U Turskoj, velik grad – Istanbul. Nekada je bio glavni grad tri carstva (rimsko, vizantijsko odnosno romejsko i otomansko) danas je najveći grad u Evropi, zvanično sa dvostruko više stanovništva nego London, nezvanično – trostruko. Međutim, od 1923. godine Istanbul više nije glavni grad Turske, već je to Ankara. Razlozi za to su pre svega bezbednosni. Strateški položaj Istanbula odaje i njegovu ranjivost. Tako, na primer, u Prvom balkanskom ratu bugarska vojska je, pojačana sa dve srpske divizije, zauzela Jedrene (Adrianopolj), koji je od Istanbula udaljen kao Niš od Beograda. Simbolično, Istanbul je bio glavni grad turske carevine, pa je i selidba centra administracije u Malu Aziju bio i simboličan gest raskida sa prošlošću mladoturaka sa Osmanlijama.

Kada bi svet bio jedna država, Istanbul bi bio njegov glavni grad
(Napoleon Bonaparta)

Turska, nekadašnje veliko carstvo, a sada sekularna republika, uvek je bila velika sila. Doduše sa prekidima. Danas turska moć ponovo raste, kako ekonomska, tako i politička. Trenutno je 17. svetska ekonomija sudeći po BDP-u i to prema podacima Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda i Ujedinjenih nacija. Godinama je Turska imala razvoj koji je u procentima često premašivao i kineski i odlično je odolevala krizama. U svakom slučaju, Turska je postala sila bez koje se ni jedno otvoreno pitanje u regionu ne može rešavati, a kada to kažemo mislimo pre svega na njen uticaj u Siriji i Kataru, ali i Egiptu i drugim državama ne samo Bliskog istoka.

Iako formalno demokratska država, Turska večito trpi kritike neumornih boraca za ljudska prava koji pokušavaju da joj spočitavaju lekciju o tome kako treba tretirati političke protivnike i novinare. A ona, večiti kandidat za EU, „radila je na tome”. Međutim, kako je ekonomski osnažila i kako su drugi svetski politički faktori shvatili da se bez nje ne može, „rad na tome” je utihnuo. Zatvori su puni novinara, ali su istanbulski izlozi puni luksuzne robe, ulice su preplavljene novim automobilima, a cene su na evropskom nivou. Turske aspiracije ka ostatku Balkanskog poluostrva više se i ne skrivaju.

Kizkuleši na južnom ulasku u Bosfor

Kizkuleši na južnom ulasku u Bosfor stoji još od vizantijskog perioda

O istoriji Istanbula može se pisati naširoko. Zapravo, istorija je ono što daje mistiku ovom gradu, ali i finansije. Ovaj grad je najznačajnija turistička tačka u Turskoj ali i na svetu. U 2008. godini grad Istanbul je posetilo 7,5 miliona stranih turista, dok je 2016. godine broj posetilaca iznosio više od 9 miliona. Prošle godine obišlo ga je 10,8 odsto više posetilaca (u odnosu na 2016. godinu), zbog čega ne čudi što je Istanbul peti grad po turističkim posetama na svetu.

Istanbul was Constantinople

Da su grčki kolonisti iz Megare sa Atike znali šta će njihov grad postati u narednim milenijumima, te 667. godine p.n.e. verovatno bi mu dali neko slikovitije ime. Ovako, grad je dobio naziv Vizantion po kralju Bizasu (Vizasu), koji je formirao grad nakon konsultacija sa proročicom u Delfima. Legenda kaže da mu je proročica rekla da se nastani u „zemlji slepih”. Našao je zemlju preko puta Halkedona na azijskoj strani, a na Bosforu. Proročanstvo je protumačio i ujedno ispunio tako što je rekao da su ovi od preko puta verovatno slepi, jer je evropski deo mnogo lepši.

Drevni Vizantion je na prelazu u drugi vek rimski car Septimije Sever u građanskom ratu praktično razrušio, nakon toga i obnovio ali u rimskoj tradiciji. U sledećim vekovima rimsko je carstvo postalo preglomazno i preteško za upravljanje. Istok je bio bogat, hrišćanstvo je postajalo sve popularnije, a najpoznatiji Nišlija Konstantin Veliki je odlučio da napravi „Novi Rim”. Oko grada je podigao zidine sa kulama, a od Vizantiona nastao je Konstantinopolj (iako mu zvaničan naziv beše Novi Rim) 330. godine, grad koji je bio trn u oku i zapadu i istoku, toliko da su ga praktično zajedničkim snagama i uništili.

Ova glava grčke meduze je sve što je ostalo od drevnog grada Vizantiona

Ova glava grčke meduze je sve što je ostalo od drevnog grada Vizantiona, foto: Gun Powder Ma, Wikimedia

Od drevnog grada Vizantiona danas u Istanbulu nije ostalo gotovo ništa. Jedan od retkih zaostalih spomenika iz prerimskog vremena je glava meduze koja se nalazi u cisterni bazilici.

Pad Konstantinopolja

Vizantijsko carstvo, koje je nastalo na osnovu Rimskog carstva, zapravo je samo naziv zapadnih istoričara za Romejsko carstvo. Građani Vizantije sebe su zvali helinizovano Romeji (Rimljani), a svoje carstvo Romejsko (Rimsko), što nije nailazilo na odobravanje zapadnjaka, iako je de facto bio nastavak Rimskog carstva.

