Kao deo stalnih napora da reguliše turizam i zaštiti lokalne zajednice, Španija razmatra porez odnosno novu stupu poreza na dodatu vrednost (PDV) od 21% na kratkoročne najmove smeštaja, što je dvostruko više od trenutne stope koja se primenjuje na hotele.
Sadržaj
Predloženi porez, koji bi se odnosio na sve jedinice iznajmljene na manje od 30 dana, mogao bi direktno da utiče na trećinu godišnjih posetilaca Španije – 94 miliona prošle godine, a očekuje se još više ove – koji preferiraju kratkoročne najmove putem platformi poput Airbnb-a ili Booking-a.
Ovo bi moglo da dovede do smanjenja broja turističkih najmova smeštaja ili da generiše značajne nove prihode za državu, koji bi mogli da se ulože u ublažavanje krize kroz smanjenje špekulativnih ulaganja i usmeravanje stambene ponude ka dugoročnim najmovima za lokalne stanovnike.
Turisti koji odsedaju u hotelima širom Španije trenutno plaćaju porez od 10% na sobe. Na Kanarskim ostrvima, i hoteli i kratkoročni najmovi oporezuju se po nižoj stopi od 7%.
Predlog o porezu od 21% deo je šireg zakona o reformi stanovanja i turizma koji je predstavila španska manjinska vlada predvođena socijalistima. Ipak, duboke podele unutar same vlade mogle bi predstavljati prepreku njegovom usvajanju.
Kako nezadovoljstvo među stanovništvom raste, zemlja je pod pritiskom da izbalansira ekonomske koristi od turizma – koji predstavlja ključni stub nacionalne ekonomije – sa opravdanim brigama građana. Te brige uključuju ozbiljan nedostatak stanova, nagli rast cena zakupa, nestašicu vode i ekološku degradaciju.
Manjak stambenih jedinica u Španiji
Prema izveštaju koji je objavila Banka Španije, trenutno postoji manjak od 450.000 stambenih jedinica. Ovu situaciju dodatno pogoršavaju kratkoročni najmovi, pri čemu se u izveštaju navodi da se polovina smeštaja na Kanarskim i Balearskim ostrvima koristi za turizam ili je u vlasništvu nerezidenata.
Prošlog petka, ministarka za stanovanje, Isabel Rodrigez, branila je predlog zakona, izjavivši: “Stanovi su za življenje (…). Mere imaju za cilj da garantuju pravo porodica na zakup stana.”
Ukoliko zakon bude usvojen, nada je da će učiniti kratkoročne najmove manje privlačnim za vlasnike, a biće praćen dodatnim merama najavljenim u januaru: porezom do 100% na kupovinu nekretnina od strane osoba van EU – osim ako se ne radi o njihovom glavnom prebivalištu – kao i povećanjem poreza za vlasnike praznih stanova, uključujući sekundarne rezidencije.
Havijer Penjate, pravni savetnik udruženja vlasnika apartmana za odmor na Kanarskim ostrvima, kaže: “Jedini cilj je da se ovim aktivnostima stane na kraj i da se (turizam) prepusti hotelijerima.”
Porez i borba koja traje
Ipak, mera je naišla na kritike unutar samog sektora, pa je tako Apartur, udruženje vlasnika apartmana u Barseloni, nazvala diskriminatornom i iznela stav da bi stopa koju plaćaju kratkoročni najmovi trebalo da bude ista kao ona koja se primenjuje na hotele.
Vlada je uklonila 65.000 neregistrovanih oglasa sa Airbnb-a kao deo šire akcije sprovođenja zakona sa ciljem da se “vrati ravnoteža” u zajednice pogođene turizmom. Najstrože mere u vezi sa turističkim smeštajem uvedene su u Barseloni. Dok će Malaga i Madrid ograničiti broj novih dozvola, Barselona će ih u potpunosti zabraniti.
Ove mere uvedene su kao odgovor na sve veće nezadovoljstvo i talas protesta u Španiji protiv preturanizacije, koja je zahvatila zemlju. Ostale mere uključuju ograničenje broja posetilaca na turističkim atrakcijama, stvaranje posebnih turističkih zona u blizini ikoničnih spomenika, obustavu saradnje sa influenserima, obavezu turista da pokažu potvrdu o rezervaciji na granici ili prilikom prijave, i uvođenje strožih kazni za neprimereno ponašanje – od neprikladnog oblačenja do uriniranja na javnim mestima.
Ekspanzija kratkoročnog najma smeštaja: kako je došlo do krize
Od sredine 2010-ih, popularnost platformi kao što su Airbnb, Booking i Vrbo eksplodirala je širom Evrope. Španija, sa svojom raznolikom klimom, bogatom kulturnom baštinom i razvijenom infrastrukturom, bila je među prvim državama koje su osetile posledice ovog fenomena. Stanovi u urbanim centrima i duž obale masovno su prelazili iz dugoročnog najma u turističku ponudu, podstaknuti većom isplativošću kratkoročnih rezervacija smeštaja.
U Barseloni, na primer, broj turističkih apartmana u starom gradskom jezgru udvostručio se za manje od pet godina, dok su cene kirija porasle i do 40%. Mnogi lokalni stanovnici, naročito mladi, više nisu mogli da priušte život u svojim rodnim četvrtima. Proces poznat kao gentrifikacija potisnuo je niže slojeve stanovništva ka periferiji, dok su stambene jedinice sve više postajale “investiciona imovina” – često u vlasništvu stranaca ili pravnih lica.
Uporedna praksa: šta rade druge države
Španija nije usamljena u ovom pristupu. Lisabon je zabranio nove dozvole za kratkoročni najam u centru grada. Amsterdam ograničava broj dana kada stan može biti iznajmljen turistima. Berlin je uveo sistem dozvola, dok je Pariz uveo stroge kontrole i kazne za ilegalno iznajmljivanje.
Svi ovi primeri pokazuju da evropske metropole pokušavaju da pronađu balans između turističke atraktivnosti i prava stanovništva da živi u sopstvenom gradu.
Gde je granica između profita i prava na stanovanje?
Porez od 21% na kratkoročne najmove u Španiji nije samo fiskalna mera, već deo šireg pokušaja da se redefiniše odnos prema turizmu. Iako će sigurno naići na otpor dela sektora, sve je više pokazatelja da liberalizacija tržišta stanovanja, bez čvrstih regulacija, vodi ka društvenoj nepravdi i ekonomskoj nestabilnosti.
Ukoliko zakon bude usvojen, biće to signal da Španija želi da preokrene trend pretvaranja gradova u “muzeje i hotela pod vedrim nebom”, i da stanovanje vrati u ruke onih kojima je najpotrebnije – lokalnim stanovnicima.
Izvor: traveltommorow.com / Daljine.rs
