Da li vam je ikada palo napamet da putujete u Pakistan? Ova azijska država od preko 200 miliona stanovnika i 6. najmnogoljudnija zemlja na svetu ima šta da pokaže svetskim putnicima. Međutim, stvari nisu (još uvek) tako jednostavne.
Turistički potencijal Pakistana je nesaglediv. Prirodne lepote, kulturno bogatstvo i gostoprimstvo ove druge najveće muslimanske zemlje, sa impresivnim arheološkim iskopinama sa početaka civilizacije i drugom najvišom planinom na svetu, ostaju u senci sigurnosnih problema i regionalnom nestabilnošću. Da li će se stvari promeniti u bliskoj budućnosti, ostaje da se vidi pogotovo nakon izjave pakistanskog premijera na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu koji je govorio o usponu turizma u Pakistanu imenovavši ga velikim potencijalom, a premijer Imran Kan želi da se taj potencijal i ostvari.
U tu svrhu Pakistan je počeo da razvija marketinšku strategiju i kampanju naziva „Brendiraj Pakistan“ kako bi promovisala svoj imidž u svetu i biće domaćin sastanaka čelnika Svetskog turističkog foruma u toku ove godine, piše Skift.
Turizam u Pakistanu
Turistička putovanja u Pakistan bila su solidna nakon sticanja nezavisnosti od britanske vladavine 1947. godine. Šezdesetih godina 20. veka Pakistan je bio na „hipi putu“ od Evrope ka Aziji, odnosno Indiji, ali je počeo da stagnira nakon sovjetske invazije susednog Avganistana i tokom 80-ih godina 20. veka.
Uspon modernog turizma u Pakistanu započeo je devedesetih godina 20. veka kada se zemlja pojavila kao destinacija za ljubitelje avantura u prirodi i zaljubljenike u slobodno penjanje i alpinizam. Naime, u Pakistanu se nalazi čuvena himalajska planina K2 koja je visoka 8.611 metara nadmorske visine što je čini drugim po visini planinskim vrhom na zemlji i proteže se preko granice Pakistana i Kine u regionu Kašmir.
Ali, nakon napada na SAD 11. septembra 2001. godine dolazi do propasti pakistanskog turizma jer je zemlja označena kao opasna, a mnoge vlade zapadnih država su izdale saopštenja u kojima su upozorile na opasnost putovanja u Pakistan. Sedam godina kasnije, kao „šlag na turističkoj torti“ eksplodirala je bomba ispred hotela Marriott u centru Islamabada. Tom prilikom su mnoge avio-kompanije poput British Airwaysa prestale da lete u ovu zemlju.
Od tada je prošlo mnogo godina, bezbednosna situacija se promenila kao i geo-političke okolnosti. British Airways je ponovo počeo sa letovima do Pakistana, a i turisti su počeli stidljivo da se vraćaju. Tako, broj stranih posetilaca koji su s turističkom vizom posetili Pakistan u 2017. godini bio je 10.476, a naredne godine rast stranih posetilaca iznosio je 70 odsto, tačnije 17.823, sudeći prema podacima Pakistanske korporacije za razvoj turizma. Podaci za prošlu 2019. godinu još nisu objavljeni, ali je premijer Pakistana u Davosu izjavio da se turizam udvostručio između 2018. i 2019. godine.
Da je Pakistan ozbiljno zavrnuo rukave i prionuo na posao predstavljanja sebe u najboljem svetlu, potvrđuje i Kan koji je izjavio da je prioritet vlade porast broja posetilaca ovoj državi što će se sprovoditi prvenstveno kroz poboljšanje sigurnosti, ali i olakšavanja vizne politike. Tako, trenutno građani 175 zemalja mogu se preko interneta prijaviti za pakistansku vizu među kojima su i građani Srbije, ali i građani zemalja u okruženju.
Muhamed Valed, susosnivač platforme Destination Pakistan, koja je posvećena promociji turizma u ovoj državi rekao je da „Iako je svet opsednut putovanjima na sever Pakistana, zemlja je mnogo više od destinacije za avanturistički turizam“ i dodao da je Pakistan geografski vrlo raznolik jer pored poznatih planinskih vrhova ima i pustinju, jezera, šume i više od hiljadu kilometara obala. Ove hiljade kilometara obala Pakistan nastoji da pretvori u plaže po svetskim standardima.
