Evropska unija teži da reguliše dronove i druge bespilotne letelice, s obzirom na to da se pretpostavlja da će oni biti budućnost putovanja, ali i drugih poslova koje mogu obavljati dronovi kao što su njihova komercijalna upotreba za dostavu robe, osmatranje, snimanje i slično.
Tako je Agencija za vazduhoplovnu bezbednost Evropske unije (EASA) u aprilu objavila prvo mišljenje o upotrebi i kontroli bespilotnih letelica (dronova) u gradskom okruženju, čime je usklađena potreba za maksimiziranjem komercijalnih i konvencionalnih prednosti dronova, nasuprot potrebi da se obezbedi bezbednost i privatnost građana, kao i potencijalni uticaj na okolinu evropskih gradova.
Integrisanje dronova u gradska okruženja je svojevrstan izazov jer su gradska područja već gusto iskorišćena za kopneni saobraćaj, ali i za druge vrste vazdušnog saobraćaja kao što su komercijalni letovi aviona, druga civilna avijacija, policijske ili bolničke helikopterske službe i slično. Ljudi su opravdano zabrinuti zbog buke, privatnosti i mogućnosti niskih letova koji mogu prouzrokovati razne vidove nesreća.
Očekuje se da će se vazdušni saobraćaj u zemljama Evropske unije povećati za 50 odsto u narednih 20 godina, a da će ova industrija direktno zapošljavati 100.000 radnika i da će se ostvarivati zarada od 10 milijardi evra godišnje.
Otud je usvojen izraz „U-prostor“ koji opisuje rukovođenje bespilotnim vazduhoplovnim saobraćajem ispod 120 metara visine kako bi se osigurala sigurna interakcija sa drugim subjektima koji koriste isti prostor na bilo kojoj lokaciji, a ne samo u gradskim sredinama.
„Već viđamo sve veći broj složenih letova dronova u raznim eksperimentima širom sveta. Takođe, kao što su svi svesni, mnoge kompanije imaju komercijalne ambicije da koriste bespilotne letelice za isporuku ili, gledajući dalje, da nude usluge poput vazdušnih taksija“, rekao je Patrik Ki, izvršni direktor EASA.
„U ovom mišljenju predložen je regulatorni okvir koji će omogućiti da takve usluge koegzistiraju sa svim ostalim aktivnostima u našim urbanim sredinama. Cilj je osigurati sigurno poslovanje, istovremeno stvarajući osnovu za konkurentno tržište usluga u U-prostoru, kao i uspostavljanje nivoa zaštite životne sredine, sigurnosti i privatnosti koji je prihvatljiv za građane.“
Ovo mišljenje, koje je predstavljeno Evropskoj komisiji kao osnova za buduće zakonodavstvo, postavlja temelj za uspostavljanje U-prostora u Evropi. Početni obim je zona niskih letova, gusto naseljeni gradski vazdušni prostor i lokacije u blizini aerodroma, bez pokušaja da se pokriva vazdušni prostor u drugim oblastima. EASA očekuje da će proširivati obim kako se tržište razvija i stiče praksa.
Jedan primer mera koje predlaže je Zajednička informaciona služba za razmenu bitnih informacija. To bi omogućilo pružaocima usluga U-prostoru, pružaocima usluga u vazdušnoj kontroli i drugim učesnicima u vazdušnom prostoru U-prostora da pristupe istim podacima o vazdušnom saobraćaju i ograničenjima u vazdušnom prostoru. Ovo će pomoći operaterima dronova da bezbedno planiraju i izvrše svoje letove, tačno znajući gde i kada njihov dron može da leti.
Zajedno sa ovim mišljenjem, EASA je objavila prve nacrte Prihvatljivih sredstava usklađenosti (Acceptable means of compliance – AMC) i Smernica (Guidance material – GM) za podršku operaterima dronova u EU radi usklađivanja sa novim pravilima.
Konačni AMC i GM objaviće EASA nakon što Evropska komisija usvoji uredbu i nakon što se završe potrebne konsultacije sa zainteresovanim stranama, što se očekuje do 1. jula 2020. godine.
