Boravak u prirodi Srbija

Rajska prerast: Tunelska pećina u kanjonu Zamne koja će vas vratiti u Raj

Rajska prerast, tunelska pećina reke Zamne, foto: Uroš Nedeljković

Rajska prerast je malo poznati spomenik prirode u Srbiji. Štaviše, možemo reći da je skoro nepoznata klasičnim turistima koji su se u poslednje vreme razmileli po Srbiji kako bi je “upoznali” bolje i shvatili da su još neki ljudi došli na istu ideju, te se žale na gužve i visoke cene.

Tunelska pećina Prerast u kanjonu Zamne koja se nalazi u istočnoj Srbiji, na istočnoj strani Deli Jovana, na reci Zamni, stavljena je pod zaštitu kao Spomenik prirode “Tunelska pećina Prerast u kanjonu Zamne”, i svrstana je u I kategoriju zaštićenog područja od međunarodnog i nacionalnog odnosno izuzetnog značaja. Za sada ostaje nepopularna jer je divlja i još uvek neukaljana masovnim turizmom, ili čak – prekomernim turizmom koji doživljavaju lokalne popularne destinacije. Baš iz tog razloga, ekipa Daljine.rs se zaputila na ovo mesto koje je ispunilo sva naša očekivanja, odnosno da budemo u prirodi i da budemo sami u njoj, što je zapravo i cilj boravka u prirodi.

Rajska prerast je zapravo tunelska rečna pećina sa stalnim rečnim tokom. Nastala je podzemnim fluvio-kraškim usecanjem reke Zamne, što je u odmakloj fazi evolucije omogućilo nastanak procesa obrušavanja, čime su u pećini otvorena dva otvora u tavanici, vigledima. Foto: Uroš Nedeljković
Rajska prerast je zapravo tunelska rečna pećina sa stalnim rečnim tokom. Nastala je podzemnim fluvio-kraškim usecanjem reke Zamne, što je u odmakloj fazi evolucije omogućilo nastanak procesa obrušavanja, čime su u pećini otvorena dva otvora u tavanici, vigledima. Foto: Uroš Nedeljković
  Lazareva pećina: Kakve veze ima knez Lazar sa Bizonom? Pročitajte da nema nikakve

Pad u raj Rajske prerasti

Kada je u junu ove godine doneta nova Uredba o proglašenju spomenika prirode “Tunelska pećina Prerast u kanjonu Zamne” kojom je stavljeno van snage Rešenje o stavljanju pod zaštitu države kanjona reke Zamne u dužini od 300 m uzvodno od ušća reke Medveđe u Zamnu i širini po 150 m sa obe strane korita reke Zamne kao i prerasta – prirodnog mosta na toj reci u dužini od 180 m iz 1957. godine, postalo je jasno da bar neki delovi države funkcionišu uprkos privatnom interesu pojedinaca, čemu država nikako ne treba da služi.

Spomenik prirode "Tunelska pećina Prerast u kanjonu Zamne", izvol'te. Foto: Uroš Nedeljković
Spomenik prirode “Tunelska pećina Prerast u kanjonu Zamne”, izvol’te. Foto: Uroš Nedeljković

Spomenik prirode “Tunelska pećina Prerast u kanjonu Zamne” je tunelska rečna pećina sa stalnim rečnim tokom. Nastala je podzemnim fluvio-kraškim usecanjem Zamne, što je u odmakloj fazi evolucije omogućilo nastanak procesa obrušavanja, čime su u pećini otvorena dva otvora u tavanici (vigledi). Pećina predstavlja jedinstven i jednostavan pećinski kanal dužine 155 metara, koji na ulazu ima visinu od 18 metara i širinu 10 metara, dok izlazni otvor pećine ima visinu 10 metara i širinu 14 metara, u čijem podu je rečno korito Zamne.

  Risovačka pećina: Neandertalci iz Risovače i krupna stoka krupnog zuba

Prvi otvor je prečnika 15 metara i nalazi se na visini od oko 30 metara od nivoa rečnog korita Zamne, a drugi otvor je širine 10-12 metara na visini od 15 metara od pećinskog poda. Zbog dva velika otvora u tavanici ova tunelska pećina je celom dužinom pod dnevnom svetlošću. Zahvaljujući postojanju ovih otvora, na ulazu i na izlazu, pećinski tunel ima izgled ogromne prerasti. Otvori u tavanici su udaljeni jedan od drugog oko 70 metara.

