Ostrvo Krf je prelepo, lako dostupno i na njemu nismo videli limun (žut) koji cveta. Verovatno zato što ga nismo ni tražili. Tražili smo druge, lepše, stvari (od limunovog drveta). I našli smo ih.
Ako ste naišli na ovaj tekst obaška u mnogobrojnim pretragama, nastavite da tražite dalje. Ovo pisanije je posvećeno grčkom ostrvu koje zaslužuje da se o njemu nešto napiše, a ne šturo izvesti. Takođe, ovo nije reklama turističke agencije s opisima smeštaja. Pored toga što je imalo važnu ulogu u našoj prošlosti, istorijski značaj ovog ostrva je u tome što je vezano za više kultura, država, bitki i koječega. Ukratko, nije tipično grčko ostrvo – to je još jedan od šmekova koje poseduje.
Nađite povoljan smeštaj na Krfu
Booking.comAko ste se, pak, zaputili na ostrvo Krf „udobnim turističkim autobusom“ u cilju da na ostrvu provedete svojih deset dana „odmora“ kupajući se na plažama koje su „biseri Mediterana“ i „gde su prelepi zalasci sunca“ – ne brinite (verovatno ste mislili da će se ova rečenica završiti drugačije, al’ eto, nije). Plaže na Krfu jesu lepe i zalasci sunca jesu romantični. Međutim, lepih plaža ima po celom Mediteranu, a zalazak sunca je lep sam po sebi.
Krf se svojstvenim duhom ističe od mnogobrojnih grčkih ostrva kao što su ostrvo Samos i Tasos i potpuno razlikuje od Rodosa, Zakintosa i Mikonosa, ali i od Krita koji je posebna priča. Potpuno je drugačiji od Santorinija, Skopelosa i Skijatosa. Iako kao i svako grčko ostrvo ili naseljeno mesto ima svoj pomen u antici (veći ili manji), Krf je, ipak, značajniji po „novijoj“ istoriji.
Ipak, evo malo istorije, od antike do modernog doba.
Rana istorija ostrva Krf
To ne spada u antiku, ali počnimo ipak od toga da je povećanjem površine mora, Krf pre oko 9.000 godina odvojen od kopna. Ovaj podatak će neki verovatno smatrati jednim od nepotrebnijih podataka u ovom tekstu, ali smo smatrali da će vam biti koristan ako budete učestvovali u lokalnom kvizu. Takođe se setite ovoga kada budete plovili trajektom do ostrva.
Kao prvi turisti, lovci i sakupljači naselili su ovo ostrvo u neolitu, a potom se ponovo naselili bronzanom dobu. Gde su se u međuvremenu denuli lovci i sakupljači, nije nam jasno, ali eto. Ove dve zbunjujuće rečenice dugujemo Wikipediji.
Pomenuta enciklopedija takođe kaže da su prvi grčki naseljenici na Krf stigli u 8. veku pre nove ere i to iz Eritreje (srpska verzija), dok se Krf prvi put pominje 1.300 godine p.n.e. Pošto nam nije bilo poznato da su Grci živeli čak u Eritreji, pogotovo u tom dobu, malo smo se raspitali i videli da su na Krfu, ipak, živeli Eretrijci iz grada Eretria na Eubeji, tj. kolonisti. Oni su mu i dali ime Kerkira po svojoj boginji, koja se na grčkom piše ovako: Κέρκυρα. O imenu malo kasnije.
Dolazili su tu posle razni. Napokon su ga kolonizovali Korinćani. Krajem 7. veka pre nove ere u velikoj pomorskoj bici, Kerkiri (ne boginji, već ostrvu) je pošlo za rukom da se oslobodi prevlasti matičnih Korintćana. U stvari, sukob je nastao oko zajedničke kolonije Epidamnosa, a to je današnji Drač u Albaniji. Krf tj. Kerkira postaje pomorska sila, te je 480. godine p. n. e. bio druga pomorska sila u helenskom svetu, odmah posle Atine. Koja je to sila bila govori podatak da su imali čak 60 brodova! Međutim, sa svom tom silom, nisu učestvovali u ratu protiv Persijanaca. Istoričar Tukidid smatra da je pomenuti sukob Krfa i Korinta bio povod za izbijanje Peloponeskog rata. Tu je Atina bila krfski saveznik.
