U svom godišnjem izveštaju o kvalitetu vode za kupanje, Evropska agencija za životnu sredinu objavila je da u najčistijoj morskoj vodi možete da se kupate na Kipru, dok se Grčka sa 97 odsto vode plivačkih zona koje su ocenjene kao nezagađene nalazi na četvrtom mestu, a Italija na poslednjem.
Prema podacima iz ovog izveštaja, 97 odsto vode u plivačkim zonama u moru ocenjeno je sa „izuzetna“, i to po strogim kriterijumima Evropske agencije za životnu sredinu, dok je 1,1 odsto proglašen za „dobar“.
Prilikom izrade ovog izveštaja procenjivan je kvalitet plaža za kupanje širom Evrope, uključujući i one rečne i jezerske. Samo u Grčkoj, njih je prošle godine bilo 1.598, što čini 7,2 odsto vode za kupanje u Evropi.
Kada je o Evropskoj uniji, generalno, reč, 85 odsto vode na plažama za kupanje ocenjeno je čistom, dok je 95,4 odsto od 21.831 lokacija, u 28 zemalja članica, koliko je posmatrano, zadovoljilo minimum standarda kvaliteta prema pravilima EU.
Imajući to u vidu, jasno je da Grčka spada u manjinu zemalja EU koje se mogu pohvaliti daleko većim kvalitetom: ona se nalazi među četiri članice EU u kojima čak 95 odsto (ili više) plaža ima izuzetan kvalitet vode. Na prvom mestu nalazi se Kipar, sa 99,1 odsto, na drugom je Malta sa 98,9 odsto, dok je na trećem Austrija, sa 97,3 odsto plaža sa vodom ovakvog kvaliteta. Sa svojih 97 odsto, Grčka je zauzela četvrto mesto na ovoj listi.
Zemlje sa najlošijim kvalitetom vode su Italija sa samo 89 površina za kupanje sa kvalitetnom vodom iliti 1,6 odsto svih vodenih površina u kojima se u ovoj zemlji možete kupati, dok za njom ide Francuska u kojoj je preporučljivo zaroniti u samo 54 vodene površine, što je 1,6 odsto svih onih koje vas očekuju u ovoj zemlji. Najbolje među njima stoji Španija u kojoj ima 50 vodenih površina (2,2 odsto) sa vodom dovoljno čistom za kupanje, pri čemu su i Španija i Italija zabeležile porast u tom kvalitetu u odnosu na 2017. godinu.
– Naš izveštaj potvrđuje da su se napori država članica da poboljšaju kvalitet vode za kupanje u poslednjih 40 godina isplatili. Danas većina Evropljana može da se kupa u čistoj vodi, ali ovo je samo jedna od komponenti na kojima treba raditi, jer su tu još i zaštitna podvodnog sveta, smanjenje plastičnog otpada… zbog čega se mora dodatni raditi na povećanju zdravlja mora, reka i jezera, rekao je Hans Brajnink, izvršni direktor Evropske agencije za životnu sredinu.
Inače, čistoća vode u plivačkim zonama određivana je merenjem dva mikrobiološka parametra: prisustva ešerihije koli i intestinalnog enterokoka.
