Boravak u prirodi Po belom svetu

Zašto je uspon na Monblan toliko opasan

Monblan Alpi

Uspon na Monblan (Mont Blanc), najviši vrh Zapadne Evrope, koji se proteže kroz Francusku, Italiju i Švajcarsku, jedan je od najopasnijih na svetu. Uprkos tome, hiljade ljudi pokušava svake godine da se popne na vrh, a mnogi od njih imaju malo iskustva u planinarenju i očas posla poginu.

Od ranih 1990-ih, procenjuje se da je 310 ljudi poginulo dok su pokušavali da se popnu na Mont Everest, najviši vrh na svetu, koji je visok 8.848 metara.

U međuvremenu, Monblan (Mont Blanc), koji se nalazi u Alpima, ima nešto više od polovine nadmorske visine (4.809 m) kojom se može pohvaliti Everest, ali je broj smrtnih slučajeva znatno veći.

PROČITAJ:  Mont Everest: Utvrđena konačna visina, ali da li je to kraj merenja

Jedna procena iz 1994. godine navodi da je na Monblanu bilo ukupno 6.000 do 8.000 smrtnih slučajeva alpinista, više nego na bilo kojoj drugoj planini. Uprkos nepotkrepljenim tvrdnjama koje se ponavljaju u medijima da „neke procene navode stopu smrtnosti od prosečno 100 poginulih planinara godišnje„, stvarni prijavljeni godišnji brojevi, makar od 1990-ih, su između 10 i 20, što bi moglo da poraste jer klimatske promene povećavaju rizik od odrona kamenja i lavina.

Tokom 2017. godine, bilo je 14 žrtava na 20.000 pokušaja uspona na Monblan, dok se dvoje još uvek vodi kao nestalo. Od avgusta 2018. godine bilo je 15 poginulih planinara.

Većina smrtnih slučajeva na planini dogodi se zbog padova, odrona kamenja ili gubljenja planinara, prenose mediji.

Francuska studija o posebno rizičnom „Goûter“ kuloaru, na normalnoj ruti na Mont Blanu i neophodnim spasilačkim operacijama navodi da je između 1990. i 2011. godine bilo 74 smrtnih slučajeva na deonici između „Tête Rousse“ (3.187 m) i „Goûter“ skloništa (3.830 m)“. U periodu 2012-2015. godine bilo je još 17 žrtava, 2016. nijedne, a 2017. bilo je 11 poginulih planinara.

Samo u 2023. godini već je bilo osam smrtnih slučajeva na najvišem vrhu zapadne Evrope koji leži duž francusko-italijanske granice i proteže se do Švajcarske. Šest ljudi je poginulo u lavini u aprilu, a još dva planinara – jedan Britanac, jedan Italijan – poginuli su sredinom jula.

Prema francuskom časopisu Montagnes, u oblasti Monblana tokom špica sezone (od sredine maja do sredine oktobra) u proseku godišnje bude uključeno 770 spasilačkih operacija.

Samo u jednoj nedelji u julu 2022, France Bleu je izvestio da su spasioci morali da sprovedu preko 100 operacija. Jedan od njih uključivao je slanje osam radnika hitne pomoći, tri lekara i dva helikoptera da spasu tri planinara koji su skrenuli sa kursa, zatekavši se 50 metara niz planinu usred kamenjara i snega.

Analiza teških nesreća duž opasnog Gouter kuloara (prolaza) u planini – poznatog kao ‘koridor smrti’ zbog kamenja koje padaju – otkrila je da su preko 80 odsto žrtava bili amateri koji su pokušavali da se popnu bez profesionalnog vodiča.

Ipak, kada na mreži tražite tehnički najizazovnije planine na svetu, Montblan retko čak i dospeva u prvih deset. Umesto toga, naći ćete vrhove na Himalajima, kao što su K2, Anapurna i Everest, ili Denali, najvišu planinu u Severnoj Americi, poznatu po svojoj gruboj izolaciji i visokim temperaturama.

Monblan Alpi
Uspon na Monblan nije težak, ali se lako gubi glava

U stvarnosti, Montblan je više uspon umerenog nivoa, nije namenjen početnicima, ali se svakako ne može porediti sa prelaskom preko 8.000 metara.

PROČITAJ:  Bezbedan boravak u prirodi: Kako se pripremiti

Zašto je Monblan tako smrtonosan?

Problem leži u činjenici da se Monblan često prikazuje kao „samo duga šetnja“ pogodna za svakoga ko je dobrog zdravlja i fizičkog stanja.

Privlači najmanje 20.000 potencijalnih penjača godišnje, od kojih mnogi imaju malo ili nimalo penjačkog iskustva. Ovo je delimično zbog njegove pogodnosti – nalazi se na raskrsnici između Francuske, Italije i Švajcarske sa popularnim letovalištem Šamoni koji leži u podnožju planine.

Slobodni pisac i pilot, Lejn Volas, napisala je za The Atlantic o svom pokušaju da se popne na Monblan 2012. godine, nakon što je regrutovana da bude deo vođenog tima.

„Samo pet od 22 člana našeg tima imalo je bilo kakvo planinarsko iskustvo, a ja nisam bila jedna od njih. Međutim, mene je kompanija koja je organizovala penjanje uverila da prethodno iskustvo u penjanju nije bilo potrebno. Bilo je to zaista dugo hodanje, rekli su, i sve dok sam u dobroj fizičkoj kondiciji, neće biti problema“, napisala je ona.

