Iako ne spada u arktičke zemlje, Kina je rešila da razvija arktički turizam, naravno na – Arktiku, budući da je primećeno da one koji dolaze u posetu najmnogoljudnijoj zemlji sveta privlači i severna polarna oblast jedinstvenog prirodnog okruženja i složenog ekosistema, pa što da ne – arktički turizam.
Kineske turističke agencije posetile su Arhangeljsku oblast kako bi ispitale lokalno tržište i osmislile organizaciju tura za putnike iz Kine.
Prema rečima ruskih zvaničnika, Kina u potpunosti uviđa šta ovakva ideja podrazumeva i koliko je važno da se očuva jedinstvenost prirodnog arktičkog regiona koji pripada Rusiji, zbog čega su Kinezi spremni da usvoje nove turističke tehnologije i načine kontrole boravka turista na Arktiku.
Svoju ozbiljnost Kina je dokazala aktivnošću u polarnom regionu, kada je postala posmatrač u Arktičkom savetu 2013. a posebno kada je Peking najavio da će svoju inicijativu Jedan pojas, jedan put (razvojna strategija čiji je cilj povezivanje Kine i Evroazije) od januara proširiti i na Arktik, i to uvođenjem brodskih tura.
Arktička ruta
Arktička ruta od Jugoistočne Azije do Evrope zahteva duplo manje vremena od one klasične kroz Suecki i Panamski kanal, zbog čega će planirane brodske ture preko Arktika najverovatnije postati važan put u međunarodnoj trgovini.
Peking ceni da će to ohrabriti preduzetnike da grade infrastrukturu koja će popločti put ovoj ruti koja može da postane „polarni Put svile“.
Kopnena površina Arktika zauzima oko osam miliona kvadratnih kilometara, a suverenitet nad njom dele Rusija, Danska (Grenland), Finska, Island, Norveška, Švedska, Kanada i SAD. Arktički okean zauzima više od 12 miliona kvadratnih kilometara, a pomorska prava nad njim dele priobalne i ostale države prema međunarodnom pravu.
