Srednjoistočni turistički hotspot oličen u Omanu prošle godine posetilo je pet odsto više turista nego 2016. što je njih 3,3 miliona.
Za sultanat u jugozapadnom delu Azije ove brojke nisu samo potvrda da je otvaranje novog aerodroma u glavnom gradu Maskatu bio sjajan potez, već i dokaz uspešnosti vladine strategije za diverzifikaciju ekonomije.
Država koja je svoj razvoj decenijama zasnivala na izvozu nafte, uspela je da od turizma napravi glavni pogon za stvaranje novih radnih mesta i stabilan razvoj. Privredni napredak konstatovan je pre tri godine kada je uočen rekordan broj stranih turista, koji se od tada stalno uvećava, doprinoseći tome da turizam u BDP-u učestvuje sa šest odsto.
Plan razvoja sačinjen za narednih 20 godina već je počeo da daje rezultate, i to takve da Oman do 2040. godine s pravom očekuje povećanje broja posetilaca na pet miliona godišnje. U tom cilju radilo se ne samo na razvoju prestonice, već i destinacija poput Salale, najvećeg grada muhafaze Dofar, oblasti Musandam, planinskog masiva Hadžar, kao i nekoliko pustinja omiljenih među turistima.
Dodatni zamajac prosperitetu bilo je željno iščekivano otvaranje Muskatovog Internacionalnog aerodroma koji je sa 200 letova dnevno počeo sa radom u martu, i od strane WTA već bio prepoznat kao vodeći projekat za razvoj turizma na Srednjem Istoku.
Dizajniran kao simbol moderne omanske države, i to zahavljajujući sultanu Kabus Ibn Saidu, ovaj aerodrom ima kapacitet za 12 miliona putnika godišnje, a njegove piste moći će da prime najveću letelicu na svetu, Erbas A380.
Uz to, njegov većinski vlasnik Oman Er najavio je potpuno novi nivo usluge, posebno za putnike iz premijum klase, koji će nadmašiti i njihova najviša očekivanja.
Iz Maskata će poletati avioni za Severnu Afriku, Rusiju i Evropu, pa će do 2022. godine 62 aviona prevoziti putnike na 60 destinacija širom sveta, kao što to sada čini za one koji žele da odu u Istanbul, Kazablanku ili na Maldive.
S obzirom na ovakav potencijal nije iznenađujuće što omansko Ministarstvo turizma planira da zaposli pola miliona ljudi u ovom sektoru, u koji će investirati 19 miliona omanskih rijala (42,56 miliona evra), od čega će samo 12 odsto poticati iz javnog sektora.
