Prosečne letnje temperature u Grčkoj, u poslednjih sto godina, porasle su za više od četiri stepena celzijusa, dok regije koje nikada nisu imale problema sa padavinama očekuju suše i šumski požari.
Prema rečima profesora geologije Kristosa Zerefosa, načelnika Istraživačkog centra za atmosfersku fiziku i klimatologiju Akademije u Atini, grčki narod ne zna da živi u ekstremnim vremenskim prilikama, napominjući da Grci žive sa zemljotresima, ali da nisu navikli na ekstremne vremenske prilike.
Rezultati Istraživačkog centra pokazuju da se broj hladnih večeri petostruko smanjio prethodnih decenija, dok je broj talasa letnjih vrućina porastao.
Kada je reč o padavinama, ni tu vesti nisu najbolje: istočna obala Grčke, zajedno sa Kritom i Egejskim ostrvima će u periodu između 2021. i 2050. godine imati 20 sušnih dana više, dok će ih između 2071. i 2100. godine biti još 40.
Zapadni deo Grčke koji nikada nije imao problema sa padavinama u budućnosti će se suočiti sa smanjenjem broja kišnih dana, pri čemu se na severu takođe očekuje više suša nego ranije, mada manje nego na istoku. Ovo u prevodu znači da će Grčku pogađati i više šumskih požara nego što je to trenutno slučaj.
Na seminaru održavnom na ovu temu, na kom je, između ostalih, govorio i profesor Zerefos predloženo je da se uvede nova državna organizacija koja bi bila odgovorna za prirodne katastrofe izazvane ekstremnim vremenskim uslovima, kao što su poplave i šumski požari.
Tome u prilog naveden je primer nedavnih poplava u Mandri, u blizini Atine, za koju takve pojave nikada nisu bile karakteristične, i vrlo retko su se dešavale. Takve vanredne situacije na ovom seminaru su nazvane hidrometeorološkim bombama koje se u Grčkoj nisu pojavljivale u prethodnih 100 godina.