Međutim, kao i svaka bogata regionalna sila puna samoupouzdanja, Krf je pokazao pretenzije ka kopnu tj. ka širenju teritorije, te su držali kao svoje gradove Butrint i Haones. Lepo je to vreme bilo, al’ opet je došao neko ko je zapretio nezavisnosti Krfa. Ovog puta to su bili pirati iz Sirakuze, pa makedonski kraljevi, pa ilirski pirati, pa onda – Rimljani. Štaviše, u izvorima se navodi da su ostrvo Krf Rimljani koristili za pijanke. Ne svi, doduše, već samo rimski trgovci. Danas ga za to koriste turisti.
Krf postaje prva rimska provincija u Grčkoj i to zbog rata ove velesile protiv čuvene Teute, ilirske kraljice koja je u to doba bila strah i trepet na Balkanu. Kasnije Krf postaje deo rimske provincije Makedonije, potom je pripojen provinciji Epirus tj. Epiru, što bi rekli danas. U 3. veku (sada već nove ere) Krfljani su primili hrišćanstvo i to posredstvom sv. Jasona i takođe sv. Sosipatera.
Toliko o antici, a o novijoj istoriji će biti još reči, jer nismo rekli ono što svakog turistu zanima: gde se nalazi taj Krf ili Kerkira (kako se ostrvo zove na grčkom)?
Položaj ostrva Krf
Ostrvo Krf se nalazi u Jonskom moru. To je ono more ispod Jadranskog, ako se može tako reći. Gledajući kartu Grčke nalazi se – levo. I to ne bilo koje levo, nego levo – gore! Tik uz granicu sa Albanijom. Da, to je najsevernije grčko ostrvo i svojim severnim delom je dva do tri kilometra udaljen od albanske obale.
Od jonskih ostrva od Krfa je veća samo Kefalonija. Međutim, zanimljiv je podatak da je danas Krf po naseljenosti treća regija u Grčkoj – nakon Atine i Soluna. Celo ostrvo ima oko 112.000 žitelja (bez turista). Nije malo.
Sada, kada vam je položaj ostrva koliko-toliko jasan, biće vam lakše da shvatite da je zbog svog položaja Krf imao, i još uvek ima, veliki značaj, što za Grčku, što za druge pomorske sile (kroz istoriju).
Krf u srednjem veku
Dakle, posle antičkog perioda dolazi stari i srednji vek, a za to doba najznačajinije je pomenuti da je Krf, podelom Rimskog carstva na zapadno i istočno, pripao istočnom. To je onaj deo Rimskog carstva iz koga je nastalo Romejsko carstvo, kolokvijalno nazvano Vizantija. Napadali su ga i Saraceni i Normani, a tokom 4. krstaškog rata potpada pod vlast epirskih despota. Šezdesetak godina nakon toga ulazi u sastav Napuljske kraljevine. Dok su Srbi vojevali na Kosovu, Krf je već potpao pod vlast Venecije tj. Mletačke republike.
„Moraš skratiti malo te istorije“ – govori urednica Daljine.rs koja je svedok nastajanja teksta. Ok, skraćujemo! Oko Krfa su se borili Turci, Englezi i Rusi! Ah, da. I Francuzi! Na njemu su bili i Srbi (o tome kasnije) ali ne kao osvajači, već kao izbeglice. Bombardovan je i od Italije i Nemačke. Čitajući ovo, neko bi pomislio da posle ovolike istorije ostrvo Krf – ne postoji.
Preskočićemo koju godinu, deceniju i vek i doći do najzanimljivijeg dela u „novijoj“ istoriji ostrva Krf. Pretpostavite – do Srba na Krfu.
Ne, ti Srbi nisu bili turisti, mada su neki od njih prvi put videli more (čuj neki, većina).