Medveđa reka nedaleko od ušća u reku Zamnu, foto: Urođ Nedeljković
Medveđa reka, poznata i kao Medvedica, nedaleko od ušća u reku Zamnu, foto: Uroš Nedeljković

Klisura Zamne je refugijalno stanište velikog broja životinjskih i biljnih vrsta sa očuvanom vegetacijom, po čemu je izuzetno značajno područje biološkog diverziteta koji zaslužuje zaštitu. Izražena heterogenost i bogatstvo flore i vegetacije klisura i kanjona rezultat su drastične varijabilnosti ekoloških faktora na malom prostoru, razvoja u uslovima refugijuma ali i relativne fizičke izolacije.

  Zašto se Srbi plaše prirode?

Autentičnost vegetacije klisura i kanjona ne ogleda se samo u diverzitetu, već i u očuvanosti specifične strukture i kvalitativnog i kvantitativnog odnosa cenobionata fitocenoza. Na području kanjona reke Zamne evidentirano je 37 vrsta faune dnevnih leptira od kojih se dve vrste nalaze na evropskoj crvenoj listi: Parnassius mnemosyne i Lycaena dispar., kao i pet vrsta koje se na karpatskom prostoru smatraju ugroženim: Brenthis daphne, Lycaena dispar, Neptis sappho, Parnassius mnemosyne i Meleageria daphnis. Takođe, na ovom području utvrđeno je oko 60 vrsta ptica gnezdarica, od kojih se 20 nalazi na listi strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta. Faunu sisara kanjona reke Zamne čini ukupno 37 vrsta svrstanih u pet taksonomskih kategorija nivoa reda.

Područje Spomenika prirode “Tunelska pećina Prerast u kanjonu Zamne” stavljeno je pod zaštitu kao jedinstveni oblik podzemne kraške morfologije istočne Srbije, sa značajnim biološkim diverzitetom flore i faune, koji čini jedinstveni prirodni okvir ovog zaštićenog područja.

Na području kanjona reke Zamne evidentirano je 37 vrsta faune dnevnih leptira od kojih se dve vrste nalaze na evropskoj crvenoj listi, foto: Dejan Baković
Na području kanjona reke Zamne evidentirano je 37 vrsta faune dnevnih leptira od kojih se dve vrste nalaze na evropskoj crvenoj listi, foto: Dejan Baković
Budite spremni da gazite po vodi ukoliko želite da istražite Rajsku prerast. Foto: Uroš Nedeljković
Budite spremni da gazite po vodi ukoliko želite da istražite Rajsku prerast. Foto: Uroš Nedeljković
Podzemno fluvio-kraško usecanje Zamne je u odmakloj fazi evolucije omogućilo nastanak procesa obrušavanja, čime su u pećini otvorena dva otvora u tavanici (vigledi), foto: Uroš Nedeljković
Podzemno fluvio-kraško usecanje Zamne je u odmakloj fazi evolucije omogućilo nastanak procesa obrušavanja, čime su u pećini otvorena dva otvora u tavanici (vigledi), foto: Uroš Nedeljković

Put do prerasti

Kao i za svaku aktivnost u prirodi, u zavisnosti od doba godine, biće vam potrebna odgovarajuća oprema. Letnji period iziskuje možda najmanje kabastu opremu, ali sigurno je da morati obuti planinarske cipele. Staza je dobro markirana i gubljenje je praktično nemoguće, a Turistička organizacija Negotin je postavila i table sa putokazima, a jedna je čak u samom kanjonu prikucana na drvo što izričito zabranjeno u članu 4, stav 2. tačka 15. navedene uredbe.

Put ka drugom vidikovcu i hodanje po grebenu. Foto: Uroš Nedeljković
Put ka drugom vidikovcu i hodanje po grebenu. Foto: Uroš Nedeljković
Spomenik prirode - kada bi svi spomenici bili ovakvi, gde bi nam bio kraj. Foto: Uroš Nedeljković
Spomenik prirode – kada bi svi spomenici bili ovakvi, gde bi nam bio kraj. Foto: Uroš Nedeljković

Na putu do kanjona Zamne i tunelske pećine postoje dva vidikovca, oba podjednako zanimljiva, a nakon izlaska na drugi čeka vas strmi put do prerasti, te ukoliko ne padnete i ne skotrljate se dole, uz odrećenu dozu opreza i prisebnosti očas posla ćete se naći na ispred tzv. Rajske prerasti, odnosno tamo gde ste i naumili.

