Pokreti za pravo na vodu, udruženja građana i mreže širom sveta okupile su se oko Manifesta vodne pravde kojim pozivaju države članice Ujedinjenih nacija, okupljene na nedavno održanoj Konferenciji o vodi, da stave ljude i prirodu ispred profita. Iako su ovakvi glasovi na Konferenciji bili uglavnom zanemareni, borci za vodu su se 23. marta izborili za svoj prostor u segmentu rezervisanom za visoki nivo državnih delegacija i pred Generalnom skupštinom uspeli da predstave istorijski Manifest.
Pažnja Ujedinjenih nacija na realnu globalnu krizu vode već kasni. 2 milijarde ljudi nema pristup pijaćoj vodi kojom se bezbedno upravlja, a skoro 4 milijarde nema adekvatne sanitarne uslove. Globalno, vodene ekosisteme ugrožavaju klimatske promene, zagađenje i destruktivni projekti. U Srbiji se procenjuje da oko milion stanovnika stalno ili sezonski nema pristup čistoj pijaćoj vodi.
Očekivano, umesto neophodnog zaokreta u naporima, Konferencija je potvrdila ulogu privatnih kompanija, velikih zagađivača, banaka i investitora u ostvarivanju Cilja br. 6 održivog razvoja – Osigurati pristup pitkoj vodi za sve, održivo upravljati vodama i tako obezbediti higijenske uslove za sve. Pomenuti akteri upravo su odgovorni za istorijsku i trenutnu degradaciju vodnih dobara i ne odustaju od uvećanja svojih profita na leđima najugroženijih.
Iz naše zemlje čast da učestvuje u Konferenciji imala je osnivačica inicijative Pravo na vodu, Iva Marković: „Zanimljivost sa Konferencije je da su danas kompanije preuzele reči aktivista, sa svih strana ćete čuti da je voda ljudsko pravo ili javno dobro, međutim kako u praksi oni to tumače sasvim je suprotno održivosti. Zato smo morali da se izborimo za glas naroda i u zvaničnom programu, iako nismo bili planirani. Sve nas je predstavila fantastična Marsela Olivera, liderka čuvenog rata za vodu iz Bolivije. Mislim da je nakon njenog govora svima bilo jasno da se ne smeju igrati sa nezamenjivom ljudskom potrebom, u tom trenutku sam zaista osetila veliki ponos i nadam se da će se barem deo jačine te poruke čuti i u Srbiji“.
Manifest zahteva da se globalna Agenda o vodama fokusira na vodu za život, a ne na vodu za profit. Suprotno započetoj Agendi UN o vodama, Manifest usmerava na koherentan akcioni plan koji uključuje direktna ulaganja u javne i lokalne alternative, zasnovan na iskustvima zajednica koje se bore za pristup vodi i zaštitu vodenih ekosistema.
Više od 600.000 ljudi i više od 500 lokalnih, nacionalnih i međunarodnih organizacija do sada je potpisalo Manifest i globalni poziv Avaaz aktivista svetskim liderima da „zaštite slatkovodne ekosisteme i garantuju vodu kao ljudsko pravo“.
Iz Srbije Manifest je podržalo 17 organizacija među kojima su i Centar za održivi razvoj Srbije, Ekomar Kragujevac, Zaštitimo šume Fruške Gore, Lokalni front Kraljevo, Eko Barajevo, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Građanski preokret Zrenjanin, iRevolucija Valjevo, Ne damo Jadar, Forca Požega, PAKT, Pokret Tvrđava Smederevo, Čuvari Šare, Studenac Nova Varoš i Zeleni talas iz Čačka.
Među 206 državnih delegacija i međunarodnih organizacija iz celog sveta, Republika Srbija je jedna od retkih koje nisu uzele reč ni jednom tokom trajanja cele Konferencije.
Inicijativa Pravo na vodu kroz Evropski pokret za vodu učestvovala je u ovom istorijskom Manifestu koji je sastavljen u saradnji više globalnih mreža: The People’s Water Forum, Africa Water Justice Network, Blue Communities, Butterfly Effect, Coalition Eau, Ecumenical Water Network, End Water Poverty, Freshwater Action Network Mexico, Plataforma de Acuerdos Públicos y Comunitarios de Las Américas, Public Services International, Redes del Agua Latinoamérica, RED VIDA, Simavi.
Izvor: Saopštenje