Srbi na Krfu (nisu bili turisti)
Prvi svetski rat je je bio najveći rat u dotadašnjoj istoriji modernog ratovanja. Takođe, u njemu su se istakle mnoge vojskovođe, heroji i zločinci – kako to u ratovima biva. Iako je Srbija satrla „Švabe“ u Kolubarskoj bici, višestruko jača evropska sila nije mirno sedela i jela saher tortu. Naprotiv, usledila je kontraofanziva pod komandom feldmaršala Augusta Makenzena, Austougarska Balkanska armija (sic!) i 11. nemačka armija od oko 500.000 vojnika, 10 eskadrila aviona i sa brojnom rečnom flotilom na Dunavu i Savi, pokrenule su 6. oktobra 1915. najveću ofanzivu na Kraljevinu Srbiju. Do 15. oktobra 1915. godine, uprkos krajnjem požrtvovanju srpske vojske, austrougarska balkanska vojska pravcem preko reke Save i Drine, i 11. nemačka armija preko Dunava zauzele su Beograd, Smederevo, Požarevac i Golubac i stvorile širi mostobran južno od Save i Dunava, nateravši srpske trupe na povlačenje prema Južnoj Srbiji.
Ne lezi vraže, istog dana mučki i s leđa napadoše i Bugari s istoka. Dve bugarske kompletne armije su potisnule slabe srpske jedinice, prodrle u dolinu Južne Morave kod Vranja i do 22. oktobra 1915. zauzele Kumanovo, Štip, Skoplje, prekinule moravsko-vardarsku komunikaciju i onemogućile povlačenje srpske vojske prema grčkoj granici i Solunu. Druga polovina oktobra i početak novembra protekli su u povlačenju srpske vojske prema jugu. Ovo je zanimljiv podatak, s obzirom na to da u današnje vreme vlada mišljenje da su Srbi opaki ratnici koji ginu i kad ne treba. E pa nije, umeju ljudi i da se časno povuku (u čemu je poenta ginjenja radi reda?).
Međutim, postavljalo se pitanje: Kuda i kako se povući? U unutrašnjost teritorije svakako ne, jer je mahom okupirana. Srpska vojska i izbeglice su se našle u bezizlaznoj situaciji na Kosovu i Metohiji. Put prema Solunu je presečen, dakle, tuda ne može. Jedini put Srpskoj vojsci i izbeglicima prema saveznicima i jadranskoj obali vodio je preko albanskih planina. Bio je novembar – dolazi zima. (Kao što stih kaže: „Tamo je srpskoj vojsci jedini bio put…“)
Vrhovna komanda srpske vojske 24. novembra 1915. godine odlučila je da se trupe vojske povuku preko Crne Gore i Albanije na Jadransko more. Hladno vreme, sneg, vetar i kojekude što se podrazumeva na planini u kasnu jesen i ranu zimu – odmagalo je već izmučenoj i gladnoj vojsci da dođe do Drača (u Albaniji). U odstupnom maršu (čudan termin za bežaniju) nezabeleženom u istoriji ratovanja (zapisanoj) stradalo je, po zvaničnom izveštaju ministra vojske preko 243.000 vojnika, oficira i civila. Posle dužeg vremena iščekivanja, iz albanskih lučkih gradova Drača i Valone na Krf je evakuisano savezničkim brodovima preko 150.000 pripadnika srpske vojske. Iskrcavanje je trajalo od 19. januara do 18. aprila 1916. u luku Guvija, nekoliko kilometara severno od grada Krfa. Zanimljivo da je, sa istorijske distance gledano, ova luka sada turističko mestašce sa velikom i prilično dosadnom plažom – bez ikakvih obeležja o iskrcavanju (ili ga mi nismo videli).
