Smeh je možda najbolji lek, ali i kultura čini čuda za zdravlje. To je stav koji je pokrenuo novu inicijativu u Montrealu, u Kanadi, gde će pacijentima koji boluju od različitih bolesti, od depresije preko dijabetesa do hroničnih bolesti, lekari moći da prepisuju besplatne posete muzejima.
Na iznenađenje svih onih koji su mislili da ćemo u bliskoj budućnosti i ono malo alternativnih metoda lečenja koje se danas koriste zameniti pilulama, zvanična medicina se širom sveta okreće stvarima kojima bi ljudi svakodnevno trebalo da se bave i kada su potpuno zdravi. Nakon škotskog primera prepisivanja boravka u prirodi umesto lekova, praksa srodna toj uspostavljena je i u Kanadi koja se okrenula umetnosti.
– U 21. veku kultura će biti za zdravlje ono što je fizička aktivnost bila u 20. veku, predviđa Natali Bondil, generalni direktor Montrealskog muzeja lepih umetnosti.
Ova inovativna institucija je već fokusirana na umetnost i velnes, pa je tako stvorila The Art Hive, studio pod nadzorom umetničkog terapeuta u kom posetioci mogu da rade na sebi. Tamo je razrađen program koji promoviše dobrobit kroz umetnost, sprovodi istraživanja o zdravstvenim prednostima posete muzeju u saradnji sa lekarima, a postoje i prostorije za medicinsko savetovanje.
Muzej sada udružuje snage i sa Frankofonim medicinskim radnicima Kanade, asocijacijom lekara koji govore francuski jezik, a sve to kako bi dopustili članovima da prepisuju umetnost.
Helen Bojer, potpredsednik medicinskog udruženja, objasnila je novinarima da postoji sve više naučnih dokaza da je art terapija dobra za naše fizičko zdravlje.
– Ona povećava nivo kortizola i nivo serotonina u ljudskom organizmu. To znači da lučimo hormone prilikom posete muzeju, a ti hormoni su odgovorni za naše blagostanje – navela je Helen koja je opazila da umetnost ima sličan pozitivan efekat na ljude kao i vežbanje.
Prema njenim rečima, od osamdesetih godina prošlog veka lekari su prepisivali fizičku aktivnosti svojim pacijentima znajući da vežbanje povećava upravo iste ove hormone. U tom svetlu, Bojer veruje da muzejske posete mogu poboljšati zdravlje kod pacijenata svih uzrasta, istovremeno pružajući alternativu fizičkoj aktivnosti za one kojima upražnjavanje fizičkih vežbi može naneti štetu, kao što su starije osobe. Bojer takođe naglašava da umetnost može pomoći onima koji trpe i fizičke i mentalne bolesti.
– Ljudi imaju tendenciju da misle da je umetnost dobra samo za probleme mentalnog zdravlja, u smislu da pomaže onima koji su depresivni ili imaju psihološke probleme, ali to nije slučaj, kaže Bojer.
Imajući sve to u vidu, Muzej će lekarima dati mogućnost da prepisuju 50 besplatnih poseta godišnje za pacijenta i negovatelje. Svaki recept će važiti za do dve odrasle osobe i dvoje dece uzrasta od 17 godina ili manje. Na taj način „kultura na recept“ će biti ne samo terapeutska za one koji već imaju zdravstvene tegobe, već će delovati i preventivno na one koji će u Muzej dolaziti sa pacijentima.
U SAD, Nacionalna zadužbina za umetnost je više od jedne decenije sa zdravstvenim radnicima radila na integrisanju kulture u lečenje, i mnoge bolnice su osetile veoma korisne efekte tih napora.
Tako je, u jednom članku Njujork Tajmsa o restauriranim muralima njujorške Harlem bolnice, iz 2012. godine, Čak Sikonolfi, arhitekta specijalizovan za dizajn zdravstvene zaštite, objasnio da je umetnost „podjednako delotvoran alat u pružanju nege kao bilo koji radiološki uređaj ili skalpel“.
