Hotelijeri i ugostitelji u Srbiji nezadovoljni su merama vlade za oporavak sektora i ukratko navode da ima je posao nam je na nuli, troškovi su ogromni, perspektiva sumorna, a podrška države nikakva.
Pandemija virusa korone je zaustavila kompletan sektor turizma i ugostiteljstva u Srbiji. Ovi privrednici su se obraćali državi za pomoć, a ona se svela samo na povoljnije kredite Fonda za razvoj. Otud su i nezadovoljni.
Malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima u sektorima turizma, ugostiteljstva i putničkog saobraćaja, najviše pogođenim pandemijom Kovid 19, biće dostupni povoljni krediti za likvidnost i obrtna sredstva Fonda za razvoj. Maksimalan iznos kredita za preduzetnike i mikro pravna lica je do 20 miliona dinara, što je udvostručen iznos, za mala preduzeća do 80 miliona dinara, a za srednje firme do 180 miliona dinara.
„Najznačajnija mera bila bi smanjenje ili ukidanje PDV-a na hranu i piće kako bi se time snizile cene u restoranima i usluga postala pristupačnija prosečnom gostu. Većina evropskih zemalja upravo je to učinila, a ćesto se navodi i primer Irske koja je na godinu dana potpuno ukinula taj porez. Ugostitelji su tražili i da se na njih primene odredbe koje važe za angažovanje sezonske radne snage u poljoprivredi. Poslodavcima bi to omogućilo fleksibilnije zapošljavanje radnika, jer očekuju da će popunjenost kapaciteta u narednom periodu da varira. Nisu dobili ni očekivane reprograme obaveza prema javnim preduzećima i budžetu, niti produženu meru isplate minimalca za one koji mogu da je koriste kako bi premostili period neizvesnosti“, kažu za Danas u Udruženju hotelijera i ugostitelja Hores i naglašavaju da je glavna manjkavost donetih mera to što nisu sačinjene u dogovoru sa privredom.
Međutim, samo hotelijeri i ugostitelji ugroženi. Ugrožene su i turističke agencije, prevozničke agencije i drugi, a svi su očekivali konkretnu pomoć.
U HORES-u navode da su krediti za likvidnost dragoceni, ali većina će njima platiti račune i poreze koji su se nagomilali dok je postojala zabrana rada i kretanja u trajanju od tri meseca. Kažu da to ne bi trebalo da bude svrha kredita, već da se pozajmice se uzimaju kada postoje investicije, a sada ih sigurno neće biti.
U udruženju navode da nijedan poslodavac u tom sektoru ne može iz kredita da finansira troškove i plate zaposlenima, ma koliko kredit bio povoljan.
Gradski hoteli u problemu, drugi ne znaju još šta da rade
U hotelima u gradovima i do 80 odsto gostiju je bilo iz inostranstva. Sada tih gostiju nema i primorani su da otpuštaju radnike. Ostaju samo sa trećinom radnika jer je uglavnom reč o velikim preduzećima koja nisu mogla da koriste druge vidove podrške iz državne kase, poput minimalca za zaposlene.
Radnike ne otpuštaju u toj meri hoteli u većim turističkim centrima u Srbiji. Oni očekuju da će im leto doneti više gostiju, s obzirom na trend provođenja odmora u Srbiji.
Problem nastaje jer je struktura hotela takva da su uglavnom građeni kao poslovni, samim tim su i cene više, te da četiri ili pet zvezdica prosečan srpski turista ne može da priušti.
Drugi talas korone
Većina poslodavaca je zabrinuta zbog najavljenog drugog talasa epidemije i strahuju da ni pod uslovom potpune popunjenosti smaštaja tokom nekoliko vrelih meseci, neće moći da pokriju gubitak nastao tokom proleća, a još manje ukoliko se slična situacija ponovi u jesen ili zimu.
Procenjuju da će zbog toga mnogi hoteli i restorani morati da se zatvore, pa će najteže proći zaposleni.
Prevoznici su takođe u problemu
Ovim merama podrške nisu zadovoljni ni prevoznici. Oni koji se bave prevozom putnika kažu da su pretrpeli ogromne gubitke i očekivali su veću pomoć države.
„Nama je bio zabranjen rad i zato smo očekivali da država ponese deo tereta i troškova koji se stvaraju i kada firma ne radi. Teklo nam je osiguranje, gomilali su se i drugi troškovi kada autobusi ne voze. Mi smo kao grana dobili najmanje, a ne možemo da se uporedimo sa apotekama, prodavnicama i nekim drugim delatnostima gde je promet i uvećan. I sada, kada smo se pokrenuli, izloženi smo nekoj vrsti negativne kampanje preko medija koji nam plaše putnike, upozoravaju ih da je najveći rizik od zaraze u prevozu. To nije tačno, ljudi u autobusima nose maske i rukavice više nego kad ulaze u prodavnicu, banku ili pred neki šalter“, kaže za Danas Dušan Miletić, direktor paraćinskog preduzeća Euroline.
Strah od zaraze tokom odmora
„U sadašnjoj situaciji gosti se najviše plaše eventualne zaraze tokom odmora. Zato ubrzano radimo i uskoro ćemo imati sopstveni sertifikat, pečat ‘čisto, sigurno’ koji će moći da koriste samo oni koji ispoštuju stroge procedure ponašanja i održavanja higijene“, kaže za Danas Georgi Genov, direktor Horesa.
Da li će na tržištu ostati doskora najjači ili pak mali ugostitelji, ostaje da se vidi. Sigurno je da hoteli i ugostitelji treba da ulažu u marketing kako bi privukli goste ovog leta, ali i u dodatne sadržaje kako bi ponudama dodali vrednost.
