Srbija

Reforme u zaštiti životne sredine u Srbiji moraju postati hitan prioritet Vlade Srbije

Put za Nebeske stolice, foto: Tanja Tepavac

Reforme u zaštiti životne sredine u Srbiji moraju postati hitan prioritet Vlade Srbije, uz veće uključivanje građana i civilnog društva u donošenje odluka u ovoj oblasti, zaključak je diskusije “Reforme u životnoj sredini u Srbiji – ko će da povuče?” koju su organizovali Mladi istraživači Srbije.

U diskusiji su učestvovali predstavnici i predstavnice državnih institucija, civilnog sektora i eksperti u oblasti zaštite životne sredine. Oni su iz različitih perspektiva izlagali preduslove da se pokrenu reforme, ali i ključne probleme koji usporavaju ili potpuno onemogućavaju napredak u tom sektoru. Iz Ministarstva za zaštitu životne sredine stigle su najave da će Srbija praktikovati principe i reforme na koje se obavezala potpisivanjem deklaracije o Zelenoj agendi.

Preporučujemo  Mačkov kamen: Na mestu stradanja izgraće se fudbal i bančiti

“Prioriteti Zelene agende odnose se na klimatsku akciju, cirkularnu ekonomiju – koja se posebno bavi otpadom, održivom proizvodnjom i efikasnim korišćenjem resursa, ali i na zaštitu biodiverziteta, kao i na borbu protiv zagađenja vode, vazduha i zemljišta. U ovom zahtevnom poduhvatu kao značajne saveznike i potrebne kapacitete vidimo građane i udruženja građana, pa stoga će naše aktivnosti i otvorena saradnja biti usmereni i ka njima”, poručila je učesnicima ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović.

Kada je reč o samoj implementaciji reformi, “korak po korak” pristup, gde se polako uključuju pojedini sektori i institucije, nije dao željene rezultate, istakla je u diskusiji Aleksandra Došlić iz Ministarstva zaštite životne sredine. Ona je ocenila da na tome moraju paralelno raditi sve institucije, što podrazumeva usaglašavanje zakonodavstva i svih sektora koji treba da posvete deo svojih aktivnosti životnoj sredini.

“Neprepoznavanje da životna sredina ima svoj udeo u svim sektorima – poput prostornog planiranja, energetike, rudarstva, šumarstva je najveći problem kada je reč o reformama u oblasti zaštite životne sredine”, rekla je ona, dodavši da je odsustvo implementacije postojećih zakona, ali i nedostatak kapaciteta u sektoru takođe nešto što usporava promene u Srbiji.

Preporučujemo  Planina Maljen kao predeo izuzetnih odlika stavljena pod zaštitu

Na taj problem je ukazao i specijalni savetnik Fiskalnog saveta Srbije, Slobodan Minić, koji je rekao da Srbija u projekte zaštite životne sredine ulaže duplo manje novca u odnosu na zemlje sa sličnim procesom razvoja u toj oblasti.

“Takođe, čak i skromna sredstva koja su izdvojena često su bila neiskorišćena ili nisu iskorišćena efikasno zbog nedovoljnih institucionalnih kapaciteta da se pokrije ova kompleksna oblast”, dodao je on. Osvrnuvši se na pitanje institucionalnih kapaciteta, biolog Deni Porej je dao primer zaštite prirode, koja se u Srbiji tradicionalno oslanja na šumarstvo, lov, ribarstvo i velike hotele, te nije održiva niti spremna za razvoj eko turizma.

“U zaštićenim područjima nema ljudi koji su spremni da iskoriste znanje i pomoć civilnog sektora i potrebna nam je resistematizacija radnih mesta među upravljačima kako bi oni mogli da sarađuju s civilnim društvom”, zaključio je Porej.

Direktorka Mladih istraživača Srbije, Tanja Petrović, ocenila je da je važan deo reformi upravo uključivanje građana i udruženja građana u procese donošenja odluka.

“Osvrnula bih se na igru reči u imenu naše konferencije ‘eko+sistem’, po uzoru na ekosisteme koji, iako su izuzetno kompleksni, funkcionišu. Svaka mala karika u lancu ima svoju svrhu i ulogu. Upravo zbog toga, mi zagovaramo formiranje i unapređenje mehanizama koji bi uključili sve aktere u donošenje odluka o životnoj sredini”, zaključila je Petrović.

Preporučujemo  Mini hidroelektrane potpuno uništavaju reke, kaže nezavisna studija

Šef razvojne saradnje u Ambasadi Švedske, Ola Anderson podsetio je i na važnost zasnivanja odluka na naučnim činjenicama, poštovanja principa “zagađivač plaća” i upozorio da na putu do zdravije životne sredine nema prečica.

“Važno je nastaviti sa usklađivanjem zakonskih okvira sa pravnim okvirima Evropske unije, ali fokus mora biti i na implementaciji, uprkos pomenutim ograničenim kapacitetima. Mora da postoji balans između te dve stvari jer samo tako građani mogu da vide šta to znači”, rekao je Anderson, podsetivši da Švedska godišnje izdvaja oko 3 miliona evra za projekte zaštite životne sredine u Srbiji.

Panel diskusija “Reforme u životnoj sredini u Srbiji – ko će da povuče?” je održana u okviru programa “EKO-SISTEM: Podrška reformama u zaštiti životne sredine” koji od 2020. do 2022. godine sprovode Mladi istraživači Srbije uz podršku Švedske.

Preporučujemo  Manija izgradnje MHE na Balkanu: Zašto je panika zbog stavljanja naših reka u cevi opravdana

Izvor: Saopštenje, naslovna fotografija: Tanja Tepavac

Daljine.rs na društvenim mrežama

Ukoliko vam se sviđa naš sadržaj pratite Daljine.rs na društvenim mrežama
Pratite naše objave
Bez Instagrama se ne može
Čitajte šta tvitujemo

Komentarišite

Komentarišite

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Najnovije

Pratite nas

Pratite naše objave
Bez Instagrama se ne može
Čitajte šta tvitujemo

Daljinomer – grupa o putovanjima

 
Daljinomer – Putovanja i saveti
Private group · 546 members

Join Group

Sve šta vas zanima o putovanjima pitajte – ali skitajte!

– Pročitajte pravila grupe pre nego što se usputite u avanturu pitanja i komentarisanja.