Pred stanovnicima grada Barou na Aljasci je duga noć – i to najbukvalnije moguće jer će trajati narednih 65 dana.
Kada je u nedelju sunce zašlo u 1:43 poslepodne, oni koji žive u najvećem gradu administrativne oblasti Nort Sloup poslednji put su videli sunce ove godine, a tu čast i privilegiju će ponovo imati 23. januara 2019.
Ova pojava naziva se polarna noć, a pod njom se podrazumeva svako trajanje noći duže od 24 sata. Ona je moguća samo unutar polarnih krugova, dok se pojam noći definiše kao period tokom kog je centar Sunca ispod horizonta.
Vreme tokom kojeg sunce ne izlazi zavisi od geografskog položaju mesta, a varira od 20 sati na samim krugovima do 186 dana na polovima. U slučaju Baroua, sunce zalazi 18. ili 19. novembra, pa polarna noć traje sve dok Sunce ne dodirne horizont 22. ili 23. januara, a njegov izlazak, tj. potpuno uzdizanje iznad horizonta dešava se 27. ili 28. januara.
Tokom prve polovine polarne noći svakog dana javlja se i sumrak, koji između 21. i 22. decembra, kada pada zimska kratkodnevnica (najkraći dan u godini) traje skoro tri sata.
Osim niskih temperatura i polarne noći, Barou karakteriše i oblačnost i to takva da važi za jedno od mesta sa najviše oblaka na svetu.
Zahvaljujući ovom prirodnom fenomenu Barou je proslavila trilogija horor stripa „30 dana noći“, o vampirima kojima jednomesečni mrak olakšava da ubijaju ljude po celom gradu, po kom je 2007. godine snimljen i film, a osim ovog ostvarenja koje je imalo veliki komercijalni uspeh, ovim gradom bavio se čitav niz filmova i serija.
Inače, suprotni fenomen od polarne noći je polarni dan ili ponoćno Sunce, prirodna pojava kada se ono nalazi iznad horizonta duže od 24 sata i vidljivo je i u ponoć. Ona se tokom letnjih meseci javlja u mestima severno od Arktičkog polarnog kruga (Severni polarnik) ili južno od Antarktičkog polarnog kruga (Južni polarnik), a usled prelamanja svetlosti traje duže od polarne noći.
