Po belom svetu

Otoni: Najzapadnije grčko ostrvo sa koga je Odisej jedva pobegao

Vrh planine Imerovigli na ostrvu Otoni. Do njega je potrebno pešačiti 2 kilometra od sela Chorio, foto: Katechis303 / Wikimedia

Otoni je ostrvo i najzapadnija tačka Grčke. Nalazi se na spoju Jonskog i Jadranskog mora i pripada grupi Dijapontskih ostrva. Ovo malo grčko ostrvo, puno istorije, prirodnih lepota i prelepih plaža, poziva putnike na jedinstveno putovanje kroz vreme. Na ovom prelepom ostrvu Kalipsa je dočekala Odiseja na povratku iz Troje. Do ostrva se može doći samo na jedan način, a to su zapravo dva načina.

Ostrvo Otoni (Othonoi) udaljeno je nekih 20 kilometara od ostrva Krf i oko četrdeset nautičkih milja od Italije pa kada je lepo vreme sa njega se vidi italijanski rt Otranta, Santa Maria di Leuca. Najviša planina ostrva je Imerovigli koja je visoka je samo 393 metra, ali to nije problem da je pohode mnogi ljubitelji prirode.

PROČITAJ:  Činjenice o Grčkoj koje morate znati pre nego što krenete na put

Površina ostrva je 10 kvadratnih kilometara. Otoni je u pravcu istok-zapad dugačak je 5,6 kilometara, a širok samo 3,6 kilometara. Najviši vrh ostrva nije planinski vrh već svetionik Fano sa 408 metara iznad povrišine mora.

Aspri Ammos plaža na ostrvu Otoni
Aspri Ammos plaža na ostrvu Otoni, foto: 3brothers1sister / Wikimedia

Ostrvo tokom leta broji 392 stanovnika. Zimi se, međutim, taj broj drastično smanjuje na oko stotinu. Mnogi ostrvljani su se iselili u kontinetnalnu Grčku, najviše u Atinu i na Krf. Međutim, mnogi Otonjani su emigrirali u SAD pogotovo u Njujork, ali se neki preko leta vraćaju na ostrvo gde vode lokalne poslove. Zanimljivo je da su 1875. godine šezdeset sedam procenata stručnjaka na ostrvu bili su mornari, a još trinaest procenata su bili razne zanatlije.

PROČITAJ:  Podvodni muzej kod ostrva Alonisos

Homerova Ogigija

Iako je ostrvo Otoni malo poznato široj javnosti ono je oduvek živelo u epu. Prema grčkoj mitologiji, ovo je ostrvo koje Homer u Odiseji naziva Ogigija.

Mitsko ostrvo Ogigija se nalazilo na nepoznatom mestu i u neznanom moru. Prvi čovek koji se iskrcao na Ogigiju bio je itački kralj Odisej kada se posle pada Troje vraćao kući. Kako pripoveda starogrčki pesnik Homer u Odiseji, Odisej je na Ogigiji ostao sedam godina jer se zaljubio u prelepu nimfu Kalipso (ili Kalipsu).

Odisej i Kalipso, Jan Brojgel Stariji 1616. godine
Odisej i Kalipso, Jan Brojgel Stariji 1616. godine

Kalipsina ljubav prema Odiseju dovela je do toga da mu predloži da joj bude muž. Iako je proveo sedam godina na Ogigiji Odisej nije bio srećan i žudeo je za povratkom na rodno ostrvo Itaku. Bogovi su se sažalili na Odiseja tek nakon sedam godina kada je Hermes doneo poruku od Zevsa. Poruka je zapravo bila naredba Kalipsi da pusti Odiseja da ide svojim putem. Podstaknuta boginjom Atinom, koja je zamolila Zevsa da se umeša, Kalipso je Odiseju postavila izbor – besmrtnost ili sloboda. Odisej je, naravno, izabrao slobodu i nastavio svoje putovanje.

