Španska vlada je sredinom septembra 2025. godine povukla istorijski potez u svojoj stambenoj politici uklonivši više od 53.000 ilegalnih turističkih smeštaja sa platformi poput Airbnb-a i Booking.com-a.
Sadržaj
Premijer Pedro Sančez saopštio je da će svi ovi objekti, koji nisu ispunili uslove propisane nacionalnim Jedinstvenim registrom turističkog i sezonskog smeštaja, sada biti preusmereni na dugoročno izdavanje i time postati dostupni mladima i porodicama. Odluka je dočekana kao važan signal da država želi da uvede red u oblast koja je poslednjih godina postala simbol nesklada između interesa turističke industrije i prava lokalnog stanovništva na pristupačan dom.
Problem smeštaja za građane u Španiji
Problem turističkog iznajmljivanja u Španiji traje duže od jedne decenije. Zemlja je druga najposećenija destinacija na svetu, sa više od 85 miliona stranih turista godišnje, a turizam učestvuje sa oko 12 odsto u ukupnom BDP-u. Prema predviđanjima, Španija bi do kraja 2025. godine od turizma mogla da prihoduje preko 260 milijardi evra. Međutim, rast ovog sektora doneo je i tamnu stranu: hiljade stanova u velikim gradovima i popularnim obalnim mestima povučene su sa tržišta dugoročnog zakupa i prebačene u sistem kratkoročnog iznajmljivanja, najčešće turistima spremnim da plate višestruko više cene. Time je stvorena situacija u kojoj prosečna plata građana više ne može da isprati skok troškova stanovanja, piše Independent.
Statistički podaci pokazuju dramatičan rast cena stanova u poslednjih petnaest godina. U Barseloni je prosečna mesečna renta 2010. godine iznosila oko 650 evra, da bi 2024. godine dostigla više od 1.200 evra, što znači da je gotovo udvostručena u nešto više od decenije.
Madrid beleži sličan trend: sa prosečnih 800 evra pre petnaest godina skočio je na oko 1.300 evra 2024. godine. U Valensiji, gde su cene ranije bile znatno niže, došlo je do još većeg relativnog rasta, pa je prosečan stan koji se iznajmljivao za 500 evra sada teško naći ispod 950 evra.
Obalni gradovi poput Marbelje i Malage, koje su postale meka za luksuzni turizam i za strane kupce nekretnina, beleže rast cena zakupa i do 120 odsto u odnosu na period od pre petnaest godina. Iako su plate u Španiji u istom periodu porasle za oko 30 procenata, jasno je da rast prihoda nije mogao da prati eksploziju troškova stanovanja.
Kraj pogubne prakse?
Kako bi zaustavila ovu praksu, vlada je 1. jula 2025. pokrenula Jedinstveni registar turističkog i sezonskog smeštaja, sistem koji ima za cilj identifikaciju i verifikaciju svih nekretnina namenjenih privremenom izdavanju. Pravilo je jednostavno – bez registracionog broja stan ne može da se oglašava na internetu, a vlasnici i platforme koje to prekrše izloženi su novčanim kaznama i ukidanju oglasa.
Već u prvim mesecima primene sistema, rezultati su bili drastični. Više od 53.000 stanova ocenjeno je kao neregularno, a najveći broj zabeležen je u Andaluziji, na Kanarskim ostrvima i u Valensijanskoj opštini. Samo u Malagi i Marbelji ukinuto je preko tri hiljade registracija, dok je u Barseloni i Sevilji taj broj premašio četiri hiljade.
Španska vlada je ove godine predložila i porez na kratkoročni najam nekretnina od 21 odsto, ali ova mera još nije usvojena.
