Mont Everest je nešto viši nego što se ranije smatralo, sudeći prema zajedničkom kinesko-nepalskom merenju koje je rešio dugogodišnji spor oko visine najvišeg vrha na svetu koji se prostire duž zajedničke granice ovih zemalja.
Planinski vrh Everest dobio je ime po britanskom geodetu iz kolonijalnog doba Džordžu Everestu, koji ga nikada nije ni video. Vrh je planinskog lanca Himalaja u Aziji nalazi se na granici između zone Sagarmata u Nepalu, i autonomne regije Tibet u Kini.
Na Mont Everest prvi su se popeli novozelandski alpinista i istraživač Edmund Hilari i nepalski šerpas Tenzing Norgaj 1953. godine. Danas je penjanje na Everest masovna pojava. Ovu najvišu tačku na planeti samo u toku 2017. godine popelo je 678 ljudi, dok je šestoro preminulo pre cilja. Masovna poseta penjača ovu planinu učinila je i najvišom deponijom na svetu.
Zvanični Katmandu i Peking su se dugo sporili oko tačne visine Mont Everesta, ali nakon što su i jedni i drugi poslali ekspediciju geodeta na vrh, složili su se da je zvanična visina Mont Everesta 8.848,86 metara (29.032 stopa) iznad nivoa mora. To je nešto više od njihovih prethodnih merenja.
Kako je merena visina Mont Everesta
Visina Everesta bila je predmet merenja još 1808. godine kada su Britanci, dok su vršili kolonijalnu upravu nad Indijom, započeli veliko trigonometrijsko premeravanje Indije kako bi utvrdili lokacije i nazive najviših svetskih planina. Počeli su od južne Indije i napredovali prema severu noseći velike teodolite od kojih je svaki bio težak po 500 kg i nosilo ga je po 12 ljudi. Međutim, Nepal nije dozvolio Britancima ulazak u zemlju zbog sumnje o mogućoj agresiji i špijunaži, u strahu od aneksije.
Ipak, 1847. godine Britanci su započeli detaljna posmatranja himalajskih vrhova sa osmatračkih stanica na udaljenosti do 240 km. Sledeće godine, glavni britanski geodetski nadzornik Indije, Endru Voa, izvršio je posmatranja iz stanice Savajpor, locirane na istočnom kraju Himalaja. Naredne godine Voa je poslao Džejmesa Nikolsona koji je obavio dva uspešna posmatranja iz Džirola sa udaljenosti od 190 km, potom i drugih 30 posmatranja sa pet lokacija od kojih je najbliža bila 174 km.
Ne uzimajući u obzir lom svetla koji ne daje tačne podatke, utvrđeno je da je približna visina Mont Everesta 9.200 metara nadmorske visine.
Godine 1852, Radhanat Sikdar, indijski matematičar i merač iz Bengala, stacioniran u glavnom sedištu premeravanja u Dehradunu, prvi je, trigonometrijskim proračunima baziranim na Nikolsonovim podacima, identifikovao Everest kao najvišu planinu na svetu sa 8.840 m (29.002 ft). Merenja su vršena u stopama i utvrđeno je da je Vrh XV (Everest) visok tačno 29.000 ft (8.839,2 m), ali javno je objavljena visina od 29.002 ft (8.839,8 m). Kako bi se izbegao utisak da je visina Everesta samo procena, na utvrđenu visinu dodate su dve stope (61 cm), to je bilo 1856. godine.
Nepal je ranije za svoje merenje koristio na procenu od 8.848 metara koje je izvršeno za istraživanje Indije 1954. godine, koje je uključivalo sneg koji leži u piramidi na vrhu stene. Ovo se dugo vremena smatralo „zvaničnom“ visinom.
Novo merenje visine Mont Everesta
Kinesko merenje 2005. godine utvrdilo je da je visina stene vrha – poznata kao Čomolungmu i Sagarmarta na lokalnim jezicima – bila 8.844,43 metra (29.017 stopa), oko 3,7 metara (11 stopa) manje od procene iz 1954. godine.
Nepal, koji je dom još sedam od 14 najviših vrhova sveta, poslao je svoj prvi tim geodeta u maju prošle godine da izmeri Everest. Vladini zvaničnici rekli su za Bi-Bi-Si pre deset godina da se osećaju pod pritiskom Kine da treba da prihvate kinesku visinu i zato su odlučili da odu na novo merenje kako bi „jednom zauvek izmerili visinu“.
Kineski geodeti su se potom popeli na vrh u proleće 2020. godine, kada su obe zemlje zatvorile planinu za druge penjače zbog pandemije koronavirusa.
Damodar Dhakal, portparol nepalskog odeljenja za istraživanje, rekao je da su nepalski geodeti koristili globalni navigacioni satelitski sistem da bi dobili „preciznu visinu“ ovog džinovskog vrha.
Obe zemlje su poslale timove da se popnu na planinu koristeći GPS i trigonometriju kako bi napravili konačne proračune.
„Kada je geodetski reflektor postavljen na vrh, geodeti na stanicama oko vrha merili su rastojanje od šest tačaka do reflektora, što je značilo da se najmanje šest trouglova može izračunati da bi se odredila visina planine“, rekao je Jiang Tao, saradnik istraživač na kineskoj akademiji geodetskih i kartografskih podataka za China Daily.
Everest je „večni simbol… prijateljstva između Nepala i Kine“, rekao je nepalski ministar spoljnih poslova Pradip Kumar Gjavali, saopštavajući rezultate njihovih istraživanja u video pozivu sa svojim kineskim kolegom Vang Jijem. Tom prilikom su kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji i njegov nepalski kolega istovremeno pritisnuli dugme tokom virtuelne konferencije, a nova visina Evresta zasijala je na ekranu.
„Ovo je prekretnica u istoriji planinarenja koja će konačno okončati debatu o visini, a sada će svet imati jedan broj“, rekao je Santa Bir Lama, predsednik Nepalskog planinarskog saveza.
Da li je visina Mont Everesta konačna?
Razlog zašto bi novodogovorena visina mogla biti privremena je zato što se 2.900 km dugačak himalajski lanac nalazi na međi indijske i evroazijske tekstonske ploče, čijim je izdizanjem izazvanim njhovim sudarom Mont Everest i nastao, a njihovim stalnim guranjem Himalaji se uzdižu prosečno oko 1 cm svake godine.
Ranije su planinari sugerisali da je zemljotres jačine 7,8 stepeni Rihterove skale, koji je u Nepalu 2015. godine usmrtio skoro 9.000 ljudi, mogao da promeni visinu Mont Everesta. Tom prilikom je oštećeno preko milion objekata i na Everestu je pokrenuta lavina koja je ubila 19 ljudi.
Novo merenje visine Everesta će imati mali praktičan značaj. K2, druga najviša planina na svetu, niža je 237 metara. Međutim, Everest je izuzetno popularan i od sredine devedesetih prava je trka za penjanje na vrh. Pojava bolje planinarske opreme, kao i turističkih agencija „koje vode na vrh“ učinili su da je uspon na Mont Everest postao stvar mode i dobre zarade.
Izvor: Gardijan, Daljine.rs, naslovna fotografija: Uroš Nedeljković