Istorija kao adut, a gde je istorija tu je i vera
Fascinantna priroda i geografske odlike nisu sve što Pakistan ima da ponudi. Tu je i istorijski turizam, a premijer Imre Kan je naveo kao primer civilizaciju koja je pre više od 5 hiljada godina „cvetala“ u dolini Inda. Naime, na obalama reke Inda pojavila se i razvijala jedna od najstarijih svetskih civilizacija između 2700. i 1750. p.n.e. Njeno središte je bio grad Mohendžo-daro, koga je premijer Kan posebno istakao, ali i gradovi kao što su Harapa i Lotal, svaki sa po 40.000 stanovnika. Gradovi su imali velike javne građevine, građene od opeka od blata što pokazuje visok razvoj ovih civilizacija. Iako se malo zna o njihovom svakodnevnom životu, zna se da su trgovali sa Sumerima, ali i da su praktikovali jedan od prvih oblika hinduizma. Ova civilizaciija je iz, do sada, nepoznatih razloga propala posle 1750 godine p.n.e, a kao jedan od uzroka pretpostavlja se najezda Arijevaca, kao i geografski razlozi kao što je promena toka reke Inda.
Verski turizam je takođe jedan od aduta Pakistana, s obzirom na to da ima jedne od najsvetijih mesta za hinduizam, sikhizam, sufizam i budizam. „Na kraju, (Pakistan) ima i planinski turizam gde gotovo polovina vrhova prelazi preko 7 hiljada metara visine“, izjavio je premijer Imre Kan u Davosu.
Na UNESCO-voj listi kulturne baštine Pakistan ima šest zaštićenih znamenitosti, a još 26 čeka na zaštitu. To posetioci prepoznaju tako da se ukupan broj stranih posetilaca kulturno-istorijskim znamenitostima povećao sa 7.028 na 18.041, sudeći prema izveštaju agencije Gallup Pakistan.
U Pakistanu postoje i brojni fenomeni poput Suri Jageka, tradicionalne meteorološke i astronomske prakse zasnovane na opažanju Sunca, Meseca, zvezda i senki koja se koristi za određivanje odgovarajućeg vremena za setvu semena i predviđanje prirodnih katastrofa, kao i za stočarstvo, a osnova je Kalaškog kalendara. Ova veština danas se smatra ugroženom i pred izumiranjem.
Budućnost pakistanskog turizma
Izveštaj svetskog turističkog veća (WTTC) navodi da će ukupan udeo turizma BDP-u Pakistana porasti s 22 milijarde dolara u 2017. godini na skoro 40 milijardi dolara do 2028. godine, ali ovoliki pretpostavljeni rast turizma ne može biti bez posledica. Karim Udin, vlasnik turističke agencije Active Tours Pakistan kaže da Pakistanu nedostaje infrastruktura i da je zemlji potrebno više hotela i obučene radne snage iz oblasti ugostiteljstva i turizma. Naveo je i da uticaj turizma na okolinu „zabrinjava“.
S obzirom na to da je turizam u Pakistanu decenijama bio u zapećku i zanemarivan, zemlja ima priliku da iz osnova postavi stvari na kako treba u smislu održivosti turizma, kaže bloger Aleks Rejnolds i dodaje da ova uzbudljiva tečka prekoreta je prilika za novi početak. „Ako se sada postave snažni temelji zemlja će napredovati u narednim godinama i može poslužiti kao uzor ostalim zapuštenim zemljama u razvoju u nastojanjima na povećanju turizma.“
Putovanje u Pakistan i viza
Državljani Srbije treba da pribave pakistansku vizu u Ambasadi Pakistana u Beogradu pre polaska na put u Pakistan ili da se za nju prijave putem interneta. Za putovanja u neka područja unutar Pakistana potrebna je posebna dozvola.
Ukoliko se prijavite za e-vizu, uz popunjen zahtev potrebno je poslati fotografiju, skenirani pasoš i pozivno pismo u slučaju turističke grupe ili potvrdu o rezervaciji hotela u slučaju samostalnog putovanja. Cena vize za Pakistan je oko 35 dolara (američkih) i izdaje se do 3 meseca sa jednim ili dva ulazaka. Ako želite da boravite u Pakistanu duže od 30 dana treba da regulišete dozvolu boravka u roku od 30 dana od dana ulaska u Pakistan.
Unos alkohola u Pakistan nije dozvoljen, a ako ga greškom ponesete na put, treba da ga prijavite carinskom službeniku koji će alkohol oduzeti. Tada ćete dobiti potvrdu do odlaska iz Pakistana. Konzumiranje alkohola na javnim mestima u celom Pakistanu je zabranjeno.
Ukoliko je potrebno obaviti dodatni razgovor za vizu on se obavlja u Ambasadi Pakistana u Beogradu.
Šta sve Pakistan može da ponudi, a može mnogo toga, pogledajte dalje na zvaničnoj stranici Turističke organizacije Pakistana.
Naslovan fotografija: Tvrđava Daravar – Tahsin Shah / Wikimedia
