Klimatske promene će u budućnosti dovesti do toga da će plavi okeani biti još plavlji, a zeleni još zeleniji, pokazala su istraživanja sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu, ali ne, to nije dobra vest.
Da bi se razumelo kako će doći do ovoga, treba znati zašto okeani uopšte imaju plavu boju. Naime, mora i okeani svoju boju duguju mikroorganizmima koji se zovu fitoplanktoni. Oni sadrže hlorofil, pigment koji apsorbuje plavi deo spektra i reflektuje zeleni.
To znači da će voda što više ima fitoplanktona biti zelenija, dok će delovi okeana u kojima nema ovih organizama biti plavlji.
Razvoj fitoplanktona zavisi od količine sunčeve svetlosti, karbon dioksida i nutrijenata u njihovoj blizini, a kako klimatske promene utiču na sve od nabrojanog, to znači da će za ishranu fitoplanktona biti manje hranljivih čestica.
Predeli koje će biti pogođeni klimatskim promenama će najverovatnije biti oni u suptropskim regijama poput Bermuda i Bahama, sudeći po istraživanju tima sa pomenutog Tehnološkog instituta, čiji su rezultati objavljeni u žurnalu Prirodna komunikacija.
– Promene neće biti vidljive golim okom i okeani će i dalje imati plave oblasti u suptropskom pojasu, u kom se nalaze neke od najlepših i najčistijih plaža na svetu, a zelene bliže ekvatoru i polovima, pa će osnovni patern biti na prvi pogled nepromenjen, ali sa izmenama dovoljnim da ugroze lanac ishrane koji fitoplanktoni podržavaju, objašnjava Stefani Dukević, jedan od autora ove studije.
Prema njoj, ove promene će nastupiti krajem 21. veka, i imaće katastrofični domino efekat ne samo na ono čime se hrane morska stvorenja, već i ljudi.
– Ovakva promena neće biti dobra jer će definitivno uticati na ostatak lanca ishrane. Fitoplanktoni čine njegovu bazu i ako se baza promeni to neminovno utiče na sve ostale delove lanca, dopirući do „korisnika“ poput polarnog medveda, tune i svega drugog što biste voleli da pojedete ili ubuduće vidite na slici, napominje Stefani.
Dobra vest je to da i dalje postoje stvari koje možemo učiniti da odložimo ove promene, čak i kao obični turisti, vodeći računa o prirodnom okruženju i onome što u njemu ostavljamo za sobom, a sve to kako bismo sačuvali dragocena mesta na ovoj planeti i za generacije koje dolaze.