Srbe je odmah po iskrcavanju dočekao – hladan tuš. Bez preterivanja, padala je ledena kiša (ipak je bio januar, a na moru nije vazda toplo). Nije bilo dovoljno hrane, odeće, ogreva i šatorske opreme, pa su vojnici, izmučeni od napornog marša, masovno umirali. Međutim, usledila je trijaža ovih zanimljivih turista iz nužde na malom ostrvu Lazaret koju su obavili saveznički oficiri. Najteže bolesni (promrzli, bolesni od tifusa ili tuberkuloze, iscrpljeni ili pregladneli) upućeni su na obližnje kamenito ostrvo Vido (kod lokalaca poznato i kao „Ostrvo zmija“). Bolesni vojnici su u početku su bili sahranjivani u rakama na kamenitoj obali ostrva, kasnije su njihova tela polagana iz sanitetskih barki u dubine Jonskog mora. Pesnik Milutin Bojić ovekovečio je najtragičniji čin srpske ratne drame u pesmi „Plava grobnica“. (To je inače morski put između grada Krfa i ostrva Vido.)
Da je ovo bio podvig vredan divljenja svedoči i izjava francuskog maršala Žozefa Žofra:
Povlačenje naših saveznika Srba, pod okolnostima pod kojima je izvršeno, prevazilazi po strahotama sve što je u istoriji kao najtragičnije zabeleženo.
Iako je cela teritorija Kraljevine Srbije bila okupirana, to nije značilo da država ne postoji. Naprotiv. U gradu Krfu je bila celokupna država sa školama, bolnicama, opštinama, ali i skupštinom, Vladom i sudom. Dakle, kompletna sudska, izvršna i zakonodavna vlast – svime što čini jednu državu (koja, doduše nije imala trenutni suverenitet na svojoj teritoriji, ali avaj).
Pošto je na Krfu bilo sedište srpske vlade u progonstvu, na ostrvu su formirani gotovo svi nivoi organizacije državne uprave. Narodno pozorište na Krfu bilo je ustupljeno od strane krfskih vlasti za zasedanje srpskog parlamenta od 19. januara 1916. do 19. novembra 1918. dok je u hotelu „Bela Venecija“ bila smeštena srpska Vlada. Izlazile su i „Srpske novine“ u tiražu od deset hiljada primeraka. Štampane su mnoge knjige kao i udžbenici za decu.
Na Krfu je formirana srpska osnovna škola sa 290 učenika i niža gimnazija sa 120 đaka. Organizovana su sportska društva, održavale su se fudbalske utakmice sa savezničkim ekipama. Krf je bitan, takođe, jer je na njemu 1917. godine tu je potpisana „Krfska dekleracija“ kojom je zaključeno stvaranje Kraljevine Jugoslavije. Sve se ovo može videti u muzeju „Srpskoj kući“ u gradu Krfu.
Tokom boravka na ostrvu Krfu Srbi su uspostavili jake veze sa mesnim stanovništvom. Veliki broj Srba je ostalo da živi na ostrvu, sklopljeni su mnogi brakovi (lepi smo ljudi, je l’ te). Tako je vlasnik hotela „Bela Venecija“ u kome je bila smeštena srpska vlada, Janis Gazis, udao sve tri svoje ćerke za Srbe. Regent Aleksandar i drugi srpski oficiri krstili su mnogu krfsku decu. Ipak, najuverljivije svedočanstvo o neizbrisivom tragu boravka Srba na Krfu je to da su se u rečniku današnjih, pogotovo starijih Krfljana zadržale reči: ‘tata’, ‘baba’, ‘glava’, ‘kuća’. Na ostrvu Krfu je nastala i pesma „Tamo daleko“ koja opisuje žal za otadžbinom, kao i cvetanje žutog limuna.
Kako stići do Krfa, a da prethodno ne morate da zaratite sa Austrijom
Do ostrva Krf, ukoliko ne putujete avionom možda zato što imate strah od letenja ili „udobnim turističkim autobusom“ velika verovatnoća je da ćete krenuti sopstvenim prevozom, a ako isključimo električne trotinete, prilično smo ubeđeni da ćete do Krfa krenuti automobilom.
