Odudaranje od nepoznatog okruženja u kom ste se obreli kao stranac ume da bude neprijatno iskustvo u vašem životu, ili da vas, daleko bilo, košta istog. Zato ne bi bilo loše da ovladate načinima kojima se, u slučaju potrebe, možete obezbediti da niko od starosedelaca ne provali da ste turista.
Kako biste što ozbiljnije shvatili ovaj tekst, na samom početku pomenućemo vam bicikliste koji su nedavno ubijeni u Tadžikistanu pukom slučajnošću budući da kraj kroz koji je vodila njihova ruta važi za bezbedan, ali svakako i isključivo zbog toga što je grupa terorista iz susedne države shvatila da se radi o došljacima koje je očigledno percepirala kao nepoželjne. Upravo usled svesnosti da su ovakve stvari moguće, iako možda nisu česte, američki Stejt dipartment konstantno upozorava svoje državljane o čemu da povedu računa na svojim proputovanjima, a među tim savetima neretko se nađe onaj da se drže podalje od turističkih atrakcija i oblasti.
Sada kada smo apsolvirali da nije uvek lako biti (i izgledati kao) turista, dolazimo do pitanja nad pitanjima „Kako ne izgledati kao turista, kad jeste turista?“ na koje ćemo vam upravo sada dati i odgovore. Evo ih. Stižu. Evo samo još malo.
Dakle:
Odelo ČINI čoveka – i to u svim zemljama na svetu
Oni koji imaju iskustva sa trudom da sakriju svoju prirodu stranog elementa i situacijama koje otkrivaju da to i nije baš tako jednostavno kažu – i verujte im/nam na reč – ništa vas transparentnije ne odaje da ste stranac kao bele Nike patike. Zajedno sa njima, u ormar odložite i džins.
– Lokalci ne nose pantalone sa skidivim nogavicama i šuškavce, poručuje Samer Dejvis koji je dve godine radio kao turistički vodič u Maroku.
Fotoaparati su takođe vrlo upadljiv znak da „niste odavde“.
– Ako uživate u fotografisanju, predlažem futrolu za nju koja neće na prvi pogled izgledati kao futrola za kameru, lukav je Vejn Gudvin, svetski putnik koji je osnovao turističku kompaniju Evolve Travel Goods. (Ne znamo ni mi koja je to firma, ali guglaćemo za vas. Momenat… Po sredi je proizvođač putničke opreme napravljene od recikliranih materijala od čije se prodaje jedan procenat (tačnije 10 odsto) ulaže u očuvanje prirodne sredine, što je inače predmet koji Vejn predaje na fakultetu.)
Na njegovu napomenu Glen Lovlend, HR menadžer iz Pekinga ima jedan amandman prema kom vaš prtljag ili rančevi koje nosite ne smeju da budu smešni jer tako odaju vaše neuklapanje, što nas dovodi do poente svih ovih sagovornika, a to je da ako želite da se uklopite, morate da delujete kao deo celine. Ne morate da se prerušavate u lokalce, ali izbegavajte svetlu odeću, šljašteći nakit i elektroniku visokog kvaliteta.
Bitno je gde idete – kao i inače u životu
Gore pomenuti Državni sekretarijat SAD svoje građane koji putuju u Tursku savetuje da budu na oprezu na lokacijama koje vrve od zapadnjaka, posebno u Istanbulu, iz prostog razloga što su za loše momke turističke atrakcije sjajne mete.
Ova prva varijanta je lakša, jer postoji i druga, u kojoj turisti uopšte ne znaju gde se nalaze, pa im je samim tim teže da bude na oprezu.
– Izbegavajte da izgovarate rečenice poput „Ne mogu da se setim, što beše važno ovo mesto?“ već se bar malo informišite o mestu na koje dolazite, ili će apsolutno svi shvatiti da ste turista – podseća Korin Smit koja radi u prodavnici suvenira na Valden jezeru, formiranom otapanjem glečera u okrugu Midlseks, da ne kažemo, u Masačusetsu.
Ponašajte se pristojno – čak i kad negde otputujete. Posebno tad!
Najvažnija stavka koja utiče na to da ne izgledate kao turista jeste da se ne ponašate kao turista, i ako vam ovo zvuči besmisleno i apstraktno, to samo znači da ste prevideli duuuugačak spisak navika turista koje su naučno dokazano iritantne ljudima oko njih.
Prema rečima Majkla Brejna, psihologa iz Sijetla koji je specijalizirao putovanja, posetiocima koji rade iritantne ili kulturološki neosetljive stvari nema pomoći.
– To su jednostavno neznalice. Oni niti razumeju kompleksnost mentaliteta ljudi u zemlji koju obilaze niti imaju poštovanja prema jeziku i specifičnostima kulture – kaže Brejn.
Međutim, šta god on rekao, ima nade ukoliko se potrudite. Uvek možete da proučite lokalne običaje pre nego što negde odete, i naučite ponešto o mestu koje posećujete. Odvojite nekoliko minuta da spakujete odgovarajuću garderobu i isplanirajte adekvatan itinerer. Ko zna, možda će vam sve to put učiniti boljim od svih prethodnih. Probajte.
Još nekoliko insajderskih saveta kako da ne izgledate kao turista
- Posmatrajte taj zadatak kao igru. „Koliko verno mogu da imitiram ponašanje onih koji me okružuju ne bih li se neprimetno uklopio?“ je pitanje koje treba da postavite sami sebi prema mišljenju Rona Evansa, bihejvioralnog stratega koji vodi konsultantsku firmu Grupa umova, a ko bolje od njega može da zna?!
- Zaboravite na mape! Ovaj savet je iznedrio Aleksa Amador, digitalni marketar koji često posećuje Evropu. On kaže da ne šetate okolo sa ogromnom mapom u ruci, uz šta u kompletu ide i lutanje napred-nazad i osvrtanje kao da bežite od nekoga, a zapravo nemate pojma ni gde biste mogli da odete. Umesto ovakvih scena, mape gledajte sa mobilnih telefona i umesto uspaničenog turiste budite samo jedan od slučajnih prolaznika koji po cele dane bulji u mobilni telefon.
- Usporite. Kako bi stigli da obiđu što više toga za jedan dan, turisti su non stop u žurbi, a ako malo usporite, nećete biti toliko upadljivi. Gde god da se nađete – u kafiću, nadomak turističke atrakcije ili na klupi pokraj reke, zadržite se tu bar neko vreme. Kako predviđa Debra Ruzbasan, zaposlena u turističkoj agenciji Ed-Ventures tako ćete se stopiti sa okolinom i imati manje šanse da postanete žrtva džeparoša i sličnih nevolja.
