Avio-kompanija British Airways objavila je da je pre dva dana obavestila svojih 380.000 putnika koji su bukirali letove između 21. avgusta i 5. septembra da su podaci sa njihovih kreditnih kartica ukradeni prilikom hakerskog napada, zbog čega je očekuje visoka novčana kazna.
To da su putnici koji redovno lete ovom avio-kompanijom primili mejl kakav ne bi poželeli ni najgorem neprijatelju potvrđuje i činjenica da je u njemu bilo navedeno da British Airways opravdano sumnja da su hakeri ukrali njihova imena, adrese, adrese elektronske pošte, kao i brojeve kreditnih kartica, sa sve datumima kada ističu i sigurnosnim kodovima, što je više nego dovoljno informacija da im novac iz banaka i sa računa kreditnih kartica bude ukraden.
Izvršni direktor British Airwaysa Aleks Kruz obećao je da će eventualni novčani gubici svih ovih putnika, a usled hakerskog napada, biti kompenzovani.
Ipak, britanski avio-prevoznik nije obelodanio sve detalje ovog nesrećnog događaja budući da je istraga još u toku, ali se zna da su ugroženi „samo“ podaci putnika koji su leteli u periodu od pomenutih 15 dana.
Stručnjaci za sajber sigurnost rekli su da deluje da je ovaj napad bio usmeren na sistem za upravljanje plaćanjem klijenata, za razliku od sličnih napada koje su ranije iskusile druge avio-kompanije, u kojima su na meti bili sačuvani podaci.
Šta god da je bila njihova meta, British Airways najverovatnije će morati da plati veliku novčanu kaznu koju će joj odrediti regulatorna tela. Ukoliko se utvrdi da nisu preduzete sve sigurnosne mere koje su britanskom avio-prevozniku bile na raspolaganju, kazna bi mogla da iznosi i do 4 odsto prihoda avio-kompanije, odnosno 650 miliona dolara.
Još gora varijanta po British Airways bila bi ako bi regulatorna tela odlučila da kao osnovicu uzmu profit IAG Internacionalne avio-grupe (koju su osnovale British Airways i Iberija, nacionalna avio-kompanija Španije) i jer bi u tom slučaju morao da plati 1.16 milijardi dolara.
Kada se uzme u obzir da u tu sumu ne spada kompenzacija za potencijalne novčane gubitke putnika čije bi podatke hakeri mogli da zloupotrebe, a koje bi British Airways morao pride da namiri, nije ni čudo što su akcije avio-kompanije pale za 2 odsto kada je vest o hakerskom napadu odjeknula.
Sreća u nesreći British Airways-a je što ni ovaj maler nema potencijal da ugrozi avio-kompaniju na duže staze, što se već pokazalo prošlog maja kada su svi njegovi letovi sa londonskih aerodroma Hitrou i Getvik otkazani zbog pada sistema.
Na desetine hiljada putnika koji su planirali odmor za praznični vikend, tada je čekalo nekoliko sati samo da bi napustili zgradu aerodroma, zahvaljujući kvaru koji je izazvalo napajanje strujom, i usled kog su pali svi operativni sistemi, kao i sistemi za prijavljivanje putnika, i kol centre.
Krivica za to tada je pripisana tome što je British Airways otpustio na stotine kompjuterskih stručnjaka, čiji je posao poverio firmama u Indiji, ali se slična stvar dogodila i godinu dana pre toga, kada su u julu i septembru 2016. letovi drastično kasnili zbog problema sa sistemom za onlajn prijavljivanje putnika.
Odgovor na pitanje kako je moguće da ništa od toga nije drastično uticalo na British Airways i njegov prihod leži u tome što sa tržišta ne može da ga potisne nijedna nova avio-kompanija jer bi prethodno trebalo da najvećoj avio-kompaniji Ujedinjenog Kraljevstva preotme akcije aerodroma Hitrou, i to neće promeniti nijedna IT katastrofa.