Da li je mit u ovom delu tačan sa sigurnošću se ne može reći. Neke smernice ukazuju je ostrvo Otoni mitska Ogigija. Na primer, Homer navodi da se na ostrvu oseća jak miris čempresa, a na Otoniju raste mnogo čempresa. Iako je ipak reč o epu, Itaka je blizu Otonija iako mnogi zanimljivi pripovedači Odisejeva putovanja smeštaju u razne delove sveta.

PROČITAJ:  Cena prevoza trajektom u Grčkoj mogla bi da poskupi više od 10 odsto

Isto tako, ubrzo nakon što je na splavu napustio ostrvo, Odisej je doživeo brodolom na ostrvu Šerija, što je današnji Krf. Ovo upućuje da su dva ostrva koja je Homer opisao bila relativno blizu. Zbog ove mitološke veze, tokom 16. veka, mnoge pomorske karte su opisivale Otoni kao “ostrvo Kalipso”.

Pored toga, prema grčkom gramatičaru Hesihiju iz Aleksandrije koji je verovatno delovao u 5. veku naše ere, nakon Trojanskog rata, Elefenor, kralj Abantijaca sa Eubeje današnje Evije, ubijen je a njegova družina se pri povratku kući nasukala na epirsku obalu i osnovala grad Apoloniju. Prema drugoj verziji Elefenor je preživeo, došao na Otoni ali ga je odatle odvukla velika zmija u Iliriju.

Otoni, ostrvo sa mnogo imena

Pored mitskog naziva Ogigija i srednjovekovnog “ostrva Kalipso”, Otoni je kroz istoriju imao mnoga druga imena. U početku je bio poznat kao Otronos ili Otronoi.

PROČITAJ:  Planinarske i biciklističke staze na Halkidikiju: Aristotelovim putevima

Drugi su ga zvali “Fidonisi” (ostrvo zmija) zbog mnogih zmija za koje se veruje da postoje na ostrvu. Za Italijane je to bilo “Fano” (Lampa) zbog svetionika koji se tu nalazi. Svetionik je izgrađen 1872. godine, a kasnije su ga uništili Nemci tokom Drugog svetskog rata, nakon koga je obnovljen.

Otonci koji danas žive na Krfu ponekad nazivaju ostrvo “Pera” (“Pera” što na grčkom znači iza), jer se ostrvo nalazi iza Krfa.

Bogata pomorska istorija ostrva Otoni

Položaj ostrva Otoni mamio je osvajače tokom svoje istorije, uostalom kao i obližnji Krf, Ako zanemarimo mitove i Odiseja, u 11. veku ostrvo prvo osvajaju Franci, dok ga vek kasnije preuzimaju Mlečani. Krajem 14. veka, kada je Karlo III Napuljski vladao ostrvom, poklonio je ostrva Otoni, Matraki, Agios Stefanos, Erejkuza, Dijaplo i Vido (blizu Krfa) vitezu Teodoru Skalitisu. Ove vojske nisu uspele da spreče mnogobrojne gusarske napade, uglavnom sa severa Afrike.

Međutim, tokom 1537. godine na ostrvu se desila tragedija. Kapetan osmanske flote Hajrudin-paša zvani Barbarosa napao je i poklao skoro sve stanovnike ostrva. Tek nakon pomorske bitke kod Lepanta 1571. godine u kojoj je uništena turska flota, ostrvljani su počeli da se kreću bezbednije. Ostrvo je ponovo naseljeno uglavnom kolonistima iz Parge, Janjine i drugih delova Epira, kao i sa ostrva Paksos.

Hajrudin Paša zvani Barbarosa
Hajrudin Paša zvani Barbarosa

Otoni osvajaju Englezi 1815. godine i ostrvo zbog dobre klime koriste kao sklonište za oporavljanje bolesnih vojnika. Konačno, ostrvo je postalo deo današnje Grčke 21. maja 1864. godine.

