Nedaleko od Negotina u ataru sela Šarkamen, nalazi se arheološki biser, carska palata Maksimina Daje, kao jedna od četiri koje su postojale izvan Rima. Lokalitet Vrelo je danas u jako lošem stanju, neobezbeđen i ostavljen na milost i nemilost lovaca na blago koje krije ovo arheološko nalazište, ali i neodgovornih turista. Nedopustivost ovakvog odnosa prema arheološkom nalazištu od izuzetnog značaja najbolje ilustruje istorijska pozadina ovog mesta, o kojoj takođe malo ko u Srbiji zna.

Tetrarh koji nije imao sreće, znanja i mudrosti

Dioklecijan, prvi rimski car koji se mirno povukao sa vlasti, ostavio je iza sebe ustanovljeni sistem upravljanja u vidu vladavine četvorice (tetrarhija). Sistem je počivao na vladavini dva avgusta od kojih je jedan vladao istokom, a drugi zapadom (Dioklecijan i Maksimijan), kao i dva cezara (Konstancije Hlor, otac Konstantina Velikog i Galerije). Ideja tetrarhije bila je da se cezari istovremeno povuku sa vlasti i da na njihovo mesto dođu dotadašnji avgusti koji će sebi izabrati nove cezare. Konstancije Hlor je vladao zapadnim delom carstva, dok je Galerije vladao istokom, a za savladare su izabrani Flavije Valerije Sever na zapadu i Maksimin Daja na istoku. Međutim, nakon Dioklecijanovog povlačenja, taj lepo zamišljeni sistem tetrarhije počeo je da se raspada.

Iako je Sever trebalo da vlada na zapadu, vojska je izabrala Konstantina (Velikog) za cara, što je bilo protivno volji Maksimijana koji je nedavno odstupio sa vlasti zajedno sa Dioklecijanom, ali i njegovog sina Maksencija, nezadovoljnog time što je očekivao da će carska titula pripasti njemu. Maksencije je pobedio Severa i ubio ga 307. godine, te su se otac i sin proglasili carevima na zapadu. Kako bi se razrešila klima koja je sigurno vodila u građanski rat, uz posredovanje ostarelog Dioklecijana, na sastanku u Karnuntumu (u današnoj Austriji) dogovoreno je da avgust na zapadu postane Licinije, uz cezara Konstantina, dok će na zapadu kao avgust ostati Galerije, sa Maksiminom Dajom kao cezarom. Bivši Dioklacijanov savladar Maksimijan morao je da se povuče. Ali, dogovor nije ispoštovan i usledio je rat.

Konstantin je primorao Maksimijana 310. godine da izvrši samoubistvo, dok je njegovog sina Maksencija porazio dve godine kasnije u čuvenoj bici kod Milvijskog mosta. Maksimin Daja je izvršio samoubistvo u Tarsu nakon sukoba sa Licinijem, te su tako ostala samo dva vladara u Rimskom carstvu – Konstantin i Licinije. Bitka između ova dva vladara odigrala se 324. godine kada je Konstantin pobedio Licinija, a Rim dobio samo jednog cara – Konstantina.

Arheološki projekat Vrelo - Šarkamen, foto: Vladimir Bojović

Arheološki projekat Vrelo – Šarkamen, foto: Vladimir Bojović

Maksimin iz Šarkamena

Maksimin Daja

By shakko – CC BY 3.0, Link

Naš protagonista, Maksimin (Gaius Valerius Galerius Maximinus) sa nadimkom Daja, za koji neki tvrde da mu je bilo pravo ime, a ne nadimak iz pastirskih dana, zabeležen je kao bleda figura i loš vojskovođa. Majka mu je bila Galerijeva sestra, a rođen je u okolini današnjeg sela Šarkamen, gde je želeo da ostavi trajni trag građenjem carske palate. S obzirom na to da je Galerije izgradio Felix Romulijanu, nedaleko od današnjeg Gamzigrada pored Zaječara, Maksimin je po ugledu na njega počeo da gradi svoju palatu kada je kao cezar dobio na upravu Siriju i Egipat. Jedna od pretpostavki je da palata u Šarkamenu, kao uostalom i Felix Romulijana – nikada nisu završeni.

