Nakon što su brojne biznis manifestacije širom sveta otkazane, a u svim kompanijama, koliko god da su velike i koliko god novca da obrću u internacionalnim razmerama, zabranjena službena putovanja, u industriji turizma horski se postavilo logično pitanje: da li će se službena putovanja ikada više oporaviti? Kada pandemija prođe, da li će sve te firme koje su tokom vanredne situacije manje ili više uspešno nastavile da vode svoja poslovanja putem videokonferencija, zadržati ovaj način komunikacije sa svojim saradnicima iz drugih zemalja, uvidevši koliko su novca za ovih par meseci (ilikolikogod) uštedele?
Možda se sa situacijom koju je Covid-19 izazvao, planeta nikada nije susrela do sad, ali turizam sa ovakvim dilemama jeste, i to više puta. Nakon Zalivskog rata i ekonomskog sunovrata koji je usledio, mnogi stručnjaci iz ove oblasti pisali su o tome kako su vlasnici korporacija primetili značajan pad troškova usled izostanka službenih putovanja i rešili da ih i ubuduće zadrže na najnižem mogućem nivou. Slično se, potom, dogodilo i nakon 11. septembra, kada su izvučeni isti zaključci – što, takođe znači da su u međuvremenu ljudi ponovo nastavili da putuju, inače ne bi bilo novog pada putnih troškova.
Ipak, to nije bilo u meri u kojoj se dešavalo pre terorističkog napada: nakon pada broja putnika koji su koristili avioprevoz, on je opet počeo da raste, ali podaci Britanske nacionalne agencije za statistiku i američke avijacije pokazuju da su službena putovanja u padu već decenijama unazad. Korona će ovom trendu, dakako, dati svoj doprinos, ali ni ovaj virus neće moći da utiče na onaj minimum poslovnih putovanja na koja će ljudi ići dokle god to ikako bude bilo moguće, i koja nikada neće iščeznuti.
Za to postoji nekoliko razloga, piše Fajnenšl tajms.
Video pozivi nisu sa veće grupe ljudi
Prvo, vrlo je teško ostvariti ikakvu vezu sa nekim koga nikada niste upoznali uživo, a ponajmanje poslovnu. Nekome koga ste videli samo preko ekrana možete dati srce, ali pare teško. Nužni sastanci preko videopoziva ili Zooma, kao i bilo koje slične alatke, su sjajna stvar: ljudi koji su učestvovali na sastancima putem zakrivljenih monitora koji stvaraju osećaj kao da ste zaista u prostoriji sa ostalim učesnicima kažu da je na njima atmosfera takva da vam se čini da je osoba, od koje vas deli možda i čitav jedan kontinent, za istim okruglim stolom; utoliko pre što je kamera tako oštra da možete da pročitate šta piše na papirima koje svako od ljudi „u prostoriji“ drži ispred sebe. Bez obzira na to, nešto se promeni kada se sa nekim sastanete uživo. Stvari lakše teku, stvarate bolji utisak o onome ko je zaista preko puta vas, a čak se i drugačije šalite. Uz sve to, zajedno sa osećajem realnog prisustva, drastično rastu i šanse da ćete sklopiti posao.
Pored svih prednosti i pogodnosti videopoziva, oni jednostavno nisu za veće grupe ljudi. Ovo je dobro poznato ljudima koji održavaju vebinare: na njima ne možete šetati po prostoriji, koliko god to nekome možda zvučalo kao bespotrebno; ne možete da osetite kada publici postaje dosadno, a kada slušaoci polako prestaju da dišu od znatiželje šta će sledeće čuti. Kada niste zaista sa ljudima u istom prostoru, ne možete sa sigurnošću da procenite ni odakle dolazi taj smeh, a još manje zašto.
Malim firmama su poslovna putovanja ušteda novca
Drugo, koliko god da se kompanije stalno žale da ih mnogo košta održavanje nekog događaja ili štand na sajmu u tuđoj organizaciji, istina je da je svaki dinar potrošen na to investicija, a ne trošak, jer su ovakve zgode sjajan način da upoznate potencijalne klijente ili saradnike. Ovo se posebno odnosi na male firme, u kojima odlazak na jedan veliki događaj predstavlja uštedu novca koji bi bio utrošen na desetine manje značajnih ili kraćih poslovnih putovanja.
Kada je Majkl Skapinker, urednik Fajnenšl Tajmsa, gostovao pre nekoliko godina na MIPIM-u, najvećem svetskom događaju za trgovce nekretninama, koji se održava u Kanu (a koji je ove godine odložen jer je trebalo da bude održan u martu), bio je, kako kaže, fasciniran time koliko ljudi iz svih delova Evrope i britanskih zemalja koristi priliku da tu uspostavi kontakt sa investitorima do kojih inače ne bi imali nikakve šanse da dođu. Statistika event-ova iz oblasti trgovine je prilično neuhvatljiva, ali zato znamo da je Reed Exhibitions, kompanija koja organizuje događaje po celom svetu, samo prošle godine u svoj portfolio uvrstila novih 50 manifestacija, čime je broj istih u svojoj ponudi zaokružila na 500.
Šefovi će nastaviti da putuju
Treće, šefovi će nastaviti da putuju: kada vodite multinacionalnu kompaniju, pa čak i manje preduzeće koje posluje u više od jedne države, morate znati šta se dešava na drugim tržištima. Pardon, imati osećaj, senzaciju koja će se zauvek vezivati za živ kontakt. Udruživanje ili kupovina firmi pored kojih niste ni prošli, a kamoli upoznali njene zaposlene ili probali njihove proizvode zasigurno vodi u veliku grešku. Odlazak top menadžmenta na lice mesta smanjuje šanse za to, iako je često manje udobno od sedenja u fotelji.
Svi smo mi ljudi
Uprkos tome, četvrti razlog zašto nećemo prestati da putujemo jeste taj što smo svi mi – pa čak i naši šefovi – ljudska bića, zauvek radoznala da saznaju šta ih čeka iza ugla ili granice sopstvene zemlje. Pored svega što onima koji žive korporativnim životom poslovna putovanja često predstavljaju pravo breme, prilikom svakog od njih imaće onaj specifični osećaj kada ponovo idete u omiljeni grad ili ste nestrpljivi da otkrijete neki novi.
E, zato poslovna putovanja nikada neće biti zamenjena bilo čime drugim.
