Tajlandska vlada pokušava sve kako bi regulisala korišćenje uličnih trotoara uprkos tome što na taj način uništava jednu od najvećih turističkih atrakcija u svojoj zemlji – ulične prodavce hrane.
Prema rečima Adisaka Gvantamuanglea, stručnjaka za urbanizam na Univerzitetu urbanog dizajna i razvoja Čulalongkorn, tajlandska Vlada se trudi da ulični prodavci nestanu iako je Tajland po njima poznat u celom svetu. Na problem higijene ulične hrane u Tajlandu osvrnuo se i Lepi Brka u intervju za Daljine.rs.
– Bangkok mora naći bolji način da reguliše korišćenje javnog prostora jer uklanjanjem prodavaca hrane sa ulica rizikuje da izgubi status turističkog magneta i ošteti lokalnu ekonomiju – napomenuo je Adisak na seminaru Univerziteta Tamasat posvećenom iznalaženju najboljeg praktičnog rešenja za status uličnih prodavaca.
On inače podržava koncept uklanjanja njihovih tezgi koje mnogi smatraju zastarelim i nehigijenskim, pri čemu bi prodavci mogli da nastave da posluju na trotoarima ulica.
Budući da su u mnogim zemljama trotoari dizajnirani sa proširenjima u vidu odmorišta, Adisak predlaže da gradska vlast može učiniti mnogo više od toga da prodavce samo ukloni sa ivičnjaka. Jedan od predloga je da se mnogo više uloži u sanitarne kontejnere koji bi osigurali adekvatan nivo higijene i sprečili aktivnosti prodavaca koje bi mogle da ugroze životnu okolinu.
Sve to bilo bi moguće kroz bolju pravnu regulaciju, a kako javne površine, uključujući trotoare, nisu namenjene samo pešacima, određen prostor može biti proglašen zabranjenim za prodavce. S druge strane, brojne oblasti sa dovoljno širokim trotoarom mogu da budu podeljene tako da budu primamljive i za turiste i same Tajlanđane.
Procena je da samo u Bangkoku radi oko 300.000 uličnih prodavaca, od čega 37 odsto njih prodaje hranu. Ako se uzme da porodice svakog od njih imaju po četiri člana, dolazimo do podatka da bi aktuelni pristup vlade koji se svodi na uklanjanje prodavaca sa ulica nepovoljno uticao na živote između 1.3 i 1.5 miliona ljudi.
– Jedino što oni traže je prostor na kom mogu da zarađuju za život – ne traže ni finansijsku ni bilo kakvu drugu pomoć vlade Tajlanda – ističe Adisak.
Akademik Narumol Niratron sa Fakulteta socijalne administracije smatra da gradska vlast ima sklonost da ulične prodavce posmatra kao strane elemente koji prave probleme u gradu i čine ga prljavim iako mnogi od njih sarađuju sa nadležnima ne bi li se korišćenje trotoara maksimalno regulisalo i optimizovalo.
– Prodavci su uvek bili raspoloženi da se izmeste i oslobode prostor, ali se od njih na kraju traži da odu sa svog radnog mesta u svakom slučaju – kaže jedan od njih, Natdanai Kultatčajakaranan.
Njegov kolega Aom koji radi u ulici koja je više puta dobila nagradu za izuzetno mesto na kom turisti mogu da kupe hranu podseća da su nova, stroga pravila gradske vlasti ulične prodavce primorala da se premeste na druge lokacije u gradu, na kojima su rente daleko više.
– Mi živimo samo od onoga što zaradimo prodajući svoju robu, a oni sada pokušavaju da nam uzmu novac koji smo odvajali sa strane za školovanje svoje dece i otplatu kredita – zabrinut je Aom koji deli sudbinu na stotine hiljada Tajlanđana koji su proslavili njegovu prestonicu, a sada su proglašeni za nepoželjne.