  Arbinje je raj na Staroj planini: Vodopadi, Dojkinačka reka i planinski vrhovi koji vas izmeštaju iz stvarnosti

Turizma ovde za sada srećom nema, ali ćete otvorenih usta gledati u ovo prirodno čudo.

Tunelska pećina još nije postala kameni most - prerast, ali je proces u toku i za koju hiljadu godina biće sve tip-top. Foto: Uroš Nedeljković
Tunelska pećina još nije postala kameni most – prerast, ali je proces u toku i za koju hiljadu godina biće sve tip-top. Foto: Uroš Nedeljković

Kroz vodu reke Zamne i Medveđe reke

Kada obavite neizbežno fotografisanje i krete put pećine dalje, potom ka njenom izlazu, budite spremni da gazite kroz vodu. Reka Zamna izvire na planini Deli Jovan i ovde useca svoju klisuru. Ekipa Daljine.rs je kroz reku prošla nekoliko stotina metara i bila je prijatno iznenađena prirodnim lepotana i neprijatno iznenađena ljudskom ružnoćom.

Naime, prerasti se kod lokalnog stanovništva odvajkada smatraju kao mesta gde se dešavaju magijske radnje i gde žive različiti duhovi. U ovoj prerasti verovatno živi neki vilenjak koji noću baca đubre u reku, s obzirom na to da smo ga našli pregršt. Uglavnom se radi o plastici u različitim oblicima, počevši od kesa do poklopaca za kutije, tako da nas zanima kojom magijom je to sve dospelo u reku Zamnu.

Ponesite obuću za gaženje kroz vodu, foto: Uroš Nedeljković
Ponesite obuću za gaženje kroz vodu, foto: Uroš Nedeljković
Izražena heterogenost i bogatstvo flore i vegetacije klisura i kanjona rezultat su drastične varijabilnosti ekoloških faktora na malom prostoru, razvoja u uslovima refugijuma ali i relativne fizičke izolacije, foto: Dejan Baković
Izražena heterogenost i bogatstvo flore i vegetacije klisura i kanjona rezultat su drastične varijabilnosti ekoloških faktora na malom prostoru, razvoja u uslovima refugijuma ali i relativne fizičke izolacije, foto: Dejan Baković

U svakom slučaju, tzv. Rajska prerast stavljena je pod upravu Turističkoj organizaciji opštine Negotin, kao upravljaču zaštićenog područja, te je to adresa kojoj se treba obratiti.

Rajska prerast kao lekcija za budućnost

Iako su mnoge prerasti u Srbiji, poput prerasti Vratne ili Valja prerasti, postale turističke destinacije koje dobijaju na svojoj popularnosti, kao uostalom i cela Istočna Srbija koja je do pre samo koji mesec bila nepoznata uz neizbežno pitanje “šta ima tamo”, ovu prerast treba zaštititi od masovnog turizma koji joj u svakom slučaju ne priliči.

Ne ostavi ništa osim otisaka stopala, dobro može i neka fotka. Foto: Dejan Baković
Ne ostavi ništa osim otisaka stopala, dobro može i neka fotka. Foto: Dejan Baković
Rajska prerast je za sada bez turista, pogotovo onih koji su odlučili da upoznaju Srbiju kada su sticajem okolnosti prinuđeni na to. Nema kioska za pljeskavice, kafića, suvenira i sve što neku destinaciju čini turizmom. Foto: Uroš Nedeljković
Rajska prerast je za sada bez turista, pogotovo onih koji su odlučili da upoznaju Srbiju kada su sticajem okolnosti prinuđeni na to. Nema kioska za pljeskavice, kafića, suvenira i sve što neku destinaciju čini turizmom. Foto: Uroš Nedeljković
Tunelska pećina Prerast u kanjonu Zamne tzv. Rajska prerast, foto: Dejan Baković
Tunelska pećina Prerast u kanjonu Zamne tzv. Rajska prerast, foto: Dejan Baković

Isto tako, treba je zaštititi od štetnog uticaja ljudi uopšte, osim ukoliko su zli dusi pobacali svo ono đubre u reku Zamnu i Medveđu reku. Kako bilo, nadamo se najboljem, ali ne znamo šta da očekujemo.

Rajsku prerast posetite uz poštovanje prirode. Ako vam je do ljudi i nekadašnjih ljudskih naseobina, posetite obližnju carsku palatu Maksimina Daje u Šarkamenu i Galerijevu Felix Romulianu.

Daljine.rs na društvenim mrežama

Ukoliko vam se sviđa naš sadržaj pratite Daljine.rs na društvenim mrežama