Na kraju, Volas se okrenula, nešto iznad 3.000 metara i pogledala je u strmi deo ispred sebe. Shvatila je da „ne pripada toj steni“, jer nema prethodnog iskustva sa cepinom ili derezama, vučnim uređajem potrebnim za penjanje po ledu.

PROČITAJ:  Jeftine avio-karte više neće biti jeftine

Monblan nije samo „duga šetnja“

Nakon što je prekinula uspon, Volas je razgovarala sa nekim spasilačkim radnicima stacioniranim u planinarskom domu. Jedan žandarm joj je rekao da ljudi „nemaju šta da traže na ovoj planini osim ako nemaju bar šest alpskih vrhova za sobom. Zato imamo toliko poginulih ljudi“.

Žan-Kristof Beš, šef kancelarije za planine, u razgovoru za Ouest France 2017. godine, ponovio je žandarmsko mišljenje o nedovoljno pripremljenim planinarima. On je rekao da visoka stopa smrtnosti „nema veze sa inherentnom teškoćom planine, već zbog lošeg ponašanja“, misleći na penjače koji pokušavaju da se popnu bez potrebne opreme kao što su dereze i užad.

PROČITAJ:  Naplata ulaza u Veneciju je počela

Stefan Bozon, tadašnji komandant odeljenja Žandarmerije visoke Montagne u Šamoniju, rekao je za Ouest France da potencijalni penjači „moraju biti upoznati sa ovim područjem, planinskim koridorima i nepredvidivim vremenom“.

Povrh toga, mnogi ne uzimaju u obzir visinu. Kiseonik dostupan na vrhu Monblana je nešto više od polovine količine koju biste pronašli na nivou mora i visinska bolest nije neuobičajena.

Volas je, s druge strane, za visoku stopu smrtnosti na planini okrivio gužvu i pristup „proizvodne linije“ u vođenju planina, odnosno negativnoj pojavi koja se naziva i „industrija planinarenja“ kada turisti hoće da budu planinari.

Planinarenje, alpinizam, planinari
Bez opreme se ne ide u planinu

„Taj pritisak da se što pre završi penjanje i gurne što više ljudi na vrh, takođe dodaje pritisak na odluku ‘kreni’, bez obzira na uslove ili koliko sporo se neki članovi grupe kreću,“ napisala je ona.

Pokušaji ograničavanja gužve na planini

Poslednjih godina, lokalne vlasti su počele da se bave opasnostima na planini, posebno pošto globalno zagrevanje smanjuje glečere, a više temperature povećavaju rizik od lavina.

Tokom leta 2022. godine uslovi na Monblanu su se toliko pogoršali, uglavnom zbog toplotnih talasa i uslova sličnih suši, da su glečeri na velikoj nadmorskoj visini bili posebno izloženi i „ispresecani pukotinama“, navodi AFP.

Vrućina je takođe pomerila ogromne kamene gromade, poslavši ih niz padine, i otopila gomile snega koji bi inače omogućavali penjačima da prelaze pukotine.

Mnogi vodiči su počeli da izbegavaju određene rute, posebno prevoj Gouter.

Gradonačelnik obližnjeg grada Saint-Gervais-les-Bains, Jean-Marc Peillek, bio je jedan od najglasnijih koji se zalažu za strožiju kontrolu na planini.

Iako je Peillek dospeo na naslovne strane zbog bombastičnih izjava, poput pretnji da će tužiti penjače i sugerisanja da bi planinari trebalo da plate „kauciju za sahranu“ pre penjanja na Monblan, on je takođe bio uspešan u nametanju ograničenja.

Francuske vlasti su 2019. godine, donele uredbu o ograničavanju divljeg kampovanja zahtevajući da svako ko se penje po planini normalnom stazom, najčešćim putem i jednom od samo dve opcije koje su dostupne neprofesionalcima, mora da rezerviše sobu u jednom od tri skloništa: Gouter, Tete Rousse i Nid D’Aigle.

Istom prilikom uvedene su i kazne za ostavljanje smeća na planini.

Do sada nijedna od ruta nije zvanično zatvorena, ali Peillek se zalagao za minimalni uzrast za penjanje na planinu, koji do sada još nije stupio na snagu.

PROČITAJ:  Spasavanje života u prirodi: Koja je cena volontera

Gradonačelnik je takođe zatražio od kompanija za ski liftove da ograniče pristup određenim žičarima tokom opasnih perioda, kao što su toplotni talasi, kako bi pomogli da se ljudi drže dalje od planine tokom takvog vremena, kao i da dele video snimke na društvenim mrežama u kojima mole buduće penjače da budu oprezni, jer se možda „penju sa smrću u rancu“.

Pratite nas na društvenim mrežama: Instagram, Facebook i Twitter i budite obavešteni o dešavanjima iz oblasti putovanja, turizma, ekologije i kulture.

Pretplati se
Obavesti o
guest

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

1 Komentar
Najstarije
Najnovije Najviše glasova
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
Dragan

Uporedba treba da je u procentima a ne u aposlutnim brojkama. Koliko je procenata stradalo u odnosu na broj pokušaja uspona. Jasno je da je broj pokušaja uspona na Monblan daleko veći nego broj uspona na Mont Everest.