Konstantinopolj

Konstantinopolj u doba Romejskog carstva

Pomenuti trn u oku, pokušali su da izvade krstaši u svom četvrtom pohodu kada su, na nagovor Mlečana (jer je pohod trebalo da bude na islamski Egipat), 1204. godine Konstantinopolj razrušili i opljačkali. Ovom pohodu se protivio i sam papa Inoćentije III jer se napadao hrišćanski grad, ali pošto su Mleci ostvarili lepe trgovačke odnose sa Egiptom, predložili su, a ovi usvojili, da se napadne Konstantinopolj.

Koliko je umetnina, zlata i ostalih dragocenosti pokradeno tada najbolje govore atrakcije kojima se danas ljudi dive, kao npr. konji na bazilici Sv. Marka u Veneciji kojima su čak i odsekli glave da bi ih lakše transportovali (sada imaju smešne ogrlice na vratu). Krstaši su palili i uništavali crkve i manastire, ali i antičke neprocenjive umetnine kao što su statue čuvenog vajara Fidije. Nikita Honijat, vizantijski hroničar, koji se spasao iz Carigrada potplativši mletačkog trgovca rekao je tada: „Čak i Saraceni su milosrdni i blagi u poređenju sa ovim ljudima koji nose na ramenima Hristov krst.” Jedan od vođa pohoda, mletački dužd Enrike Dandolo, sahranjen je u Aja Sofiji.

Pad Konstantinopolja, Ežen Delakroa

Pad Konstantinopolja, Ežen Delakroa

Konji iz Konstantinopolja u Veneciji na Bazilici Sv. Marka, foto: Uroš Nedeljković

Konji na bazilici Sv. Marka u Veneciji i grob Enrika Dandola u Aja Sofiji koji je zaslužan za njihovu današnju poziciju, foto: Uroš Nedeljković

Na osnovu svega ovoga izgleda da je najbolje vreme za posetu Istanbulu bilo pre nešto više od 800 godina i to vremeplovom. Ali, avaj – tehnologija napreduje.

Krstaši su pravoslavno carstvo zamenili katoličkim i nazvali ga Latinsko carstvo, te na zapadnim tradicijama napravili još i satelitske države Solunsko kraljevstvo, Ahajsku kneževinu i Atinsko vojvodstvo. Ono što je od Vizantije (Romejskog carstva) ostalo pretočilo se u Nikejsko carstvo, Epirsku despotovinu i Trapezuntsko carstvo.

Nikejski car, Mihajlo VIII Paleolog povratio je Carigrad 1261. godine, ali Vizantijsko carstvo se nikada nije obnovilo u svojoj staroj slavi. Tako je tavorilo sledeća dva veka, kada je nakon opsade od 53 dana pao u ruke Mehmeda II Osvajača, a taj 29. maj označava i konačan kraj dvomilenijumskog Rimskog carstva i milenijumskog Vizantijskog (kako vam volja da tumačite).

Grob Enrika Dandola u Aja Sofiji

Grob Enrikea Dandola u Aja Sofiji, foto: Uroš Nedeljković

Prvi pad Konstantinopolja i pljačka koja je trajala mesecima, te odnošenje umetnina u krstaške zemlje porekla, smatra se impulsom koji proizveo renesansu. Konačni pad Konstantinopolja, odnosno njegovo potpadanje pod Osmansku vlast, mnogi tumače kao konačni kraj antike i početak novog doba. Naime, tada su učene glave iz Konstantinopolja, kojima su se zapadnjaci smejali kao “ljudima koji uvek sa sobom nose neke knjige i čitaju”, emigrirali na zapad, što je u velikoj meri uzrokovalo početku novog veka i doba prosvećenja.

Istanbul više nije Konstantinopolj

Istanbul se u turskom jeziku zvao Kostantiniyye sve do 1923. kada je usvojen današnji naziv – Istanbul. Prvi pomen reči „istanbul” je iz 10. veka u jermenskim, arapskim i turskim izvorima, a naziv je nastao iz grčkog izraza „u gradu”. Kolokvijalno se koristio i naziv Stambul (Stambol). U slovenskim jezicima najčešće se koristio naziv Carigrad. Grci ga još uvek zovu Konstantinopolj (Konstantinupoli) i njegov pad nikada nisu prežalili.

Istanbul iz Osmanskog perioda, autora Ivana Ajvazoskog

Istanbul iz Osmanskog perioda, autora Ivana Ajvazoskog

U Prvom svetskom ratu Istanbul je bio osvojen od saveznika i podeljen na interesne sfere. Sverskim sporazumom, kojim je Turska trebalo da bude podeljena između sila pobednica, Istanbul bi bio demilitarizovana zona pod međunarodnom kontrolom. Međutim, jak nacionalni pokret Mladoturaka, predvođen Mustafom Kemalom Ataturkom, od Turske je stvorio nacionalnu državu sa republičkim uređenjem.

Danas je Istanbul moderan grad po svim parametrima urbanog razvoja. S obzirom na 8.500 godina istorije, osim pada 2016. godine zbog puča i terorizma, postao je turistička meka sa svećim brojem turističkih poseta. Bilo da ste turista ili putnik, Istanbul ima za svakoga po nešto, a u daljim nastavcima ćemo se pozabaviti atrakcijama koje vredi posetiti, a pre svega zašto ih treba posetiti, pričaćemo o turskoj kuhinji kojoj je Istanbul prozor u svet i još o mnogim zanimljivim stvarima sa ovog, večito interesantnog, područja.

 

Kupite online karte za muzeje u Istanbulu i izbegnite kilometarske redove


 

Tekst je prvobitno objavljen na portalu Preko ramena, ali ga je za ovu priliku autor osavremenio i dopunio

Vaš komentar

Pratite Daljine.rs i na Fejsbuku, na Tviteru i na Instagramu.

122Shares