Ipak, za one koji se odluče da krenu peške neka znaju da će im najkraćom rutom biti potrebno 812 kilometara i 176 sati neprekidnog hodanja. U tom slučaju ćete ići preko Crne Gore na Berane, pa dole do Kutija i onda preko Albanije golgota će vas preko Skadra i Tirane voditi na prelaz Ćafe Bote, a odatle pravo na luku Igumenicu. U tom slučaju pretpostavljamo da ćete morati da se vratite sa odmora, a niste se ni umočili u jonsko more.
Kolima do Krfa
Dakle, kolima do Krfa neka bude tema ovog pasusa, jer gornja opcija u mirnodopskim uslovima otpada. Postoje dva puta, a oba su dobra.
Prvi put do Krfa je standardan: Iz Srbije preko Severne Makedonije do pred Solun, onda isključenje na autoput Egnatia Odos i preko Kozanija, Grevene, Mecova i Jonije (Janjine) do luke Igumenica. Tada će vas putarina na grčkom auto-putu koštati 10,6 evra.
Drugi put do Krfa je ukoliko želite da usput posetite i Ohrid, ali i da izbegnete gužvu na graničnim prelazima. Tom slučaju se kod Skoplja isključite za Ohrid, te nakon vremena provedenog u ovom lepom gradu i na istimenom jezeru, preko Bitolja i graničnog prelaza Medžitlija/Niki, a dobrom magistralom, uključite se na autoput Egnatia Odos kod mesta Kozani.
Isto važi i ukoliko se isključite kod Prilepa i krenete ka Bitolju, a Ohrid vam može ili ne mora biti usputna stanica. U oba slučaja putarina kroz Grčku na ovom delu auto-puta koštaće vas 6,2 evra, a cene putarina u Makedoniji pogledajte ovde.
Ne zaboravite da vam je za vožnju kroz Severnu Makedoniju potrebna zeletna karta osiguranja, kolokvijalno nazvan zeleni karton.
Trajektom do Krfa
Kako bilo, ako nešto ne pogrešite šansa da ćete stići do luke Igumenica je 100%. Ukoliko ne želite da plivate izvestan broj nautičkih milja, valjalo bi vam da se ukrcate na trajekt za Krf, popularni ferry.
Ferry do Krfa nije besplatan, već košta između 7-10 evra po putniku i 40 evra za kola (u trenutku pisanja ovog teksta), u jednom pravcu, a varijacija cene zavisi od prevoznika. Treba znati da se i vozač računa u putnika i da je dužan da plati kartu za trajekt. Uvek se kola slome na vozaču, ali takav je poredak.
Ovaj trajekt prevozi do prelepog grada Krfa i zgodan je ukoliko letujete u Dasiji, Paleokastrici i sličnim mestima, čak i u Sidariju na severu. Vožnja trajektom u ovom slučaju traje između 1 sat i 15 minuta do 1 sat i 4 minuta, zavisi ko vas vozi.
Ukoliko, pak, idete ka južnom delu ostrva Krf, kao što su npr. mesta Kavos, Mesongi, Moraitika i slična, bolje je da krenete linijom gumenica – Lefkimi, koja prevozi na svaka tri sata. Cena karata za trajekt je 7 evra ako ste odrasli i 3,5 evra ako ste dete. Za automobil ćete platiti 25 evra, a navedene cene su samo za jedan pravac i vožnja traje oko sat vremena.
Zbog prevelikih gužvi tokom letnje sezone najbolje je da kartu za vožnju trajektom od luke Igumenica ko Krfa kupite online.
Smeštaj na Krfu
Na Krfu su umerene cene smeštaja, a to sve zavisi od toga gde ste smešteni i da li letujete na ovom ostrvu u sezoni ili ne.
Tako, grad Krf se smatra mondenskim mestom i cene smeštaja su dosta visoke, dok se u drugom letovalištima smeštaj može naći za pristojan novac.
Međutim, obratite pažnju na Ferragosto, odnosno Uspenje bogorodice koje se u Italiji slavi 15. avgusta i ne radi se. Kakve veze ima italijanski praznik kada ste Krf nalazi u Grčkoj? Jednostavno, tada se mnogi Italijani sjate na Krf jer im je blizu i zato što je jeftiniji i lepši od mnogih njihovih letovališta. U ovom periodu cene smeštaja na Krfu mogu biti dosta više, a povećena je i gužva na putevima i plažama.
