„Nezvanični“ nazivi gradova najčešće nastaju usled predugačkog zvaničnog naziva, koji je zgodno skratiti u razgovoru i pisanju, ali nisu svuda podjednako omiljeni. Pravo na njihovo korišćenje često je rezervisano samo za njihove stanovnike, dok ostali, koji ih pogrešno procenjuju kao lagan način da se asimiluju, mogu imati neprijatno iskustvo kada ih koriste.

Amerikanci, na primer, rado govore LA umesto Los Anđeles, a mnogi Rusi ne vole kad neko izvrće naziv njihovog rodnog grada. Takvi su, na primer, žitelji Peterburga.

„Rođeni Peterburžani ne mogu da smisle prostački nadimak ’Piter’“, kaže Jelena Bobrova, novinarka i vodič peterburškog projekta Pterswalk posvećenog organizovanju ekskurzija. „Videla sam na internetu rasprave o tome da naš grad tako nazivaju samo došljaci.


I, navodno, pravi Peterburžani tu reč ne koriste.

“Nije baš tako, ali u toj tvrdnji ima i istine”, objašnjava ona.

Sankt Peterrburg

Ako odete u Sankt Peterburg, ne zovite ga Piter – ili bar ne pred rođenim Peterburžanima

Takvo gledište je prilično konzervativno (s obzirom da su naziv Piter za Peterburg već u 18. i 19. veku koristili „došljaci“ poput Aleksandra Radiščeva i Ivana Krilova, i da u današnje vreme veliki broj Peterburžana koristi ovaj nadimak), ali odražava stavove ljudi koji su skeptični prema bilo kakvim nadimcima. Sa druge strane, živi jezik nije moguće skameniti. U njemu se uvek pojavljuju narodski izrazi i reči iz žargona koje su zgodne za upotrebu, a mnogo toga zatim prodire i u književnu normu. To se dobro vidi na primeru ruskih gradova o kojima je pisao portal Russia Beyond.

Što kraće, to bolje

„Nezvanični“ nazivi gradova najčešće nastaju usled predugačkog zvaničnog naziva, pa ga je zgodno skratiti u razgovoru i pisanju. Zbog toga meštani umesto Sankt Peterburg često kažu Piter ili Spb. Jekaterinburg iz istog razloga postaje Jekat ili Jekb, Novosibirsk je Novosib ili N-sk, i tako dalje. Prirodno je da se višesložni naziv skrati na jedan ili dva sloga. Samim tim je logično i što se kraći nazivi (Moskva, Perm, Penza, Omsk) ne skraćuju dodatno. A ako grad u nazivu ima dve reči, onda se jedna često izbaci. Tako se Nižnji Novgorod često zove Nižnji, a Hanti-Mansijsk je Hanti, dok se grad Boljšoj Kamenj (Veliki Kamen) na ruskom Dalekom istoku, zamislite, najčešće zove skraćeno Kamen.

Novosibirsk je Novosib ili N-sk

Koreni

Ponekad se gradu kao nadimak daje stari naziv ili varijanta na jeziku autohtonih žitelja. Najpoznatiji primer je Kalinjingrad. On se u narodu zove Kjonig (skraćena varijanta punog nemačkog naziva Kenigzberg, koji se na ruskom izgovara „kjonigzberg“). Iz istog razloga se Južno-Sahalinsk ponekad zove Tojohara (japanski naziv), a Petrozavodsk je Petroskoj (karelski naziv), mada se u ovom poslednjem slučaju češće koriste tradicionalne skraćenice Petrik i Ptz.

Ne preporučuje se strancima

Pojedini nadimci su zapravo toponimi koji su već poznati širom sveta, a imaju nešto što zvuči slično. Takve nadimke uglavnom koriste isključivo žitelji, i isključivo u ironičnom smislu. Na primer, Barnaul je Barneo (po ugledu na ostrvo Borneo, ali sa A umesto O), iako nimalo ne liči na zeleno ostrvo u Indoneziji, koje se sada zove Kalimantan. Gradić Glazov u Udmurtiji žitelji gordo zovu Glazgov (na ruskom Glazgo), selo Gonžir u Permskom kraju je Gonduras (ruski naziv za Honduras), a Sizranj u Samarskoj oblasti je San-Fran-Sizranj. Postoji još i varijanta Zasranj (od reči sa prepoznatljivim opšteslovenskim korenom), ali je iz razumljivih razloga bolje da ga ne koristite, ako niste rođeni u Sizranju.

