Svedoci smo da u poslednjih nekoliko godina veliki zapadni mediji, kao što su BBC, Forbes, Guardian, CNN, povoljno pišu o našoj zemlji kao turističkoj destinaciji u kojoj ima šta da se vidi, pa i pojede. Srbija je posebno istaknuta kao dobra sredina za razvoj „city-break“ turizma, s posetama koje traju po dva-tri dana, ali se sve više pominje i kao meta za takozvani avanturistički turizam, koji podrazumeva, pre svega, očuvanu prirodu i bogatu kulturno-istorijsku ponudu.
Bilo je slučajeva i plaćenih medijskih kampanja, poput one koju je Turistička organizacija Srbije pre skoro četiri godine realizovala preko američkog CNN, i one su svakako pohvalne kada je u pitanju podizanje vidljivosti domaće ponude. Ipak, uvek je bolje ugledati objave koje su nastale organskim putem, odnosno kada lepote Srbije „otkrivaju“ novinari u želji da pronađu nove zanimljive teme i destinacije.
„Možda je takvih članaka u protekloj godini bilo malo više jer su strani mediji tražili gde je moguće otići za vreme pandemije sa što manje administrativnih gnjavaža. Malo smo postali i trend, jer oni hvale našu prirodu i kulturno-istorijske spomenike na sličan način kako su pre nekoliko godina otkrili Gruziju kao privlačnu, povoljnu i egzotičnu turističku destinaciju„, ističe u razgovoru za Biznis.rs Uroš Nedeljković, osnivač portala Daljine.rs, koji se godinama kod nas bavi održivim turizmom i ekologijom.
Pomalo paradoksalno, za vreme pandemije, kada se smanjio broj stranih turista, a povećala cirkulacija domaćih, naglo su skočile cene turističkog smeštaja u Srbiji, pa su tako zabeleženi slučajevi kada je za apartmane u domaćim planinskim centrima trebalo odvojiti više novca nego, na primer, za noćenje u luksuznim grčkim destinacijama, i to u jeku letnje sezone.
„Cene su skočile zbog promene ponude i potražnje, i to je trend koji se desio svuda u svetu. Lokalni turizam je ’eksplodirao’, a posledica toga je da domaći turisti u ovom trenutku plaćaju previsoke cene. To je mač s dve oštrice, jer su mnogi vlasnici prostora namenjenog iznajmljivanju preinvestirali u njegovo širenje i preambiciozno podigli cene, pa će onog trenutka kada se pandemija završi, pad potražnje većinu njih osvestiti. Neki od njih jednostavno neće moći da isplate svoje investicije kada domaći turisti ponovo budu masovno krenuli izvan granica naše zemlje“, objašnjava Nedeljković.
Prema njegovim rečima, to preterano investiranje i „komercijalizacija na srpski način“ može takođe da dovede do smanjenog interesovanja kod stranih turista. Pogotovu sada kada Srbija ima šanse da koliko-toliko iskoristi svoju poziciju u segmentu avanturističkog turizma.
Naša zemlja može da ponudi kvalitetan sadržaj u ovom domenu – planinarenje, kampovanje, aplinizam, pešačenje, bicklističke ture, obilazak arheoloških nalazišta – međutim, pitanje je koliko je to održivo jer interesi pojedinaca u lokalnim sredinama narušavaju te ciljeve.
Sagovornik Biznis.rs ističe da se na stranim internet forumima posvećenim turizmu sve više mogu pronaći žalbe na račun narušavanja srpskih prirodnih celina, u vidu divlje gradnje ili kvadova koji iskaču niotkuda preko šumskih pešačkih ruta. Veštački se proširuju kapaciteti, a narušavaju eko-sistemi čak i u nacionalnim parkovima, i to nije slika koju treba da šaljemo u svet.
„Mnogi ne shvataju da većinu predela treba ostaviti netaknutim, jer to sve više donosi novac na globalnom nivou. Avanturistički turizam ostavlja 60 odsto novca lokalnoj sredini, dok hotelski turizam čak 90 procenata zadržava u okrilju lanaca hotela, a ako su međunarodne kompanije u pitanju, onda se ti prihodi delom i iznose iz zemlje. Drugo, pogrešno je verovanje da avanturistički turizam donosi manje novca, jer se za njega opredeljuju osobe koje imaju vremena i novca da istražuju strane zemlje, i spremni su da za to plate i po nekoliko hiljada evra“, napominje Nedeljković.
Izvor: Biznis.rs / Marko Miladinović; naslovna fotografija: Tanja Tepavac
