Dvoje biciklista koji su obilazili svet, prošlog meseca ubijeni su u terorističkom napadu u Tadžikistanu za koji su odgovornost preuzeli pripadnici ISIS-a. Istraživali smo koliko je boravak u ovom delu sveta bezbedan i da li možete krenuti na sličnu avanturu.

Džej Ostin (29) i Loren Gegan (29) prošle godine dali su otkaze na svojim poslovima u Vašingtonu, ne želeći da traće živote radeći. Džej, koji je radio u Ministarstvu za urbani razvoj, na svom blogu napisao je da je umoran od provođenja najboljeg dela dana ispred svetlećeg pravougaonika i bojeći najbolje godine života u nijanse sive i bež. Kako je rekao, propustio je previše zalazaka sunca, munja koje su sevale nebom i povetaraca koji su pirkali dok im je on bio okrenut leđima. Ovaj par dokumentovao je svoje putovanje na zajedničkom blogu, deleći svoju velikodušnost i otvorenost sa drugima.

“Stalno čitamo novine koje nas navode da pomislimo da je svet veliko, strašno mesto, a da ljudima ne treba verovati. Zlo je koncept koji smo izmislili kako bismo se borili sa kompleksnošću ljudskih bića koji imaju vrednosti i stavove drugačije od naših. Većina ljudi je, međutim, dobra. Možda ponekad sebična, ali dobra. Velikodušna i divna”, pisali su dvoje biciklista na svom sajtu.

Tadžikistan

Tadžikistan

Njihov put iz snova potom je doživeo tragičan kraj: kada su došli u Tadžikistan, blizu avganistanske granice iza koje su ISIS-ova, ali i ostale terorističke grupe izuzetno aktivne, put im je preseklo vozilo iz kog su izašli petorica muškaraca i izboli ih na smrt. Sa njima je stradalo još dvoje biciklista iz Švajcarske i Holandije.

Dva dana kasnije, ISIS je objavio video u kom su se pohvalili da su ubili bezbožnike. Za razliku od pojedinih stručnjaka koji su za Vašington Post izjavili su da je Centralna Azija u principu bezbedna i da žrtve ISIS-a samo nisu imale sreće, utoliko pre što je ovo prvi napad na zapadne turiste u Tadžikistanu, većina ljudi na ovu vest je reagovala bez previše saosećanja, smatrajući da su Džej i Loren izazivali sudbinu.

 


Na slične reakcije pre dve godine naišla je i vest o tragičnoj pogibiji Australijanke Marije Stridom (34) koja je želela da dokaže da vegani mogu sve, pa i da osvoje Mont Everest, što joj nije pošlo za rukom.

Pamir

Bilo kako bilo, oni koji se razumeju u prilike u centralnoj Aziji naveli su da bi svojim prijateljima bez problema savetovali turističku turu kroz Tadžikistan, jer bi ovakve stvari mogle da se dese bilo gde na planeti, podsećajući na prošlogodišnji teroristički napad na Menhetnu, u kom je terorista u iznajmljenom kamionu pokosio dvadesetak biciklista i pešaka.

– Ljudi su se našli tamo u pogrešnom trenutku, nije mi poznato da se ikada pre nešto slično dogodilo. Čitav taj deo ide uz granicu Avganistana ali ljudi su tu razmenjivali dobra i sve ostalo decenijama, pa im se nisu događale takve stvari. Nisam stručnjak za bezbednost, ali kada sam ja bio u Tadžikistanu, bilo je bezbedno. Mislim da je cela ta priča preuveličana, uostalom, na internetu postoje blogovi i livemap za sve moguće regione, na osnovu kojih se može videti kakva je gde situacija – kaže jedan od putnika iz Srbije za Daljine.rs koji je u više navrata boravio Tadžikistanu.

To da na ovoj ruti nikada ranije nije bilo ikakvih problema, kaže i Snežana Radojičić, naša najpoznatija biciklistkinja koja već sedam godina na biciklu obilazi planetu.

