Dok širom istorijskog centra Tbilisija niču svuda unaokolo kao stakleni maligni tumori, trofejne zgrade bivšeg predsednika Gruzije Mihaila Sakašvilija je teško promašiti.

Nadrealna scena koja podseća na tragičnu parodiju na građevinske projekte koji su pošli po zlu, na čelu sa predsedničkom palatom koju je Gardijan opisao kao “primitivnu neoklasičnu hrpu krunisanu velikim staklenim jajetom“, u prestonici Gruzije je prizor koji nikome ne promiče. Njen sastavni deo, gomila belih “latica” koje formiraju krov zgrade javne uprave, izgledaju kao da je neko prosuo činiju krekera preko gomile staklenih kutija, dok se nizvodno odatle uzdižu talasasti krov Mosta mira, koji građani zovu “Always ultra” jer podseća na odbačeni uložak. U blizini se nalaze i dve povezane cevi koje predstavljaju koncertnu dvoranu i izložbeni prostor, ili je bar trebalo da budu u njihovoj funkciji, pre nego što su radovi na njima prekinuti na pola, a one napuštene.

Nakaradna panorama Tbilisija: Predsednička palata, koncertna dvora,a zgrada javne uprave, most koji svetli i žičara, foto: Uroš Nedeljković

Nakaradna panorama Tbilisija: Predsednička palata, koncertna dvora,a zgrada javne uprave, most koji svetli i žičara, foto: Uroš Nedeljković

– Devet godina smo imali predsednika koji je bio vrlo zainteresovan za arhitekturu i to je bila prava katastrofa – kaže lokalni arhitekta Irakli Žvanija govoreći o korupcijskim aferama, uništenom kulturnom nasleđu i privatizaciji zelenih površina u gradskim parkovima.

Pokolj počinjen nad istorijskim centrom Tbilisija od raspada Sovjetskog Saveza devedesetih godina i priliva investicija u dvehiljaditim, bio je povod za pokretanje nedavno održanog Bijenala arhitekture u Tbilisiju pod sloganom “Zgrade nisu dovoljne”.

– U gruzijskom društvu je bilo vrlo malo polemike o arhitektonskim i urbanim rešenjima. Ljudi su polako počeli da se bude i uviđaju da je njihova okolina uništena, a do sada nije bilo foruma na kom se moglo diskutovati o tome šta nam je alternativa – ističe Tinatin Gurgenidže, koosnivač bijenala.

Zgrada javne uprave u Tbilisiju zvana "Pečurka", foto: Levan Gokadze

Zgrada javne uprave u Tbilisiju zvana “Pečurka”, foto: Levan Gokadze / Wikimedia

Koncertna dvorana koja je u obliku cevi i predsednička palata koja je... u nekom stilu,

Koncertna dvorana koja je u obliku cevi i predsednička palata koja je… u nekom stilu, foto: Uroš Nedeljković

Predsednik Gruzije Mihail Sakašvili koji je njom vladao do 2013. godine, i kog je tadašnji ruski predsednik Dmitrij Medvedev u jednom trenutku optužio da je “nepredvidljiv patološki i mentalno nestabilni narkoman”, prema rečima njegovih savremenika ponašao se kao da je kralj, donoseći odluke vodeći se isključivo svojim željama, ne konsultujući se ni sa kim povodom njih.

– Sve komentare opozicije kvalifikovao je kao retrogradne, optužujući ih da stoje na putu modernizacije Gruzije – priseća se Žvanija.

Iako je ozloglašeni Sakašvili sada u egzilu u Holandiji, jer je za njih raspisana poternica zvog preterane i neovlašćene upotrebe sile za vreme demonstracija 2007. godine, ali je njegova fizička zaostavština i dalje tamo gde je i bila. I ne samo to: neki ljudi su nastavili tamo gde je on stao.

Naime, pogled sa Trga slobode u Tbilisiju nekada je predstavljala upečatljiva slika građevina iz 19. veka “uokvirenih” prizorom dramatičnih planina u pozadini. Njen sastavni deo sada je grdosija od tamnog stakla koja predstavlja zgradu hotela Ibis, dok brda u pozadini čine kompleksi metalnih baraka i staklenih cilindara, na čijem vrhu se nalazi heliodrom.

Skoplje u Zakavkazju: Most mira, peščani most koji je dugačak 150 metara i noću svetli različitim intenzitetom

Skoplje u Zakavkazju: Most mira, peščani most koji je dugačak 150 metara i noću svetli različitim intenzitetom

Kao da to nije dovoljno bizarno, tu je i palata najbogatijeg čoveka Gruzije, bivšeg premijera ove zemlje Bidžine Ivanišvila. Dokaz da se i on svojski potrudio da ostavi arhitektonski trag u Tbilisiju jeste njegova rezidencija vredna 30 miliona funti koju je dizajnirao japanski arhitekta Šin Takamatsu, zajedno sa privatnim zoološkom vrtu i banket salom u rotirajućoj srebrnoj orbiti, čiji su zidovi ukrašeni replikama Ivanšvilijeve umetničke kolekcije vredne milijardu dolara (originali su u njegovom sefu u Londonu), a koja je smeštena iznad njegovog privatnog bazena.

Pošto ga posedovanje sopstvene vile nije zadovoljilo, on je inicirao izgradnju Panorame Tbilisija, projekta faraonskih razmera koji uključuje ogroman luksuzni hotel, konferencijski centar i teren za golf na drugom kraju obližnjeg brda, koji će biti povezan sa kompleksima na drugim lokacijama u gradu nizom žičara. Jedan od njegovih kruškastih staklenih blokova je već u izgradnji na Trgu slobode, u čiju se okolinu ni najmanje ne uklapa.

Tbilisi noću: Most koji svetli i izgleda kako mu ne dolikuje u strogom i starom centru grada, foto: Uroš Nedeljković

Tbilisi noću: Most koji svetli i izgleda kako mu ne dolikuje u strogom i starom centru grada, foto: Uroš Nedeljković

Ova panorama je inače opisana kao najveći razvoj nekretnina u istoriji Gruzije, ali i jedan od najkontroverznijih. S obzirom da je izgrađena na zemljištu zaštićenog prirodnog pejzaža postavlja se pitanje njene zakonitosti, transparentnosti nabavke i dozvola, kao i uticaj samog projekta na životnu sredinu. Još od kad je najavljen, održavaju se redovni protesti na kojima se hapse aktivisti, uključujući i jednog člana gradske skupštine, Aleka Elisašvilija, dok buldožeri i dizalice nastavljaju sa radovima nesmanjenim tempom. Ogromna gomila betonskih terasa je sada vidljiva iz svih krajeva Tbilisija, iznad kog preteći lebdi kao tvrđava.

– Ljudi protestvuju jer su ovi katastrofični projekti na sve strane. Menjaju pejzaž, transformišu naše planine i uništavaju kulturno i istorijsko nasleđe i nije nam jasno za koga se grade ti hotelski kompleksi od sedam zvezdica – pita se Gurgenidže.

Međutim, iako Tbilisi kao i svi tranzicioni gradovi poput Skoplja ili Beograda ima svoje nakaradnosti arhitekturalnog tipa, to nije razlog da ne posetite ovu prelepu zemlju. Podsećamo da građanima Srbije za Gruziju nije potrebna viza i da u Gruziji mogu ostati 360 dana.

Vaš komentar

Pratite Daljine.rs i na Fejsbuku, na Tviteru i na Instagramu.

400Shares