Jermenija je zemlja puna arheoloških iznenađenja: tamo se mistične priče pojavljuju na svakom koraku, a većina njih još nije razrešena. Jedna od najvećih zagonetki preistorijske Jermenije krije se u „Armiji kamenja“, odnosno nalazištu Zorac Karer (Zorats Karer), izvanrednoj konstrukciji megalita, građevini za koju se procenjuje da potiče iz ranog kamenog ili kasnog bronzanog doba.
Zorac Karer, kako ga Jermeni nazivaju, lociran je u oblasti površine sedam hektara, nedaleko od kanjona reke Dar, a u blizini grada Sisijan. Ovaj antički lokalitet često je nazivan i „jermenskim Stounhendžom“, ali je priča o njemu možda još fascinantnija od „originala“. Prema rečima istraživača, Zorac Karer bi mogao biti jedna od najstarijih astronomskih opservatorija na svetu, pri čemu je svakako stariji od britanskog Stounhendža, i to čak 3.500 godina.
Zorac Karer je 1984. godine otkrio tim istraživača predvođen Onikom Knkikijanom, koji je nakon nekoliko meseci rada ustanovio da je najverovatnije reč o opservatoriji. Jermenijski arheolozi, astronomi i astrofizičari vremenom su otkrili da u njihovoj zemlji postoje barem još dva mesta važna za preistorijsku astronomiju: Angegakot i Mecamor.
Ono što je o Zorac Kareru otkriveno deset godina nakon Onikovog istraživanja, kada se njime od 1994. godine intenzivno bavio profesor Paris Heruni, član Jermenske nacionalne akademije nauke i predsednik Instituta za izučavanje radiofizike. Njegova ekspedicija otkrila je brojne fascinantne podatke o legendarnom mestu. Prvo, njegov tim je prebrojao 223 kamena, od kojih je 84 imalo rupe. Kada su izmerene geografska dužina, širina i magnetna deklinacija, istraživači su napravili topografsku mapu monumentalne konstrukcije koja je postala baza njihovog daljeg rada. Najveće blago megalita bila je kolekcija impresivnih i unikatnih astronomskih objekata. Istraživači su shvatili da je pojedino kamenje služilo za posmatranje sunca, meseca i zvezda, budući da je bilo locirano u odnosu na znanje o svitanju, zenitu i zalasku sunca, meseca i određenih zvezda.
Nažalost, ovo kamenje je puno rupa od erozije, a mnogi su i uništeni tokom vremena. Njihova visina iznosi od pola do tri metra, a teško je do deset tona. Naučnici su sigurni da je jermenski Stounhendž imao dvostruku ulogu: ritualnu i naučnu.
Između 1994. i 2001. Zorac Karer su u više navrata ispitivali radiofizičari, a čak je i Džerald Hokins dolazio da vidi ovo fascinantno mesto. Tim nemačkih arheologa sugerisao je da je u pitanju nekropolis iz srednjeg bronzanog doba ili ostatak zidina helenističkog grada, ali ove ideje nisu bile ubedljive za ostatak naučne zajednice.
S druge strane, više njih se složilo da je jermenski Stounhendž star najmanje 7.500 godina, a vrlo verovatno i mnogo više. Veruje se da je kreiran iz ritualnih razloga i potrebe da se razume kretanje sunca, meseca i zvezda, pa se on povezuje sa začecima nauke o astronomiji. Čini se da je glavna funkcija opservatorije, koja je u tu svrhu služila Jermenima barem 5.500 godina, takođe bila i da predstavljala hram, služi kultu boga Sunca starih Jermena, obezbedi zaštitu narodu kroz poštovanje jermenskog boga nauke i radi kao škola.
Artifakti otkriveni na Zorac Kareru danas se drže u malom lokalnom muzeju. Među njima se nalazi kamenje sa petroglifima (slikama na površinama stena urađenim duborezom, graviranjem ili grebanjem) i predmeti iz mrtvačkih kovčega iz bronzanog doba, ali naučnici misle da Zorac krije još mnogo tajni. Ipak, zbog manjka novčanih sredstava, iskopavanja i ispitivanja lokaliteta ne mogu da se nastave u intenzitetu koji arheolozi priželjkuju.
Mnogi nastavljaju da posećuju jermenski Stounhendž tragajući za astronomskim odgovorima. Sa sobom nose teleskope i biraju datume najpogodnije za proučavanje planeta, meseca i zvezda, što govori o tome da je Zorac Karer do današnjih dana ostao savršeno mesto za posmatranje neba.
