Turističke agencije retko zapošljavaju vodiče za stalno, pa mnogi rade kao honorarci, uz druge poslove koji im obezbeđuju stalne prihode. Oni, kojima je posao turističkog vodiča dopunski dele sudbinu svih frilensera, pri čemu je njihov položaj još nepovoljniji jer je reč o sezonskom zanimanju. Vodiči rade na ugovore o delu ili su preduzetnici. Mnoge agencije, međutim, ne žele da angažuju vodiče po ugovoru o delu ili autorskom ugovoru, jer su porezi izuzetno visoki, a porezi i doprinosi za preduzetnike u ovoj oblasti u Beogradu iznose oko 52.000 dinara.
Sanja Đaković je turistički vodič koji radi isključivo u Srbiji i Beogradu. Ture „Ljubavna šetnja Beogradom“, „Ulica Kralja Petra – istorija grada u 1000 koraka“, „Zadužbinari – plemeniti ljudi velikog srca“, samo su neki od turističkih programa koje je osmislila. Po obrazovanju je diplomirani ekonomista i uporedo je radila kao ekonomista i vodič. Godinu dana pre početka pandemije, odlučila je da se posveti samo poslu vodiča, što je, kako se kasnije ispostavilo, bila odluka doneta u pogrešno vreme, jer je turistička delatnost bila među sektorima koje su posledice korone najviše pogodile.
„Tada je veliki broj turističkih vodiča potražio drugo zaposlenje, među njima sam bila i ja, tako da mi je posao vodiča sada dodatni“, kaže Đaković za B&F. Prema njenim rečima, kolege kojima je posao turističkog vodiča dopunski dele sudbinu svih frilensera, pri čemu je njihov položaj još nepovoljniji jer je reč o sezonskom zanimanju.
„Sezona, konkretno u poslu lokalnog vodiča, traje od aprila do oktobra i u tom periodu morate da imate dovoljno posla i da zaradite toliko da možete da se finansijski obezbedite i zimi, kada posla nema. Vodiči rade na ugovore o delu ili su preduzetnici“, objašnjava Đaković.
Mnoge agencije, međutim, ne žele da angažuju vodiče po ugovoru o delu ili autorskom ugovoru, jer su porezi izuzetno visoki, a porezi i doprinosi za preduzetnike u ovoj oblasti u Beogradu su oko 52.000 dinara. Naša sagovornica dodaje da uz sve to, nema plaćenog bolovanja niti godišnjeg odmora.
Njena koleginica iz Kragujevca, Tatjana Stanković je turistički vodič dve decenije. Turizmolog je po struci i zaposlena je za stalno u turističkoj agenciji, a posao turističkog vodiča takođe radi kao dodatni. Uglavnom vodi gradske ture po Budimpešti, Beču, Pragu, često ide na Ohrid jer poseduje licencu i za makedonsko tržište. Takođe vodi ture i u sve zemlje bivše Jugoslavije, kao i školske ekskurzije.
Što se tiče zarade, objašnjava da kada bi radila samo kao turistički vodič po angažmanu agencija, ne bi mogla da preživi ni pola godine. „Pošto živim u Kragujevcu, mi nemamo mogućnosti da razvijemo ture poput razgledanja grada i slično. Angažovani smo sezonski, kada su praznici, ekskurzije i mogu da kažem da je posao turističkog vodiča dobar, ali kao dopunsko zanimanje. Zato stalni izvor prihoda obezbeđujem radeći u turističkoj agenciji kao turizmolog“, kaže Stanković za B&F.
Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, u Srbiji postoji 1.452 turistička vodiča sa licencom i 538 turističkih pratilaca. Tokom ove godine licencu je steklo 99 turističkih vodiča, navode u ovom ministarstvu za B&F. Licencu može da stekne svako ko ima četvorogodišnju srednju školu, državljanin je Republike Srbije i ima boravište u zemlji, a govori jedan strani jezik. Ministarstvo određuje godišnju kvotu i raspisuje konkurs. Nakon psihološke procene koju radi Nacionalna služba za zapošljavanje, sledi testiranje o poznavanju stranog jezika, a zatim i teorijski i praktični deo ispita.
Nezavidan status turističkih vodiča
Najveći problemi u ovoj branši tiču se statusa vodiča. Naime, kako kažu naši sagovornici, mali je broj agencija koje uzimaju vodiče u stalni radni odnos. Osim toga, veliki problem je i nelojalna konkurencija, jer i dalje postoje ljudi koji rade ovaj posao bez licence, pa je potrebna veća kontrola. A posebnu pometnju na tržištu prave strani turistički vodiči, koji po Zakonu o turizmu ne mogu da vode ture na teritoriji Srbije.
