Nedostatak snega ozbiljno je uticao na prihode ski centra Kolašin, a turistički radnici ogorčeni zbog najgore sezone koju pamte. Naime, Kolašin ove sezone nije imao ni jedan dan za skijanje.
Jedna od najvećih turističkih atrakcija opštine Kolašin tokom zimskih meseci su ski centri. Ono što ovom gradu daje posebnu draž jeste činjenica da Kolašin, uz ostale ski-centre koji se grade na planini Bjelasici, postaje novi najrazvijeniji zimski turistički centar šireg regiona, piše na zvaničnom sajtu Skijališta Crne Gore.
Kolašin trenutno nudi dva različita ski centra Kolašin 1600 i Kolašin 1450.
Nema snega – nema skijanja
Direktor Skijališta Crne Gore Đuro Milošević izjavio je da je turistički promet drastično manji u odnosu na prethodnu godinu i istakao da će u budućnosti biti ključno ulaganje u veštačko osnežavanje, izjavio je Milošević za Pobjedu, a prenosi Poslovni dnevnik. Milošević je dodao da očekuju podršku države kako bi se teškoće prevazišle, piše Poslovni dnevnik.
O kakvoj se katastrofi zbog klimatskih promena radi u celom regionu govori i činjenuica koju je istakao Milošević da su u januaru ostvarili samo 18 odsto prometa u odnosu na isti mesec prošle godine, dok je u februaru taj procenat bio samo pet odsto u odnosu na prošlu godinu.
„Ukupan promet za decembar, januar i februar je samo 150.000 evra, dok je prošle godine do 31. marta promet iznosio 1,25 miliona, kada je završena zimska sezona. Ove godine ne očekujemo više od 250.000 za celu sezonu“, istakao je Milošević.
Problem sa planinama bez snega nije nov, a odavno je prepoznat. Naime, u Evropi postoji oko 3.900 skijališta, od kojih se većina nalazi u Nemačkoj, Italiji, Francuskoj i Austriji, a svake zimske sezone između 60 i 80 miliona skijaša posećuje alpske zimske turističke i skijaške centre.
Međutim, snega na planinama je sve manje i upitno je ulaganje u zimske centre. Podaci u alpskim zemljama između 1971. i 2019. godine pokazuju da snežni pokrivač opada za 8,4 odsto svake decenije između novembra i maja, a pad je posebno drastičan na visinama ispod 1500 metara, o čemu smo pisali.
Potrebna pomoć države
Milošević je upozorio da se suočavaju sa ozbiljnim problemima u funkcionisanju preduzeća i da očekuju pomoć države, posebno za isplatu plata zaposlenima.
„Postupak Agencije za zaštitu tržišne konkurencije (AZK) zaključen je u našu korist za sva dosadašnja davanja iz perioda prethodnih vlada, tako da očekujemo pomoć iz budžeta“, izjavio je Milošević.
Direktor je ukazao da je AZK u decembru 2020. godine pokrenula postupak u vezi sa finansijskom podrškom od 250 hiljada evra koju su skijališta dobila za pripremu zimske turističke sezone 2018. godine, a potom i za ostale godine.
Od strane AZK je početkom 2021. godine naloženo Ministarstvu za ekonomski razvoj i turizam da ne dodeljuje subvencije skijalištima, dok se ne završi postupak ispitivanja. AZK je, međutim, utvrdila da su subvencije koje vlada dodeljuje skijalištima u skladu sa Zakonom o kontroli državnih subvencija.
Milošević napominje da bi situacija bila potpuno drugačija da je bilo veštačkog snega i da bi postojanje topova za pravljenje veštačkog snega omogućilo produženje sezone.
Veštačko osneživanje Kolašina je izostalo
„Upoređujući situaciju sa drugim skijaškim destinacijama u regionu, poput Jahorine, Kopaonika i Zlatibora, uočavamo da su imali uspešnu sezonu zahvaljujući veštačkom osnežavanju. Iako nisu imali prirodni sneg, zahvaljujući veštačkim stazama uspeli su da produže sezonu i privuku goste“, rekao je Milošević.
Milošević podseća da problem loše zimske sezone ne pogađa samo skijališta, već i vlasnike privatnih smeštaja, hotela, restorana i kafića, zbog čega narednu zimu ne treba čekati bez topova za veštački sneg.
Izvor: Biznis.rs, Daljine.rs
