Da li biste želeli da posetite Tajland da ste umesto fotografija njegovih nestvarnih predela, na društvenim mrežama nailazili na one koje prikazuju horde turista kako za sobom ostavljaju tone smeća? Ili Bali, da su vam ga svih ovih godina umesto kao tropski raj prikazivali u varijanti koja danas mnogo više odgovara realnosti, a to je ostrvo krcato tržnim centrima, deponijama smeća i uz sve to zagušeno saobraćajem? Zbog toga što ste na oba pitanja u sebi odgovorili sa „ne“ (a možda i na glas – da li i inače razgovarate sami sa sobom ili samo sa turističkim portalima?) stručnjaci iz industrije shvatili su da postoji jedan sjajan, a opet krajnje jednostavan način da „travel influenseri“ pozitivno utiču na prekomerni turizam, a to je da na destinacijama na koje putuju prave realne fotografije.
Budući da su uticajni korisnici društvenih mreža – a posebno Instagrama koji zvanično ima presudan uticaj na planiranje putovanja, ili Pinteresta – oni koji u ogromnoj meri utiču na izbor našeg narednog odredišta za putovati, eksperti koji su govorili na ovogodišnjem World Travel Market-u (WTM) u Londonu mudro su zaključili da je njihova (influensera, ne eksperata) krajnja neinventivnost prilikom plasiranja sadržaja na socijalne mreže prilično zaslužna za prekomerni turizam i nerealna očekivanja putnika.
Logika je takođe prosta: najpopularnije destinacije širom sveta postale su krcate radoznalih posetiocima zato što svi oni očekuju da na njima vide ono što nikada nisu, i dožive isto to. Naravno da fotografije smeća ili rupe u asfaltu neće promeniti činjenicu da su Filipini prolašeni za najlepše ostrvo na svetu, niti umanjiti važnost obilaženja planete (koja nije samo u tome da vidite lepe parkove, kupate se u tirkizno plavom moru ili posetite ruševine u kojima je neko živeo pre nekoliko vekova), ali neumoljiva statistika pokazuje da mnogi ljudi putuju da bi svoje prijatelje napravili ljubomornim ili im dokazali da je njima na određenoj destinaciji bilo bolje.
Ne verujete?
Sudeći po rezultatima istraživanja Allianz Global Assistance, više od trećine (36 odsto) Milenijalaca (18-34) na Instagramu ili Fejsbuku šeruje fotografije sa letovanja koje izgledaju uzudljivije od onoga što zaista doživljavaju na svom putovanju, i to želeći da obmanu svoje pratioce. Kada je reč o malo starijim generacijama, ovom svojevrsnom prevarom svesno se bavi 15 odsto pripadnika X generacije (35-54) i pet odsto Bejbi Bumera (55+).
Njihovi motivi za ove akcije variraju, pa tako 65 odsto njih želi da učini druge ljubomornim, dok 51 odsto odlaske na odmor koristi i kao priliku da se takmiče sa onima koji isto rade. Od svih učesnika ispitivanja, krivi za prevaru na socijalnim medijima ili ne, muškarci su malo skloniji postavljanju foto materijala koje ima za cilj izazivanje zavisti kod prijatelja i poznanika od žena i to u odnosu procenata 28 naspram 16, dok takmičarski duh u ovome podstiče 22 odsto muškaraca i samo 8 odsto žena.
Milenijalci, pak, skloniji su od ostalih generacija da na društvenim medijima ostave tragove svojih avantura, ali iz različitih razloga: 63 odsto postuje slike i statuse sa odmora ponovo ga sagledavajući kroz ružičaste naočari, 58 odsto korisnika sa drugima deli samo fotografije na kojima najbolje izgledaju, dok 52 odsto za objavu bira samo one na kojima ovekovečeni predeli sjajno izgledaju. Učiniti druge ljubomornim je prioritet 37 odsto njih, dok 27 odsto želi da dokaže da na tuđim putovanjima nije bilo ništa bolje nego na njihovim.
Upravo za takve, neprimamljive fotografije iz različitih delova naše planete bile bi odličan protivotrov, a prema rečima digitalnog nomada Roberta Majkla Pola, influenseri bi lako mogli da ga obezbede.
Njegov stav o važnosti realnih slika koje prikazuju pravo stanje na terenu delili su i brojni drugi govornici koji su nastupili na ovom sajtu, napominjući važnost da sponzorisane objave turističkih blogera i influensera budu i označene kao takve.
U tom smislu, u narednom periodu biće preduzeti i odgovarajući koraci u borbi protiv postova na društvenim medijima koji nisu autentični, najavio je Džejson Frimen, direktor pravnog sektora u britanskoj Agenciji za zaštitu konkurencije.
Nije uvek zla namera razlog zašto se postavljaju neke fotografije.
Ja sam tolliko daleko od nekoga ko ima uticaj na mrežama, koliko je beba udaljena od Bolta, ali nekada prosto uhvatite neki lep detalj u gomili đubreta. To želite da podelite. Đubre svi vidimo i često zanemarimo ono lepo.
Inače ko veruje slikama na Intagramu taj kupuje u web shopu.