– Sramota je što su naši mediji preuzeli senzacionalistički, lažan i zlonameran tekst o tome šta se dogodilo ovim ljudima. Oni nisu otišli na ISIS teritoriju, već su vozili uobičajenom pamirskom rutom, kroz sekularnu državu Tadžikistan, u kojoj je zabranjen čak i hidžab – toliko o navodnoj islamskoj državi. Ta ruta je decenijama jedna od najatraktivnijih za bicikliste i motoriste. To što je nastradali par pisao o dobroti ljudi koje su sretali tokom svog jednogodišnjeg putovanja, je opšte mesto svih nas putnika, jer ljudi jesu prevashodno dobri i pomažu svakome na putu. Pamir Highway na kom su stradali je “must ride” ruta već decenijama za sve cikloptunike i motoriste i ta zona je uvek bila apsolutno sigurna. Nigde, ni na njihovom Instagramu ni na sajtu nije pomenuta namera da se ide u opsane zone i da se dokazuje da je svet dobro mesto. Ja sam 7 godina na putu biciklom oko sveta i svugde sam imala samo pozitivna iskustva, trebalo je da vozim i Pamir prošle godine i da prođem tuda kuda su oni prošli, pa je to moglo i meni da se desi, iako nisam milenials generacija, ni naivna, ni neoprezna – kaže Snežana za Daljine.rs.

Snežana Radojičić

Snežana Radojičić

A propo opasnosti “na putu”, ova profesorka književnosti koja je 2011. rešila da svoj život promeni iz korena i posveti ga svojim najvećim ljubavima – putovanjima i pisanju, ispričala nam je da joj se 2014. dogodilo ono što nije nigde na njenom dotadašnjem proputovanju, i to u njenoj rođenoj zemlji.

– Na ulazu u Kraljevo, u koje sam tada došla na promociju svoje knjige, napao me je čovek koji je skočio na moj bicikl, pokušao da me obori i počeo da me udara vičući: “Znam ja sve vas!” Pozvala sam policiju i ispostavilo se da je u pitanju lečeni psihijtrijski bolesnik, izbeglica. Da me je povredio ili ubio, sada vidim da bi se našao neko ko bi rekao “Eto, ko joj kriv kad je htela da dokazuje da je svet lepo mesto, a zna se da u Kraljevu ima mnogo izbeglica, i da su izbeglice sirotinja i da mnogi imaju traume”. Ukratko, ispada da ISIS nije kriv nego su krivi oni koji nisu pretpostavili da bi teroristi mogli da utrče i negde gde do sad nije bilo problema. Tom logikom krivi su i svi nastradali u briselskom ili pariskom metrou, kada su bombe eksplodirale, ili oni koji su 11.9. otišli na posao u kulama koji su radili u kulama 11.9… – zaključuje Snežana.

Za one koji uprkos ovoj tragediji planiraju da mu se pridruže, savetuje se da se oblače u skladu sa tamošnjim kulturnim prilikama, nauče nekoliko reći na lokalnom jeziku, sa sobom nose fotografije bližnjih i podele ih sa svojim domaćinima i ne podižu preterano glas. Pri susretu sa lokalcima treba uspostaviti kontakt očima, a ako vas neko od njih pozdravi, ljubazno mu uzvratite i iskoristite svaku priliku za interakciju sa njima.

 

We met Lauren and Jay in Osh and consumed multiple veggie burgers in a nice café a few days in a row, savouring some comfort and wondering how so many hours could have passed whilst just talking. We set off from Osh together towards the Kyrgyz -Tajik border. We shared camp spots, bedrooms and we even all crammed into their ‘party tent’ during a snow storm. We made fun of them for carrying 1kilo of sugar and a litre of sunflower oil until they made us delicious cinnamon pancakes for breakfast… somewhat nicer than soggy porridge! We laughed until we cried over silly things and we sweated it out during uphill climbs. We all experienced the friendliness, kindness and generosity of the locals together. Being invited into yurts, offered food and drink. Lauren and Jay have been killed in a tragic incident on their way to Dushanbe. We split paths with them only a few days before. Our friendship was recent and short, but they’ve left their mark. We will forever be inspired by their kindness and open mindedness and their happiness for the good and simple things.

A post shared by A bicyclette! (@a_bicyclette_) on


Iako sumnjamo da bi poštovanje ovih saveta spasilo živote glavnim junacima prilikom terorističkog napada, poznavaoci centralnoazijske kulture uveravaju da nema razloga da preskočite ovu destinaciju poznatu po Pamiru, zadivljujućem planinskom vencu koji se smatra krovom sveta. Međutim, ako vas zanima više o ovom delu sveta i ovim državama odnosno *stan-ovima, posetite sajt Caravanistan na kome postoje ažurne informacije u vezi putovanja i događaja, a prvo pročitajte njihov osvrt na vest o pogibiji biciklista u Tadžikistanu.

Naslovna fotografija: Simplycycling.org

Pratite Daljine.rs i na Fejsbuku, na Tviteru i na Instagramu.

232Shares

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.