Penjem se i duša hoće da me napusti. Idem ka svetlosti. Odjednom, noga mi je proklizala na kamenčić i morao sam da stanem. Ko me je terao ovako debelog na vrh brda? Umetnost. Svetlo na vrhu je crkva Svetog Spasa i koncert samo što nije počeo.
Vratimo se godinu dana u nazad. Na festival srednjovekovne muzike Medimus, bio sam pozvan kao gost gračaničkog Doma kulture. Već tri godine za redom sam poslednje nedelje avgusta na Kosovu, u Gračanici. Te iste tri godine Medimus se održava u pomenutoj crkvi iznad Prizrena. Malo smo kasnili pa nisam imao prilike da vidim Prizren, ali su nas domaćini odveli do prizrenske bogoslovije koja je u podnožju puta kojim se ide na vrh brda. Sjajno sam se proveo sa kolegama, bilo je tu i pokušaja srednjovekovnog plesa sa naše strane. I rešili smo da to ponovimo.
Ove godine, stigli smo u Prizren po danu. Malo smo prošetali ovim živopisnim gradom, udarili po koju fotku zalaska sunca i šetališta pored reke Bistrice. Obišli smo saborni hram Svetog Đorđa. Pokušavajući da ispravim nepravdu koju sam učinio prethodne godine došavši u šortsu (jer je avgust i 40 stepeni), ovog puta sam obukao farmerke i zeznuo samog sebe. Na pola uspinjanja ka crkvi u kojoj se odvija festival, jedina misao mi je bila da bih da se skinem u gaće. Na tri četvrtine sam teško disao i molio za milost. Nastavio sam da hodam ka svetlosti i nekako se dokopao platoa ispred crkve. Razočaravajuće, svi ostali su bili u formi i moj problem sam bio samo ja sam.
Crkva Svetog Spasa je građevina podignuta oko 1330. godine i stoji kao kruna lepog grada Prizrena. To je monumentalno zdanje koje pri dobrim vremenskim uslovima ima predivan pogled ne samo na grad već na celu Metohiju. To je perfektno zdanje za održavanje festivala kakav je Medimus.
Ovog puta, pokušaj srednjovekovnog plesa nam je bio osujećen drugačijim (ali boljim) rasporedom stolica i brojnim kamerama koje su snimale događaj. Iako traje tri dana, mi smo stigli na zatvaranje. Nastupila su dva ansambla, slovenački Capella Carniola i mađarski Bourdon Ensemble. Slovenci su u startu napravili šou, njihov nastup je obogaćen velikim brojem instrumenata, pogotovo udaraljkama raznih vrsta, zahteva glumačke sposobnosti i ima prateći plesni program. Započeli su koncert najstarijom zabeleženom slovenačkom pesmom “Riba Faronika”, da bi zatim izveli kompozicije srednjovekovnih autora koje ipak neću pokušati da nabrojim ovog puta.
Za njima su nastupili Mađari, koji su veterani ovog festivala i koji su prošle godine napravili dobru atmosferu u kojoj su svi prisutni zapevali i zaigrali. Ovogodišnji program im je bio potpuno drugačiji (svirali su dosta renesansnih numera) i sveden u interakciji, a čak su imali i peh kada je violinisti pukla žica, što nije umanjilo kvalitet njihovog nastupa ni u toj jednoj pesmi u kojoj ga nije bilo. Pored violine, glavni instrumenti koje su koristili su koboz i lauta. Jedna od kompozicija je bila posvećena vojvodi Janošu Hunjadiju, nama poznatijem kao Sibinjanin Janko, i njegovoj odbrani beogradske tvrđave od napada otomanske vojske Sultana Mehmeda II.
Zahvaljujući neuobičajenim instrumentima i odeždi koju su svi izvođači nosili, a onda i okolišu, ne može da se ne desi da ne zamislite sebe u ovim nekim mračnim vremenima kako uživate u melodijama u pauzi brige o čuvanju sopstvene glave. S druge strane, možda je tehnologija zamenila vatru i čelik, ali brige slične toj ostaju. Samo što sada umesto milog zvuka laute slušate mambl rep Bube i Jale. Ne sudim, samo kažem.
MEDIMUS 2017Brilijantni ansambl Canso ❤
Gepostet von Medimus am Dienstag, 29. August 2017
Iskoristio bih ovu priliku da se zahvalim organizatorima Medimusa, a to su Društvo prijatelja manastira Sveti Arhangeli kod Prizrena, Fondacija Sveti Arhangeli i, za mene na prvom mestu, Dom kulture Gračanica. Nadam se da ćete i vi, dragi čitaoci, jednom doći na ovaj sjajan mali festival i, nakon istrajnog uspona uzbrdo, doživeti lepe trenutke.
Naslovna fotografija: Lazar Đukić
