Po belom svetu Vesti

„Kuća ljubavnika“ u Pompeji otvara se za javnost nakon 40 godina

Pompeja / Marisa Ranieri Panetta

„Kuća ljubavnika“, jedno od najpoznatijih zdanja u Pompeji biće otvorena nakon 40 godina. Ovu vest je saopštio italijanski ministar kulture Dario Franćešćini, a ova kuća je bila ozbiljno oštećena u zemljotresu, te je usledila njena rekonstrukcija.

Ova kuća je jedan od bisera antičkog rimskog grada koji je nestao pod lavom prilikom erupcije Vezuva 24. avgusta 79. godine i jedina kuća u Pompeji u kojoj je sačuvan ceo drugi sprat.

Podsećamo, Pompeja je antički grad koji se nalazio u Italiji na jugu Apeninskog poluostrva, jugoistočno od današnjeg Napulja. Grad je osnovan u u 6. veku pne i živeo je nekih 700 godina. Stanovnici Pompeje su bili u uverenju da je Vezuv ugašen vulkan i nisu pridavali značaja signalima koji su ih upozoravali na njegovu aktivnost.

„To je priča o ponovnom rođenju i spasenju, model za celu Evropu u upravljanju fondovima EU“, rekao je ministar po završetku velikog dela projekta Veliki Pompeji koji finansira EU i u okviru koga su obnovljene tri kuće. Na desnoj strani ulaza u kuću stoji natpis na latinskom „Ljubavnici kao pčele vode sladak život kao med. Voleo bih da jeste tako“, a pored njega ispisana su tri muška imena, što ukazuje da je ta kuća verovatno bila javna kuća. Ne znamo da li je ministar ovo imao u vidu kada je naznačio da se radi o modelku za celu Evropu.

Pompeja
Ljubavnici kao pčele vode sladak život kao med, foto: Marcus Cyron / Wikipedia

Inače, Kuća ljubavnika u Pompeji otkopana je 1933. godine, ali je teško stradala u zemljotresu. Izgrađena je u prvom veku pre naše ere i ukrašena je brojnim slikama po zidovima. Poslednjih godina podvrgnuta je opsežnoj i pažljivoj obnovi.

Danas nam Pompeja nudi pogled na 1. vek s obzirom na to da je sreća u nesreći što je bila zatrpana vulkanskim pepelom. U to doba je Pompeja bila veoma živ grad, a različiti detalji nam otkrivaju kako je izgledao svakodnevni život u antici. Danas je ovo nalazište zaštićeno od UNESCO-a.

  Mozaici drevnog Sirmijuma biće restaurirani tokom ove godine

Naslovna fotografija: Marisa Ranieri Panetta / Wikimedia

Daljine.rs na društvenim mrežama

Ukoliko vam se sviđa naš sadržaj pratite Daljine.rs na društvenim mrežama
Booking.com

Komentarišite

Komentarišite

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.