Bejrut je dugo bio sinonim za reč eksplozija, jer je libanska prestonica retko kada beležila mirne periode, s obzirom na turbulentnu istoriju zemlje. Grad je bio glavna tačka petnaestogodišnjeg građanskog rata u Libanu, jednog od najdužih na svetu u novijoj istoriji, a u poslednjoj deceniji svedočio je nizu ubistava, višednevnih sukoba i višemesečnih međunarodnih ratovanja koji su doneli godine ekonomskih i političkih previranja.
Bejrut – Pariz Bliskog Istoka
Narod je pokušavao da živi normalno. Da pokaže svetu kako su više od zbroja svih kriza koje su ih zadesile. Milione Libanaca i stotine hiljade izbeglica hvalilo se kako ipak žive u jednoj od najlepših država sveta, te da je Bejrut i dalje Pariz Bliskog Istoka. Bejrut jeste počeo da vraća taj kosmopolitski duh koji ga je krasio oduvek, te da oduševljava turiste svojom srdačnošću, sjajnom hranom i prelepom obalom. Grad koji datira još iz doba Feničana, sa pogledom na Mediteran. Vrhunac je doživeo krajem 19. veka kada su se evropske kompanije utrkivale koja će imati veći uticaj nad gradom u kojem je osnovan i prvi univerzitet. Britanci su izgradili moderan vodovodni sistem, dok su Francuzi bili zaslužni za izgradnju luke, železnice i električnog sistema. Bejrut je bio komercijalni i intelektualni centar arapskog sveta sve do 1975. godine kada je započeo Libanski građanski rat. Narod je ipak pokazao da je sposoban da preživi i pobedi niz problema koji su proistekli iz jedne od najnapetijih geopolitičkih linija na svetu. Međutim, kada se desila strašna eksplozija u utorak, činilo se da su njegovi ljudi konačno postali nemoćni.
Eksplozija u Bejrutu mogla da se predvidi i spreči
Snažna eksplozija, koja je nanela štetu u krugu od 10 kilometara, bila je najgori pojedinačni nasilni događaj koji je grad ikada video. Čitava četvrt je ležala u pepelu. Stotine hiljada stanovnika grada raseljeno je. Ulice su bile prekrivene komadima stakla. Ljudi su sedeli na trotoaru ispred uništenih kuća, lica natopljena suzama dok su mnogi vrištali tražeći najmilije ispod ruševina. Krikovi krvavih beba odjekivali su u bolnicama punim ranjenika. Neki od lekara operisali su preživele pod svetlima mobilnih telefona zbog čestih i dugih nestanka struje u gradu. U gradu koji je dugo bio mešavina političkih, verskih i ekonomskih razlika, niko nije bio pošteđen štete. Najmanje 135 ljudi je mrtvo, više od 4.000 ranjeno, a 300.000 ljudi je ostalo bez doma, rekao je ministar zdravlja.
Građani Bejruta su sve nezadovoljniji nakon što su libanski zvaničnici priznali da je snažna eksplozija mogla da se predvidi, te da su nadležni u luci u više navrata bili upozoravani da moraju adekvatno uskladištiti neobezbeđeni opasni tovar amonijum-nitrata. U međuvremenu u posetu Bejrutu stigao je i francuski predsednik Makron.
https://www.instagram.com/p/CDlhl2Xii9k/?utm_source=ig_embed
Luka Bejruta potpuno uništena…
Bejrutova luka, glavna veza Libana sa spoljnim svetom bila je izbrisana u roku od nekoliko minuta, a velika većina stanovnika grada našla se zarobljena u naizgled beskrajnom nizu očajnih, apokaliptičnih scena. Tišina je pala na stanovnike iskusne sukobe. Tajanstveni događaj podstakao je spekulacije, ali čini se da je tugu potisnuo bes. „Hvala vam na upućenim saučešćima, ali jedina saučešća koja trenutno prihvatamo su ona sa posvećenošću međunarodne zajednice za pravdu i pomoć. Mi još uvek brojimo svoje mrtve i izvlačimo tela ispod ruševina“, napisala je na tviteru Carmen Geha, profesorka Univerziteta u Bejrutu, odgovarajući na poruke predstavnika UN-a.
