Boravak u prirodi

Jadransko more nikada nije bilo slanije

Jadransko more, Hrvatska, osrtrvo

Jadransko more nikada nije bilo slanije sudeći po istraživanjima hrvatskih naučnika koji su radili u saradnji s italijanskim kolegama. Rezultat istraživanja o dosada nezabeleženim vrednostim saliniteta Jadrana objavljen je u uglednom časopisu Frontiers in Marine Science, koji je rangiran u prvih deset odsto časopisa u području biologije mora i voda, objavio je Institut Ruđer Bošković.

Preporučujemo  Pandemija Covid-19 otežala rad zaštićenim područjima, ali i ukazala na značaj očuvane prirode

U istraživanju se navodi da su tokom leta i jeseni 2017. godine u južnom Jadranu i na Palagruškom pragu zabeležene pojave izuzetno visokih vrednosti površinskog saliniteta (vrednosti saliniteta preko 39 promila). To je prvi put da su tako visoke vrednosti zabeležene u Jadranu, a zahvatale površinu mora do dubine od tridesetak metara. Inače, ta pojava je uobičajena u mnogostruko slanijem i toplijem Levantu, gde se i stvara najslanija voda u Sredozemlju, tzv. Levantinska intermedijarna voda.

Navedeno saznanje je podstaklo hrvatske i italijanske istraživače da se detaljnije zabave prostornom i vremenskom ekstenzijom ove pojave.

Tokom istraživanja naučnici su analizirali brojne dostupne podatke. U analizi su obuhvaćeni podaci merenja brodskim multiparametarskim sondama, autonomnim vertikalno-uzorkojućim plovcima (tzv. ARGO plovci), daljinski upravljanim okeanografskim podmornicama (tzv. glajderi), satelitima koji mere površinu nivoa mora, kao i podaci dobijeni okeanografskim modelom Sredozemlja koji asimilira satelitska i druga merenja i daje najkvalitetniji prikaz trodimenzionalnih okeanografskih polja.

Analize koje je sproveo ovaj tim naučnika objasnile su razloge pojave voda ovako visokog saliniteta. Pojava je delom prouzrokovana pojačanim dotokom voda visokog saliniteta iz Levanta i Jonskog mora, a delom zbog procesa u samom Jadranu.

Preporučujemo  Uvac očekuje bolju i širu zaštitu kao specijalni rezervat prirode

Sami procesi se odvijaju na vremenskim skalama od nekoliko dana pa do desetak godina, a obuhvataju četiri ključna fenomena. Prvi se odnosi na tzv. Jadransko-jonsku bimodalnu oscilaciju, koja inače uzrokuje snažne oscilacije fizičkih i biogeokemijskih varijabla u Jadranu s periodom od pet do deset godina, a u poslednjih desetak godina uzrokuje izražen donos slanih i ultraoligotrofnih voda u Jadran. Drugi proces je vezan uz vrlo niske protoke reka do godinu dana pre pojave visokih površinskih saliniteta, uzrokovane manjkom padavina u širem području Jadrana.

Treći proces se odnosi na izražen dotok sunčeve energije na površinu mora tokom leta i rane jeseni, kada je vreme toplije od proseka i s malo vetra, odnosno sa slabo izraženim vertikalnim mešanjem u stepenu mora i raslojavanjem vode na izrazito topliji površinski sloj i hladniji središnji i sloj na dnu. Posledično, četvrti proces uključuje izraženo isparavanje i gubitak vode s površine mora.

Tri od četiri gore navedena procesa su već dokumentovana u Sredozemlju kao posledica klimatskih promena, koje će u budućnosti doneti još toplija i sušnija leta, manje protoke reka i posledično jače zagreavanje i zaslanjivanje površinskog sloja mora.

Delfin, more, obala
Ova voda je preslana moram malo da površinu da dođem k sebi

Kako je život u moru, od planktona preko riba do bakterija, zavisan od temperature, salinitetu i dostupnim hranjivim solima, uočene promene će sigurno imati značajan uticaj na život u Jadranu. Takvi učinci su već zabeleženi i dokumentovani u nekoliko poslednjih decenija, na primer, ulaz novih ribljih vrsta, promene u odnosima i obilju bakterijskih zajednica, nestanak vrsta hladnijih mora.

Preporučujemo  Nacionalni parkovi u Srbiji: Da li se moraju seći šume kako bi se zaradilo?

Izvor: Institut Ruđer Bošković / Frontiers in Marine Science / N1

Daljine.rs na društvenim mrežama

Ukoliko vam se sviđa naš sadržaj pratite Daljine.rs na društvenim mrežama
Pratite naše objave
Bez Instagrama se ne može
Čitajte šta tvitujemo
Oznake

Komentarišite

Komentarišite

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.