Nakon što je Galerije preminuo 311. godine, Maksimin Daja je imao određene vojne uspehe u Maloj Aziji. Okuražen, krenuo je protiv Licinija koji je umesto njega proglašen za avgusta, ali je u bici u Trakiji, iako brojno nadmoćniji, doživeo poraz, i sa bojnog polja pobegao prerušen u roba. Pošto ga je retko ko poštovao za života, istu sudbinu je doživeo i nakon smrti, kada je zaboravljen, kao i njegov zavičaj u Šarkamenu sa carskom palatom. Njegova vladavina je bila obeležena surovošću i preteranim raskošom. Nastavio je sa progonom hrišćana i nakon Galerijevog edikta o verskoj toleranciji, te hrišćanski pisci nisu za njega imali reči hvale. Umro je u Tarsu (neki tvrde i da se ubio), a sahranjen je u Kilikiji 313. godine, nakon čega mu je Licinije satro celu porodicu i potomstvo.

Carska palata u Šarkamenu

Zvaničan naziv carske palate u Šarkamenu je nalazište Vrelo. Nalazi se na desnoj obali Vrelske reke na oko 6 kilometara zapadno od sela Šarkamen, tj. dvadesetak kilometara od Negotina. Prve pisane tragove o lokalitetu ostavio je autrougarski putopisac, arheolog i etnolog Feliks Kanic 1889. godine, dok je arhitekta Đurđe Bošković skicirao nalazište 1947. godine. Na skici su vidljivi objekti utvrđenja, mosta i hrama koji se nalaze na desnoj obali Vrelske reke i terme koje se nalaze na njenoj levoj obali.

Osim ovih info tabli druga obeležja ne postoje na lokalitetu Vrelo - Šarkamen

Osim ovih info tabli druga obeležja ne postoje na lokalitetu Vrelo – Šarkamen, foto: Uroš Nedeljković

Ovim putem na brdašce ispod koga se nalazi carska palata

Ovaj put vodi na brdašce ispod koga se nalazi carska palata, foto: Uroš Nedeljković

Prva arheološka istraživanja na Šarkamenu preduzeli su kustosi Muzeja Krajine u Negotinu, Milica i Đorđe Janković 1975. godine, kada su nađeni delovi carske porfirne skulpture. Pod upravom profesora Dragoslava Srejovića, arheološkim istraživanjima rukuvodio je dr Miodrag Romović u periodu od 1994. do 2003. godine, što je bio zajednički poduhvat SANU, Arheološkog instituta u Beogradu i Muzeja Krajine u Negotinu.

Sistematska istraživanja u Šarkamenu počela su tek 1994. godine, a 1996. nađen je nakit procenjen na 1,3 miliona maraka. Tada se na molbu arheologa Gordana Janjića odazvala vojska, odnosno komandant kasarne u Negotinu pukovnik Nikola Karanović, koji je na teren poslao pedeset vojnika. Vojnici su skidali prvi sloj zemlje uz nadzor arheologa, a na lokalitetu su šatorovali i kuvali. Istraživanja su pokazala, sudeći po veličini i načinu gradnje, da se radi o grobnici neke ugledne ličnosti. Međutim, novca za dalja istraživanja je nestalo i radovi su obustavljeni.

U palati je tada nađeno 38 zlatnih nalaza, podni mozaici i freske, kao i votivne pločice. Međutim, zbog priče o vrednosti nakita na lokalitetu narednih nekoliko godina je kopano ilegalno. Ne može se pretpostaviti šta i koliko artefakata su našli divlji kopači na neobezbeđenom lokalitetu, s obzirom na to da su istraživanja 2002. godine bila potpuno obustavljena, da bi bila nastavljena tek deceniju kasnije.

Utvrđena rezidencija i memorijalni kompleks sa mauzolejom i tumulom datuju se u početak 4. veka. Delovi porfirne skulpture cara na tronu nađeni su na padini južno od memorijalnog kompleksa. U mauzoleju je sahranjena carica-majka sa setom zlatnog nakita. Na lokalitetu Vrelo otkriveno je više objekata na desnoj i na levoj obali Vrelske reke, a to su utvrđenje carske rezidencije, carski mauzolej, konsekrativni tumul, platforma od kamenih ploča uz zapadnu stranu mauzoleja, kasnoantički objekat uz južnu kulu zapadne kapije utvrđenja, metalurška radionica zapadno od memorijalnog kompleksa, objekat kvadratne osnove zapadno od tumula za koju se pretpostavlja da je zidana grobnica, ekonomski objekat na desnoj obali Vrelske reke, velika građevina za koju se pretpostavlja da je bazilika na levoj obali Vrelske reke i ekonomski objekat za koji se pretpostavlja da je horreum severozapadno od utvrđenja.