Otoni je idealno mesto za planinare i ljubitelje prirode

Na ostrvu postoji obilje staza i zemljanih puteva koji su okruženi su bogatom vegetacijom. Štaviše, ostrvo je prilično plodno sa tonama vegetacije.

PROČITAJ:  Zakintos: Nasukani brod na Navagio plaži i da li je legenda istinita

Otoni je pun čempresa, kestena, platana, božikovine, mirta, divljih maslina, kokosa, tamariska, tikvica, hrastova, vreska, žalfije, majčine dušice, kapara, mlečike i špargle. Masline stare više od četiri stotine godina čine bogatu vegetaciju ostrva. Više od tri stotine vrsta biljaka je do danas identifikovano na Otoniju, i to je važna stanica za mnoge vrste ptica selica.

Živopisne kuće na Otoniju
Živopisne kuće na Otoniju, foto: Katechis303 / Wikimedia

Ostrvo Otoni je idealno mesto za planinare. Posetioci koji šetaju bogatim planinama ostrva naići će na mnoge živopisne kuće, stare maslinove uljare, jedinstvene kamene formacije i staze među bujnom faunom koje podsećaju na tropsku džunglu.

Važno naselje na ostrvu je “Chorio”, u prevodu “Selo”, koje se ističe svojim šarmom i položajem jer se nalazi se u planinama. Stanovnici su izabrali mesto u brdima kako bi izbegli moguće napade pirata. Selo je danas poznato po jedinstvenim vidikovcima.

Zalazak sunca na Otoniju
Zalazak sunca na Otoniju, foto: 3brothers1sister / Wikimedia

Zeleno-plave vode i Kalipsova pećina

I stanovnici i posetioci cene Otoni zbog kristalno čistih, plavo-zelenih voda. Glavna plaža ostrva je Ammos. Druga plaža je Aspri Ammos koja se nalazi na zapadu ostrva. Na njoj se nalazi pećina “Kalipso”. Ova plaža je poznata po svom mekom, čistom, belom pesku. Pećina Kalipso je mesto gde je nimfa Kalipso navodno držala Odiseja zarobljenog u Homerovoj Odiseji.

Kalipso uvala, osrtrvo Otoni
Kalipso uvala, osrtrvo Otoni, foto: Mabi2000, Flickr

Ronioci će takođe uživati na Otoniju. Zaliv Fiki na severu ostrva je idealan za ronjenje jer se u njemu nalazi potopljeni brod Sara. Štaviše, u vodama oko ostrva ima dosta morskih životinjamežu kojima su kitovi, bele ajkule, delfini i ugrožena foka – morska medvedica.

PROČITAJ:  Planinarske i biciklističke staze na Halkidikiju: Aristotelovim putevima

Kako doći do Otonija sa ostrva Krf

Do Otonija se može stići samo sa Krfa i to na dva načina: ili iz glavne luke Krfa ili tako što će uhvatiti mali čamac iz sela Agios Stefanos na severozapadnoj strani ostrva.

Dafni, ostrvo Otoni
Dafni, ostrvo Otoni, foto: 3brothers1sister / Wikimedia

Agios Stefanos se nalazi tačno preko puta Otonija i ima malu luku, gde putnici mogu da uhvate trajekt kompanije “Pegasus” koji saobraća svaki dan tokom cele godine i dovozi robu za nekoliko stanovnika ostrva.

PROČITAJ:  Ostrvo Krf: Šta treba znati pre nego što odete na plažu

Drugi način dolaska do Otonija je iz glavne luke Krfa gde trajekt “Evdokia” plovi u Otoni radi dostave paketa i drugih potrebnih stvari.

Naslovna fotografija: Katechis303 / Wikimedia

Daljine.rs na društvenim mrežama

Ukoliko vam se sviđa naš sadržaj pratite Daljine.rs na društvenim mrežama
Pratite naše objave
Bez Instagrama se ne može
Čitajte šta tvitujemo
Oznake

Komentarišite

Komentarišite

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.