https://www.instagram.com/p/CDlhyUnj14r/?utm_source=ig_embed
Bejrut više nikada neće biti isti, rekli su stanovnici gradova i analitičari. „To je ogroman psihološki trenutak“, rekao je Karim Makdisi, još jedan vanredni profesor na Američkom univerzitetu u Bejrutu. „Ne mislim da će Bejrut biti isti nakon ovoga. Njegov najbitniji deo je bukvalno i metaforično uništen. Kao pojedinačni trenutak, eksplozija je bila neverovatna zbog svog čistog nasilja i simbolike.“
U zemlji koja se nalazila pod jednim od najgorih privrednih padova u istoriji, luka Bejrut ostala je jedno od retkih centara aktivne komercijalne aktivnosti. Čak i dok je valuta napredovala i siromaštvo raslo, pošiljke robe su nastavile da cirkulišu. Liban se uveliko oslanja na uvoz da bi zadovoljio svoje osnovne potrebe. Glavni silos žita u zemlji uništen je u eksploziji, što je izazvalo strah od velikih nestašica pšenice u narednim nedeljama. Vlasti pokušavaju preusmeriti pošiljke u mnogo manju luku severnog grada Tripolija, ali postoji zabrinutost da njena luka nema kapacitet za primanje velikih brodova. „Jednom kada tuga i šok nestanu, ili ljutnja i tuga preliju se u nove proteste i zahteve da se ovi političari iz protekle dve ili tri decenije privedu pravdi na neki način, možda se nešto i desi“, rekao je Makdisi.
Eksplozija došla usred dramatične borbe sa koronavirusom
Premijer Hassan Diab, koji se smatrao reformatorom protiv uspostavljanja institucija, obećao je da će krivci odgovorati, ukazujući da je eksplodirano skladište u „opasnom“ stanju u luci stajalo već šest godina. Šef libanske carine Badri Daher rekao je da je pravosuđu poslao šest dopisa s upozorenjem da se opasne materije drže u luci. Vojska je u međuvremenu proglasila dvonedeljno vanredno stanje, dok stanovnici grada pokušavaju da obnove uništene domove.
https://www.instagram.com/p/CDlheZ4nQCF/
Eksplozija je usledila samo nekoliko sati nakon što su zdravstveni zvaničnici izjavili kako je nedavni skok slučajeva Covid-19 opteretio bolnice. U utorak ujutro, šef glavne javne bolnice u zemlji koja leči pacijente sa koronavirusom objavio je da se njegovi objekti približavaju punom kapacitetu. Bila je to izjava koja je nagovestila najgori mogući scenario za libanski zdravstveni sistem, koji je već pod teretom ekonomske katastrofe. Nekoliko sati nakon najave, eksplozija je poslala hiljade ljudi u bejrutske bolnice.
https://www.instagram.com/p/CDlP3FJj7E-/
Jedna žena koja je oborena razbijenim staklima prebačena je iz jedne zdravstvene ustanove u drugu, i više puta je okrenuta. Na kraju je primljena u bolnicu u planinskom selu, gde je dobila 40 injekcija. Libansko ministarstvo zdravlja saopštilo je da će postaviti terenske bolnice za lečenje hiljada ranjenika, ali nije jasno kako planira da reši svoje rastuće slučajeve Covid-19 usred razaranja. „Kao da je nestao koronavirus, ali nije nestao. Kao da je nestala finansijska kriza, ali nije nestala“, rekao je Makdisi. „Ljudi imaju osećaj gubitka i bespomoćnosti. Svi žele da odu iz zemlje. Odustali su od borbe i nade.“ Ipak, neki demonstranti su prkosni, verujući da bi ponovni protesti još jednom mogli doneti bolju političku budućnost.
Izvor: Travel magazine