Kasnija istraživanja otkrila su uz južni bedem, a zapadno od ulaza u jugoistočnu kulu, vodotoranj, odnosno postrojenje za snabdevanje vodom, koji je vodu iz akvadukta pročišćavao i sprovodio u utvrđenje. Pretpostavlja se da je voda dolazila iz reke Vrelo koja je podzemni izvor s obzirom na to da je reka delom ponornica i izvire iz prećinskog podzemnog jezera. Takođe, 2015. godine otkriveno je spoljašnje lice jugoistočne kule i njeni spojevi sa istočnim i južnim bedemom, kao i njen središnji kontrafor. Buduća istraživanja će se bazirati na zapadnoj kapiji utvrđenja.

Deo kule palate Šarkamen, foto: Uroš Nedeljković

Deo kule palate Šarkamen, foto: Uroš Nedeljković

Bazen

Bazen, foto: Uroš Nedeljković

Stanje lokaliteta Vrelo

Do carske palate Šarkamen stigli smo putem Negotin – Klokočevac, te smo se isključili levo ka selu Šarkamen na koji ukazuje tabla. U selu postoje obeležja ka lokalitetu i pratili smo makadamski put nekih 6 kilometara. Na lokalitetu smo bili sami. Nije bilo ni čuvara ni kustosa. Ispred palate Šarkamen ne postoji parking niti kanta za đubre, a nalazište deluje zapušteno.

Na lokalitetu Vrelo nedostaju informativne table koje bi posetiocu potvrdile značaj nalazišta, te sve izgleda kao velika ruševina. Može se primetiti da je trava na nekim mestima drugačijeg intenziteta, ali i boje što svedoči o zakopavanju lokaliteta u svrhu konzervacije. Pored staze koja vodi dalje od palate primetni su kamen i cigla koji verovatno potiču sa lokaliteta.

Sami na lokalitetu na putu za mauzolej

Sami na lokalitetu na putu za mauzolej, foto: Uroš Nedeljković

Ni kučeta, ni mačeta, ni kustosa, ni čuvara lokaliteta, foto: Uroš Nedeljković

Ni kučeta, ni mačeta, ni kustosa, ni čuvara lokaliteta, foto: Uroš Nedeljković

Prazan lokalitet Vrelo - Šarkamen

Maksimin Daja #propo, panorama: Vladimir Bojović

Opeka je svuda oko puta, da li zbog stanja nalazišta i konzervacije, te njegovog bogatstva, da li zbog divljih kopača ili opšte nemarnosti

Opeka je svuda oko puta, da li zbog stanja nalazišta i konzervacije, te njegovog bogatstva, da li zbog divljih kopača ili opšte nemarnosti, foto: Uroš Nedeljković

U nekadašnjoj palati Šarkamen proveli smo oko sat vremena i za to vreme niko se nije pojavio da nas pita šta tražimo tu ili da nam naplati ulaz. Smatramo da je ovakav odnos prema kulturno-istorijskom nasleđu nedopustiv, pogotovu zbog pljačkaša ili neogovornih turista, utoliko pre što ovaj antički lokalitet, uz Felix Romulijanu, rimska utvrđenja i spomenike na Dunavu, kao što su ostaci Trajanovog mosta i tvrđave Diana, nudi prelepu ponudu za ljubitelje antike. Pregršt spomenika kulture i prirodnih znamenitosti čine oblast istočne Srbije je moguće najbogatijim krajem Srbije, iako ekonomski pokazatelji govore suprotno.

Carska palata u Šarkamenu uz Felix Romulijanu, Viminacijum, Sirmijum i Justinijanu Primu spada u arheološka nalazišta od izuzenog značaja.

Reka Vrelo podno Šarkamena

Reka Vrelo podno Šarkamena, foto: Uroš Nedeljković

oš u antici smatralo se da reka Vrelo zbog svoje čistoće ima lekovita svojstva, foto: Vladimir Bojović

oš u antici smatralo se da reka Vrelo zbog svoje čistoće ima lekovita svojstva, foto: Vladimir Bojović

U povratku sa lokaliteta zastali smo na reci Vrelo kako bi predahnuli i uputili se dalje na planirani put po ovom predivnom delu istočne Srbije.

Kolika šteta nastane kada se spomenik kulture od velikog značaja ne štiti, možete pogledati u prilogu.

Pratite Daljine.rs i na Fejsbuku, na Tviteru i na Instagramu.

125Shares

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.