Vlasnici nekretnina bez brze zarade
Ovaj potez je posebno pogodio vlasnike koji su računali na brzu i laku zaradu od kratkoročnog iznajmljivanja. Iako su mediji i deo javnosti često upirali prst u Airbnb kao glavnog krivca, sama kompanija tvrdi da većina spornih stanova nije bila na njihovoj platformi. Prema njihovim podacima, manje od deset odsto oglasa koje je registar odbio nalazilo se na Airbnb-u. Istovremeno, kompanija je navela da je od početka godine čak 70.000 oglasa dobilo svoj registracioni broj, što pokazuje da mnogi vlasnici žele da posluju legalno i da zadrže stabilan prihod.
Portparol Airbnb-a je naglasio da se poslovanje ne suočava sa ozbiljnim udarom i da kompanija zapravo postavlja temelje za novi, održivi model u Španiji.
Evropski trend uređenja stanovanja
Odluka španske vlade ne posmatra se izolovano, već kao deo šireg evropskog trenda. Mnoge metropole već godinama pokušavaju da obuzdaju bujanje turističkih stanova koje preti da uništi tkivo lokalnih zajednica.
Amsterdam je ograničio broj dana u kojima se stan može izdavati, Berlin je uveo stroge licence sa kaznama koje dostižu šestocifrene sume, Pariz je ograničio iznajmljivanje na određeni broj dana godišnje, a Lisabon je 2023. godine zabranio nove licence u starom jezgru grada.
Španija se sada svrstava među zemlje koje žele da pronađu ravnotežu između prihoda od turizma i prava građana na dostupno stanovanje.
Španske vlasti veruju da će povratak ovih stanova na dugoročno tržište olakšati život mnogima. Posebno se računa na mlade ljude koji tek započinju karijeru, na porodice koje traže stabilan dom, kao i na sezonske radnike u ugostiteljstvu i turizmu. Procene govore da bi ovakav potez mogao da snizi prosečne cene zakupa za pet do deset odsto u naredne dve godine, naročito u Andaluziji i na Kanarskim ostrvima.
Nedovoljna mera, ali dobar početak
Ipak, stručnjaci upozoravaju da sama mera neće biti dovoljna. Španiji je godišnje potrebno između 250.000 i 300.000 novih stambenih jedinica, dok se u stvarnosti gradi manje od polovine tog broja. Drugim rečima, iako će povratak 53.000 stanova sigurno doneti olakšanje, sistemska gradnja i dugoročna ulaganja ostaju ključni za rešenje krize.
Sudska vlast je dodatno potvrdila smer politike vlade. U junu 2025. godine španski sud odbacio je žalbu Airbnb-a i potvrdio nalog Ministarstva za zaštitu potrošača da se ukloni gotovo 66.000 spornih oglasa širom zemlje. Odluka je poslala jasnu poruku da država ima pravni osnov da reguliše rad globalnih platformi i da neće oklevati da zaštiti interese svojih građana.
Odjek javnosti
Uprkos protivljenju vlasnika stanova i skeptičnim glasovima iz dela turističke industrije, čini se da je većina javnosti stala na stranu vlade. Istraživanja pokazuju da čak dve trećine građana veruje da kratkoročni najam šteti lokalnim zajednicama i da su potrebne oštrije regulacije. Za mnoge stanovnike Barselone, Marbelje ili Sevilje ovo nije apstraktno pitanje, već svakodnevna borba za krov nad glavom u gradovima koji su sve skuplji i sve manje prilagođeni životu običnih ljudi.
Španija je, dakle, suočena sa izazovom koji pogađa mnoge moderne države: kako uskladiti privredne koristi turizma sa osnovnim pravom građana na dom. Uklanjanje više od 50.000 ilegalnih turističkih stanova možda neće preko noći rešiti stambenu krizu, ali predstavlja važan korak u pokazivanju da država nije nemoćna pred globalnim platformama i tržišnim pritiscima. Sledeći meseci pokazaće da li će ovaj potez doneti dugoročne rezultate i da li će zaista otvoriti put ka novom modelu stanovanja u Španiji, u kojem će i turisti i stanovnici moći da pronađu svoje mesto.
Izvor: Independent, Daljine.rs
