Da li će Aja Sofija, nekada crkva, pa džamija i nakon toga muzej ostati u tom statusu ili će ponovo postati džamija znaće se 2. jula, kako prenosi turski list Yeni Şafak.
DODATAK: Aja Sofija je ponovo džamija
Prema pisanju ovog lista, Udruženje za podršku starim spomenicima i životnoj sredini podnelo je zahtev Vrhovnom sudu Turske da donese odluku da li je potpis Kemala Ataturka na dekretu iz 1934. godine kojom je džamija Aja Sofija pretvorena u muzej – originalan ili lažan.
Ako se ovaj zahtev usvoji 2. jula i Ataturkov potpis oglasi kao lažan, tada će, prema pisanju lista, započeti postupak pretvaranja muzeja Svete Sofije u džamiju. Treba napomenuti da je asocijacija ranije podnosila zahteve za pretvaranje Aje Sofije u džamiju, ali sve zahteve je Vrhovni sud odbio.
Međutim, kolumnista lista Hurriyet, Abdulkadir Selvi, koji je poznat po svojim izvorima u turskom predsedništvu, revidirao je pitanje Aja Sofije, tvrdeći da turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ozbiljno razmišlja da pretvori amblematični UNESCO-ov spomenik u džamiju.
„Trudim se da pratim taj proces, jer je pitanje Aja Sofije veoma važno. Postupak još nije započeo, niti se bilo koja odluka očekuje danas ili sutra. Ali neće proći dugo vremana“, rekao je i dodao da je njegov utisak da predsednik Erdogan ozbiljno razmišlja da pretvori Aja Sofiju u džamiju i otvori građevinu za islamsko bogosluženje.
Erdogan je u martu prošle godine izjavio da je „džamija pretvorena u muzej 1935. godine kao odraz mentaliteta Republikanske narodne partije (CHP) i da je u planu preuzimanje određenih koraka kako bi se to promenilo“.
Inače, prethodno je 2018. godine Ustavni sud Turske odbio kao neprihvatljivu predstavku jedne privatne organizacije koja je tražila da se muzej Aja Sofija ponovo pretvori u džamiju.
Isto tako, inicijativa za pretvaranje Aja Sofije u džamiju opet je bila u turskoj javnosti u martu 2019. godine. Potom, o tome da se Aja Sofija pretovri u džamiju, ali ne samo ona već i muzej Hora, bilo je reči koji mesec kasnije, odnosno u novembru 2019. godine. Drugim rečima, kako se bliže neki izbori ili opadne podrška, ova tema se pokrene. Nadamo se da se neće ići do kraja.
Podsećamo, Aju Sofiju sagradio je rimski car Justinijan u 6. veku kao pravoslavnu patrijaršijsku baziliku u Istočnom rimskom odnosno Vizantijskom carstvu, u kojoj su bili krunisani vizantijski carevi. Kao pravoslavna saborna crkva i sedište Vaseljenskog patrijarha postojala je od izgradnje 537. godine sve do pada Carigrada 1453. kada je pretvorena u džamiju na zahtev sultana Mehmeda Osvajača.
Odmah nakon pada Konstantinopolja, sa Aje Sofije su uklonjena zvona, oltar, srebrni ikonostas visok 15 metara, ikone su prekrivene malterom preko kog su kasnije iscrtani islamski murali, a dodata su i četiri minareta.
Nepunih pet vekova posle toga, osnivač moderne Turske, Mustafa Kemal Ataturk, odlučio je da se Aja Sofija sekularizuje i pretvori u muzej, koji se danas nalazi pod zaštitom organizacije UNESCO.
Svedoci smo da u mnogim državama postoje opskurna udruženja građana za koje se može pretpostaviti da služe samo da bi ustrojavala određeni deo javnosti i finansirane su uglavnom iz izvora kojima je cilj da se kreira javno mnjenje na određeni način. Moguće je da je slična situacija i u Turskoj, odnosno kako nekom političaru fali ili opadne podrška, pokrenu se određene nacionalne teme. Trenutno je to Aja Sofija, s obzirom na to da je Hagia Sofia nacionalni simbol ponosa – osvajanja, ali i zbog rasta tenzija sa susednom Grčkom i a nacionalne se teme uvek pokreću kako bi se zabavila javnost nekim problemom koji nije stvarni problem.
Aja Sofija se smatra jednim od najznačajnijih spomenika svetske kulturne baštine i sistematski restaurira. Deo radova podrazumeva i uklanjanje maltera preko kog su iscrtani islamski murali, a kako bi bili otkriveni zlatni mozaici iz vremena Vizantije.