„Oni ne samo da krše zakon, nego i daju svoju verziju srpske istorije, koja je neretko daleko od činjenica i šteti našoj zemlji. Primera radi, kada me je angažovala jedna kineska agencija, u njenom programu je pisalo da će turisti u Beogradu videti Aja Sofiju! Mogu da pretpostavim šta onda pričaju kineski vodiči koji u velikom broju rade samostalno, bez angažovanja lokalnog vodiča. Veća kontrola, ali i kažnjavanje nelegalnih stranih vodiča bi omogućilo značajnije angažovanje lokalnih vodiča, koji bi plaćanjem svojih poreskih obaveza doprinosili budžetu zemlje. Novčane kazne za strane vodiče bi morale da budu visoke i da takvi vodiči ne mogu da napuste Srbiju ukoliko ne plate kaznu“, predlaže Sanja Đaković.
Status turističkih vodiča je loš, potvrđuje za B&F i Miljan Jokić, koji je nedavno odustao od ovog zanimanja. Agencije, kaže, gotovo nikada ne zapošljavaju vodiče u stalni radni odnos i često insistiraju da oni vode turiste na lokalitetima u inostranstvu, što je tamo, takođe kršenje zakona. S druge strane, „biti preduzetnik nije baš jednostavno“, smatra Jokić, „jer su troškovi visoki“.
Turističkim vodičima nekada je bilo bolje
Olivera Bađin je turistički vodič već tri decenije, tokom kojih je obišla ceo svet, osim Australije. Bađin kaže za B&F da je položaj turističkih vodiča nekada bio mnogo bolji. Prvih deset godina svoje karijere radila je kao nezavisni vodič, a zatim je bila zaposlena u velikim turističkim agencijama.
„Tada je od ovog posla moglo da se živi tokom čitave godine, čak i ako nisi bio zaposlen za stalno u agenciji. Radilo se mnogo, a sezona je trajala od aprila do novembra. Išlo se sa ture na turu. Moja rekordna godina je bila 1987. kada sam 310 dana bila van kuće“, priča naša sagovornica, koja je svojevremeno boravila i po nekoliko meseci na destinacijama. Takvi vodiči se u poslovnom žargonu nazivaju „stacionari“.
„Nekada je ovaj posao bio dobro plaćen, dobijala se plata ako ste zaposleni u agenciji plus dnevnice. Posle 2000. godine, a naročito posle korone, prihodi su lošiji. Pritom, agencija vam nekada obezbedi smeštaj a nekada ne, a troškovi na destinaciji su veliki. Zato su mnogi napustili poslove turističkog vodiča“, ističe Đaković, koja bi ipak preporučila mladima ovaj posao, ali uz neko „rezervno“ zanimanje. „Za mlade ljude on je primamljiv, ali kada se zasnuje porodica, onda bi trebalo obezbediti drugi izvor prihoda, a ture voditi povremeno, jer zbog tolikih putovanja trpi porodica“, ističe naša sagovornica.
Naporan i odgovoran posao vodiča
A kakav je zaista posao turističkog vodiča? Sanja Đaković smatra da je ovo zanimanje pre svega za one koji vole da čitaju i proširuju svoja znanja, vole susrete i rad sa ljudima. To je posao koji traži dobro poznavanje istorije, kulture, religije, običaja, tradicije, gastronomije i svega što može biti zanimljivo turistima kada obilaze neku zemlju.
Prema mišljenju Tatjane Stanković, posao vodiča, iako omogućava da se proputuje svet, ostavlja malo prostora za opuštanje, jer je jako stresan i naporan. „Putnici imaju različita očekivanja, na primer, nekome smeta svetlo u autobusu jer bi da spava, drugi hoće svetlo da bi čitao knjigu… Ali najveći problem su oni koji ne shvataju šta znači putovanje u grupi i često imaju nerazumne zahteve“, navodi Stanković.
Dobar turistički vodič je izuzetno bitan za sliku koju će turisti steći o nekoj zemlji, jer sa njim gosti provedu najviše vremena i na osnovu njegovog znanja, ponašanja, kulture procenjuju i mnogo toga o državi u koju su došli, ističe Đoković. Pored toga, među tolikim turistima uvek se nađe neko ko je problematičan, „pa vodič mora da bude pomalo i psiholog, da zna kako da priđe takvim ljudima, mora da bude vrlo snalažljiv, da brzo misli i da ume da rešava probleme. Da biste bili dobar vodič, nije dovoljno da završite kurs i dobijete licencu za rad. Dobar vodič se formira godinama. Zato je jako važno da sačuvamo iskusne vodiče, a ne da oni, pre svega zbog egzistencijalnih razloga, napuštaju ovo zanimanje i traže druge poslove“, zaključuje Sanja Đaković.
Autor: Vesna Lapčić, izvor: Biznis i finansije
