Svih šest država Zapadnog Balkana pokazalo je ograničen napredak u usklađivanju sa ekološkim politikama EU, zaključak je izveštaja o napretku pristupanja EU, objavljenog prošlog meseca u okviru novog paketa proširenja za Zapadni Balkan i Tursku.
U Izveštajima se navodi i da postojeće politike i nivoi ulaganja nisu bili dovoljni za rešavanje nagomilanih ekoloških problema, koji direktno utiču na kvalitet života građana.
S objavljivanjem izveštaja koincidirala je poseta Briselu Regionalne mreže za zaštitu životne sredine 27. Prošle godine, WWF Adria je, u okviru projekta Zaštičena područja za prirodu i ljude, inicirala i podržala uspostavljanje Mreže, koja uključuje šest platformi civilnog društva iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, Srbije i Kosova*. Mreža ima u fokusu pristupanje EU u oblasti životne sredine i klimatskih promena. Koalicija 27* iz Srbije aktivan je član ove regionalne mreže i njeni predstavnici su takođe učestovali u poseti Briselu.
Predstavnici Mreže imali su sastanke sa predstavnicima Evropske komisije, a posebni sastanci održani su sa poslanicima Evropskog Parlamenta, Violom fon Kramon i Vladimirom Bilčikom. Dogovorena je saradnja i razmena informacija.
Komentarišući Izveštaj, Mreža podseća da su 2020. godine države Zapadnog Balkana potpisale Sofijsku deklaraciju i pokrenule Zelenu agendu kao glavni mehanizam za podsticanje poboljšanja životne sredine u regionu. Dve godine nakon potpisivanja nema opipljivih efekata Zelene agende.
“Možemo se delimično složiti da je potrebno vreme da se takav mehanizam pokrene, ali smo ipak obeshrabreni činjenicom da su i dalje nejasne nadležnosti, da nedostaje transparentnosti i da nisu uključeni svi bitni akteri iz različitih sektora, uključujući i civilni. Efikasno sprovođenje Zelene agende i rešavanje složenih ekoloških problema zahteva mnogo više saradnje između država i sektora, kao i između vlada na regionalnom nivou“, kaže Goran Sekulić iz WWF Adria.
Ukazujući da se energetska tranzicija, dekarbonizacija i napuštanje uglja odvijaju veoma sporo i da nedostaje preko potrebna saradnja među sektorima, Tanja Petrović iz Mladih istraživača Srbije podseća na problem zagađenja vazduha, koji je zabrinuo građane, ali vlade nigde nisu preduzele potrebne mere zaštite. “Iako je zaštita biodiverziteta i ekosistema izdvojena kao jedan od stubova Zelene agende, i dalje nemamo projekte koji su usmereni na konkretnu zaštitu i obnavljanje prirodnih ekosistema. Koristi koje pružaju prirodni ekosistemi nisu ni prepoznate, ni integrisane u razvojne politike. Naprotiv, svaki dan stižu vesti o ugroženosti mnogih vrednih prirodnih staništa, posebno reka. Uticaj raznih strateških investicija u njih danas je takav da ga je potrebno ozbiljno preispitati”, zaključuje Petrović.
Nakon posete Briselu, Regionalne mreže za zaštitu životne sredine 27 poziva vlade Zapadnog Balkana da pojačaju saradnju u oblasti životne sredine, jer su mnogi ekološki problemi regionalni problemi. Mreža je spremna da sarađuje u procesu pristupanja EU i na nacionalnom i na regionalnom nivou, i da pomogne u razvoju mehanizama koji će omogućiti delotvorno uključivanje organizacija civilnog društva u planiranje i sprovođenje Zelene agende.
Izvor: PR