Booking.comIzleti i krstarenja na Krfu
Krf je prelepo ostrvo koje ima mnogo toga da ponudi. Najviše turista se odlučuje da poseti grad Krf i muzeje, ali i Srpsku kuću i pomenuto ostrvo Vido, manastir Pantokrator i slično.
Međutim, zbog svoje prirodne lepote na Krfu su popularna i mnoga krstarenja oko ostrva kao i izleti do ostrva Paksos i Antipaksos, uz obavezan obilazak čuvene Plave pećine.
S obzirom na velike gužve u špicu letnje turističke sezone za krstarenja i izlete na Krfu vlada veliko interesovanje za mesta na brodićima koji će vas odvesti u skrivene kutke do kojih se ne može stići kolima.
Preporuka je da karte i mesta rezervišete na vreme, a ovo su neke od ponuda izleta i krstarenja koje možete raditi dok ste na Krfu.
Zanimljive činjenice o Krfu
Krf je jedino grčko ostrvo koje Turci nisu osvojili. Možda baš zbog toga ili nevezano za to Krf je kolevka kulture i nauke, a tome u prilog ide podatak da je na ovom ostrvu osnovan prvi grčki univerzitet, Jonski Univerzitet, kao i prvo moderno pozorište i opera u Grčkoj.
Ostrvo je poznato i po velikom broju crkava, kojih na ostrvu ima 37. Prvi grčki teniski klub takođe je osnovan na Krfu, i to od strane Engleza, 1896. godine. Zbog vladavine Engleza na ovom ostrvu se igra i kriket te se svetsko prvenstvo u kriketu održava svake godine baš na Krfu. Kada smo kod Engleza treba istaći i da je suprug kraljice Elizabete, vojvoda od Edinburga rođen je baš na Krfu.
Na Krfu možete naći 6.000 različitih vrsti biljaka i cveća, koje se retko gde drugo mogu naći, poput 55 vrsti divljih orhideja kao što je Ophrys bertolonii ili carmeli Ophrys attica. Poznat i po velikoj količini drveća maslina, kojih ima oko 4.000, a čak 3 odsto svetske proizvodnje maslinovog ulja dolazi sa Krfa. Grm kumkvata, citrusa poznatijeg kao zlatna mandarina, poreklom iz Kine, u Evropi raste samo na ovom ostrvu.
Krf je dom i retke vrste reptila laudakia stellio, koji se drugačije zove i Balkanski zeleni gušter.
Krf važi i za rekordera kada je u pitanju broj plaža, jer ih na njemu ima oko 119. O njima ćemo nekom drugom prilikom, kao i o tome šta videti na ovom ostrvu.
Do tada, najbolje je da ostrvo Krf i njegove lepote sami istražite. Ukoliko putujete kolima do Krfa i hvatate trajekt u luci Igumenica, najbolje je da karte za trajekt Krf-Igumenica kupite online.
- 173shares
- Facebook151
- Twitter10
- LinkedIn12
- Viber
- Reddit0
- Telegram
smorili ste sa istorijom…
Hm, pitam se zašto su ljudi uvek spremniji da kude nego hvale!!! Ja bih rekla da je lepo što se neko uopšte potrudio da piše i pokuša da na zanimljiv način približi jednu destinaciju. Lepo napisano i opisano sa dosta korisnih informacija za jednog turistu ali i malo preopširnim informacijama o istoriji Krfa :-). Dodala bih još to da na plaži u Guviji postoji ploča na kojoj piše da su se na tom mestu iskrcali srpski vojnici sa par dodatnih informacija o datumu i sl. Doduše mora se baš prići da se vidi jer nema neko specijalno obeležje osim ploče položene na plaži. Moj predlog je da u tekstovima dajete i informacije o cenama za obilaske jer je i to turistima važno da znaju unapred (npr. cena brodića do ostrva Vido i slično). Pozdrav.
Toliko fantasticnih informacija puno hvala👍👍👍❤