Drevni grad Efes u Turskoj, koji je na listi svetske baštine UNESCO-a, sada dočekuje posetioce nakon zalaska sunca kao deo nove inicijative turskog ministarstva kulture i turizma “noćni muzej”.
Sadržaj
Smešten u izmirskom okrugu Selčuk, Efes, čije poreklo datira iz neolitskog perioda, živa je hronika bogate prošlosti Anadolije.
Grad nosi obeležja helenističkog, rimskog, vizantijskog, bejlikskog i osmanskog perioda, privlačeći milione svojom bezvremenskom aurom.
Sada, zahvaljujući novom sistemu osvetljenja instaliranom na njegovim kultnim lokacijama – uključujući Celziju biblioteku, Agoru, ulicu Kuretler, Domicijanov hram, Veliko pozorište i kuće u terasama – Efes je otvoren za posetioce između zalaska sunca i ponoći.
Noćni muzej za hladnije večeri i svetlija iskustva Efesa
Pokrenut 4. juna, program noćnog muzeja omogućava turistima, posebno onima koji preferiraju aktivnosti na plaži tokom dana, da istraže drevni grad u hladnijim večernjim satima.
Direktor muzeja u Efesu, Murat Kaleagasioglu, rekao je za agenciju Anadolija da je prva noć privukla veliki broj ljudi, sa hiljadama ljudi koji su došli da vide osvetljene ruševine.
“Pokrenuli smo noćne posete 4. juna. Nastavljaju se do 1. oktobra, svake srede do subote, od 19:00 do 23:00. Poslednji ulazak je u 22:00”, objasnio je.
Zbog zakazanih događaja i rezervacija, lokacija neće biti otvorena za noćne posete nedeljom, ponedeljkom i utorkom.
Nova aura za Efes pod zvezdama
Kaleagasioglu je dodao da je 300.000 ljudi posetilo Efes tokom prošlogodišnjeg perioda noći muzeja i očekuju da će taj broj porasti 2025. godine.
“Noć daje Efesu potpuno drugačiji ambijent. Ljubazno molimo posetioce da budu osetljiviji na ovo istorijsko nasleđe tokom svog noćnog iskustva.”
Efes jedan od najvažnijih gradova antičkog sveta
Efes je bio drevni grad u današnjoj Turskoj, smešten na obali Jonskog mora. Bio je jedan od najvažnijih i najbogatijih gradova antičkog sveta, poznat po svojoj impresivnoj arhitekturi, bogatoj istoriji i strateškom položaju. Njegovi ostaci danas predstavljaju jedno od najznačajnijih arheoloških nalazišta na svetu, privlačeći milione posetilaca svake godine.
Efes ima dugu i fascinantnu istoriju koja se proteže hiljadama godina unazad. Njegovi počeci se vezuju za bronzano doba, a procvat je doživeo u helenističkom i rimskom periodu. Tokom helenističkog perioda, grad je bio pod vlašću raznih carstava, uključujući Lidijsko, Persijsko i Grčko. Pod rimskom vlašću, Efes je postao glavni grad provincije Azije i jedan od najvećih gradova Rimskog carstva.
Geografski položaj grada na ušću reke Kaistros (današnji Küçük Menderes) činio ga je ključnom trgovačkom lukom. Bio je raskrsnica puteva koji su povezivali istok i zapad, što je doprinelo njegovom ekonomskom prosperitetu. Pored trgovine, Efes je bio i važan verski centar, pre svega zbog Artemidinog hrama, jednog od Sedam svetskih čuda antičkog sveta. Hram je bio posvećen boginji Artemidi, boginji lova i divljine, i privlačio je hodočasnike iz celog Mediterana.
Arheološki park Efes
Danas, posetioci Efesa mogu da prošetaju impresivnim ostacima grada koji svedoče o njegovoj nekadašnjoj slavi. Jedan od najpoznatijih spomenika je Celsusova biblioteka, monumentalna građevina izgrađena u čast rimskog senatora Tiberija Julija Celsusa Polemeanusa. Ova dvospratna biblioteka je nekada čuvala preko 12.000 svitaka i predstavljala je jedno od najvećih skladišta znanja antičkog sveta. Njena fasada je bogato ukrašena nišama sa statuama i detaljnim reljefima.
Pored biblioteke, tu je i Veliko pozorište, impresivna građevina koja je mogla da primi do 25.000 gledalaca. Koristilo se za dramske predstave, gladijatorske borbe i javne skupove. Njegova akustika je bila izuzetna, što je omogućavalo da se glas govornika jasno čuje čak i u poslednjim redovima.
Među ostalim značajnim strukturama su Hadrijanov hram, posvećen rimskom caru Hadrijanu, sa svojim bogato ukrašenim frizovima, kao i Agora, nekadašnja glavna trgovačka i društvena zona grada. Takođe su vidljivi ostaci javnih kupatila, fontana i stambenih objekata, uključujući terasaste kuće sa prelepim mozaicima i freskama.
Hrišćanstvo u Efesu
Efes je takođe imao značajnu ulogu u ranom hrišćanstvu. Apostol Pavle je proveo značajno vreme u Efesu, propovedajući hrišćanstvo i osnivajući jednu od najranijih hrišćanskih zajednica. Njegova pisma upućena Efešanima deo su Novog zaveta. Prema tradiciji, ovde je živela i Devica Marija, a veruje se da je njen dom (Kuća Device Marije) blizu Efesa. Takođe se veruje da je ovde sahranjen i apostol Jovan.
Danas, Efes je pod zaštitom UNESCO-a kao svetska baština i ostaje jedno od najpopularnijih turističkih odredišta u Turskoj. Stalna arheološka iskopavanja otkrivaju nove delove grada, pružajući uvid u život drevnih Efežana. Poseta Efesu je putovanje kroz vreme, pružajući jedinstvenu priliku da se doživi grandioznost i složenost antičke civilizacije.
Posetioci očarani magijom Efesa noću
Među prvima koji su uživali u noćnom otvaranju Efesa bili su Emin i Ozlem Guler iz Burse. “Ovo je naša prva poseta i oduševljeni smo. Došli smo sa našim detetom i napravili bezbroj fotografija”, rekao je Emin.
Ekin Jilmaz i Mustafa Canevi, posetioci Istanbula, takođe su bili oduševljeni što su naišli na noćni muzej. “Videti osvetljen Efes bilo je najlepše iznenađenje našeg odmora”, rekao je Jilmaz.
“Osvetljenje stvara divnu auru, posebno oko Celzijusove biblioteke”, dodao je Canevi.
Izvor: TurkyeToday, Daljine.rs
