Svega 1% svetske populacije prouzrokuje polovinu emisije ugljen dioksida u globalnom avio-prevozu, a godišnja šteta iznosi 100 milijardi dolara. To su rezultati najnovijeg istraživanja švedskih stručnjaka, koji između ostalog predlažu da se uvedu posebni nameti za ove „super emitere“. Avio kompanije osporavaju ovakve zaključke i predloge. One ističu da uprkos katastrofalnim posledicama pandemije po avio industriju rade na dostizanju nulte emisije štetnih gasova. Stručnjaci odgovaraju da je jedini nulti nivo kome avio kompanije streme onaj da je njihova briga za klimu ravna – nuli.
Rezultati istraživanja koju je sproveo tim stručnjaka na Univerzitetu Linnaeus u Švedskoj pokazuju da je tokom 2018. godine svega 11% svetske populacije letelo avionom, a 4% je putovalo u inostranstvo. Građani Sjedinjenih Država koji putuju avionom uzrokovali su ubedljivo najveće emisije ugljen doksida među bogatim zemljama.
Američki ugljenični otisak u avio saobraćaju je veći od onoga koji ostavlja sledećih 10 zemalja zajedno, uključujući veliku Britaniju, Japan, Nemačku i Australiju, kaže se u studiji. Mađu ostalim zemljama najveći ugljenični otisak u avio saobraćaju ima Kina, ali on čini tek petinu američkog.
Amerikanci ne izlaze iz aviona
Građani SAD su u 2018. godini preleteli 50 puta više kilometara od Afrikanaca, 10 puta više od putnika u azijsko-pacifičkom regionu i 7,5 puta više od Latinoamerikanaca. Evropljani i žitelji Bliskog Istoka leteli su 25 puta dalje od Afrikanaca i pet puta više od Azijaca.
Zagađenje koje je prouzrokovala globalna avio industrija pre pandemije Kovida-19 poraslo je za 32% u periodu od 2013. do 2018. godine. Uočljiv je i veliki rast međunarodnih letova od 1990. do 2017. godine – ovi letovi su se utrostručili u Australiji i udvostručili u Velikoj Britaniji.
Samo 1% putnika odgovoran za polovinu zagađenja
Pri tom, podaci prikupljani godinama unazad po zemljama, otkrili su da veliki procenat ljudi nije leteo svake godine. Tako u 2018. godini nije letelo 53% Amerikanaca, 65% Nemaca, 66% žitelja Tajvana i 48% građana Velike Britanije.
Istovremeno, ljudi koji najčešće putuju avionom i čine svega 1% svetske populacije, prouzrokovali su polovinu emisije ugljen dioksida u globalnom avio prevozu u 2018. godini.
Istraživači ističu da podaci prikupljeni tokom ranijih godina potvrđuju zaključak da je elitna grupa ljudi koja uživa u čestim letovima imala ogroman uticaj na klimatsku krizu koja je pogodila sve.
Šteta od 100 milijardi dolara – „najveća subvenicja bogatih“
Autori studije procenjuju da su avio kompanije proizvele milijardu tona ugljen dioksida u 2018. i zaradile 100 milijardi dolara na tome što nisu platile pričinjenu štetu. Imajući u vidu da je polovinu te štete načinilo onih 1% putnika koji najčešče lete avionom i da za to nisu platili ni centa iz svog džepa, „ovo je najveća subvencija najbogatijih koju su udelili svetu“, sarkastično zaključuju švedski istraživači.
U studiji se naglašava da je pad broja letova za polovinu u 2020. godini zbog pandemije korona virusa prilika da konačno počne da se rešava problem zagađanja koje produkuje globalna avio industrija.
Očekuje se da će se broj letova vratiti na pretkrizni period do 2024. godine, a do tada je nužno da se promene pravila u avio saobraćaju kako bi se barem usporile klimatske promene.
Uvesti namete na „super zagađivače“
Jedan od načina je da avio kompanije svake godine povećavaju udeo mešavine sintetičkih goriva sa niskim sadržajem ugljenika, s ciljem da ona budu zastupljena 100% do 2050. godine.
Ipak, deo mera bi morao da se primeni i na „super emitere“, odnosno one putnike koji najčešće lete u vidu visokih nadoknada za štetu koju čine, s ciljem da se destimuliše prečesto korišćenje avio prevoza.
„Sistem bogati najviše plaćaju bi bio pravedan, imajući u vidu da najimućniji već decenijama kroje svetska pravila po svojoj meri, najčešće čineći štetu svima drugima“, zaključuje se u studiji.
Baš briga bogate za kaznene penale
Odmah po objavljivanju ovog istraživanja u časopisu „Global Environmental Change“, usledile su protivurečne reakcije. Deo stručnjaka smatra da uvođenje kaznenih penala najbogatijima neće bitno uticati na njihove navike da se što pre prevezu s mesta na mesto. Za njih je vreme novac i oni mogu sebi da priušte i daleko skuplje troškove prevoza kako ne bi izgubili potencijalnu dobit na velikim poslovima.
Oglasili su se i predstavnici Međunarodne asocijacije za vazdušni saobraćaj (IATA), udruženja koje zastupa svetske avio kompanije. U saopštenju se navodi da su iznete optužbe za elitizam u avio saobraćaju možda imale smisla polovinom prošlog veka, ali da je danas ovakva vrsta putovanja potrebna milionima ljudi širom sveta.
Osim toga, rast putovanja su, ističu, najviše doprinele upravo jeftine avionske karte zahvaljujući usponu niskobudžetnih avio-kompanija.
Jedini nulti nivo je „nula“ brige avio kompanija za klimu
Iz Asocijacije navode da je avio industrija platila 94 milijarde dolara direktnih i 42 milijarde dolara indirektnih poreza samo u 2019. godini. „I dalje smo posvećeni našim ekološkim ciljevima, pa čak i ove godine – pod teretom najveće krize sa kojiom se avio industrija ikada suočila – razmatramo načine kako da dostignemo nultu emisiju štetnih gasova do 2060. godine“, ističe se u saopštenju.
Reakcija profesora Stefana Goslinga, koji je predvodio istraživanje švedskih stručnjaka na ovakvu reakciju Asocijacije glasi: „Mislim da je jedini nulti nivo kome avio kompanije streme onaj da je njihova briga za klimu ravna – nuli“.
„Bojim se“, dodaje švedski stručnjak, „da će kriza izazvana Kovidom-19 biti odličan izgovor da svaka mera koja bi sankcionisala avio kompanije kao zagađivače bude proglašena za neprimereno opterećenje u situaciji kada se ova industrija bori za opstanak i ugroženo je na desetine miliona radnih mesta. Uveren sam da će avio prevoznici učiniti sve da se takve mere odlože barem za nekoliko narednih godina.“
Izvor: Biznis i finansije