Sizranj, Rusija

Sizranj je u Samarskoj oblasti poznatiji kao San-Fran-Sizranj, a postoji i varijanta Zasranj koju je bolje da ne koriste

Ponekad se gradu kao nadimak daje stari naziv ili varijanta na jeziku autohtonih žitelja. Najpoznatiji primer je Kalinjingrad. On se u narodu zove Kjonig (skraćena varijanta punog nemačkog naziva Kenigzberg, koji se na ruskom izgovara „kjonigzberg“). Iz istog razloga se Južno-Sahalinsk ponekad zove Tojohara (japanski naziv), a Petrozavodsk je Petroskoj (karelski naziv), mada se u ovom poslednjem slučaju češće koriste tradicionalne skraćenice Petrik i Ptz.

Slični ironični i uvredljivi, čak i krajnje uvredljivi nazivi gradova nisu retkost u Rusiji. „U proleće i jesen Jekb se u šali zove još i Grjazburg (u prevodu: Blatoburg). Jednom je neko postavio čak i tablu sa tim nazivom na ulazu u grad“, kaže novinarka iz Jekaterinburga Julija Ševjolkina. Postoje i varijante kao što je Zasratov (Saratov, ali opet sa onim prepoznatljivim slovenskim korenom), Krasnodir (Krasnodar + „dыra“, na ruskom „rupa“).

Pa ipak, šampion po broju ironičnih naziva je svakako Moskva. Ona je i Nerezinovaja („rezinovый“ na ruskom „gumeni, od gume“, od izreke vezane za najezdu migranata: „Moskva nije od gume, ne može se beskrajno rastezati“), ona je i Moskvabad („Moskva“ + sufiks koji je čest u nazivima gradova Centralne Azije, odakle dolazi veliki broj migranata, žitelja bivših sovjetskih republika). Podrazumeva se da nije preporučljivo koristiti takve nazive ako ste žitelj nekog drugog grada ili stranac. Jedno je kada se starosedelac šali na račun svog rodnog grada, a drugo je kada to radi čovek sa strane.

Moskva

Moskva je zbog velikog broja emigranata iz bivših sovjetskih republika poznata i kao Moskvabad

Apsurd

Pojedini nadimci su toliko čudni da ih nije lako objasniti. Na primer, Aleksandra Gurjanova iz Samare tvrdi da meštani taj grad ponekad zovu „Kamapa“, po engleskoj „transkripciji“ ruske reči (CAMAPA). Po sličnom principu se Ivanovo zove još smešnije: „Ubahobo“ (UBAHOBO), ali je teško utvrditi koliko je takva egzotika zaista u opticaju.

Kako se ne izblamirati

Generalno govoreći, nije pametno demonstrirati poznavanje lokalnog žargona u tuđem gradu. Čak i ako se niko ne uvredi, možete biti pogrešno shvaćeni. Na primer, vi ste možda i čuli za neki izraz, ali on već odavno nije u upotrebi. „Kada sam tek došla u Jekaterinburg i otišla na razgovor sa potencijalnim poslodavcem, sve vreme sam uredniku lokalnih novina govorila ’Joburg’, “Joburg“, dok mi on nije skrenuo pažnju: ’Znate, ovde niko više tako ne govori. Sada ovaj grad svi zovu Jekat’“, priča Julija Ševjolkina. Prema tome, ako niste sigurni da vas sagovornik neće pogrešno razumeti ili se možda uvrediti, bolje je da koristite samo zvaničan naziv.

Oleg Jegorov

20Shares

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Pratite Daljine.rs na Facebooku