Trajekt Kipar – Liban možda bude ponovo pokrenut, jer je ovu liniju kao plan pokrenula libanska grupacija kompanija INDEVCO, koja je investirala i u Grčku.
Sadržaj
Kipar je do sada bio dostupan samo avionom ili privatnim brodovima. Plan je pokrenut još 2021. godine od strane poslanika i generalnog direktora grupe, Nimat Frema, i predstavlja dugogodišnju ambiciju njegovog oca, osnivača kompanije.
U početku je zamišljen kao alternativno rešenje u slučaju rata ili zatvaranja aerodroma u Libanu, ali izgleda da ima i cilj da stvori direktnu evropsku vezu trajektom preko Kipra, što bi moglo da olakša pritisak na avionski saobraćaj. Prema nekim procenama oko 100.000 putnika putuje između Libana i Kipra tokom letnjih meseci.
Liban i Kipar su nekada bili redovno povezani trajektom
Liban i Kipar su nekada bili povezani trajektnim linijama, ali su one prekinute pre 20 godina. Jedna linija kojom su upravljale Libanske snage išla je između Larnake i grada Džunije na severnoj obali zemlje, oko dvadeset kilometara od Bejruta, i trajala je dve godine tokom građanskog rata, pre nego što je obustavljena.
Nakon eskalacije rata između Izraela i Hezbolaha krajem septembra, mnogi su građani bežali iz Libana morem ka Kipru jer su komercijalne avionske opcije bile ograničene, pošto su sve aviokompanije – osim nacionalnog prevoznika MEA – obustavile letove iz i ka zemlji.
Kako su letovi MEA bili preopterećeni rastućom potražnjom i često potpuno rasprodati, mnogi putnici su se okrenuli jahtama i preskupim brodovima kao jedinom preostalom načinu bekstva.
Trajekt Kipar – Liban i period prosperiteta (1960–1980)
ako odemo ranije u istoriju u periodu nakon Drugog svetskog rata i sticanja nezavisnosti (Liban 1943, Kipar 1960), veza između ove dve zemlje jača. Tokom 1960-ih i 1970-ih godina, uspostavljene su redovne brodske linije između luka Larnaka i Bejrut, kao i Džunije (Jounieh), grada severno od libanske prestonice. Te rute koristile su se za prevoz putnika, robe i vozila, a naročito su bile popularne među turistima i sezonskim radnicima.
Kipar i Liban su u to vreme beležili turistički i ekonomski uzlet – Bejrut je bio poznat kao “Pariz Bliskog Istoka”, a Kipar se pozicionirao kao rastuća mediteranska destinacija. Trgovinska razmena i kulturna saradnja dodatno su ojačale potrebu za redovnim pomorskim linijama.
Prekid prevoza trajektom zbog građanskog rata (1975–1990)
Izbijanjem građanskog rata u Libanu 1975. godine dolazi do postepenog kolapsa pomorskih veza. Iako su se neki brodovi, uključujući trajekte koje su organizovale Libanske snage (LF), povremeno koristili za prevoz između Larnake i Džunije, to je bilo kratkog daha. Tokom najtežih godina sukoba, veza se potpuno prekida, a pristup libanskim lukama postaje izuzetno rizičan.
Jedina stabilna, ali ograničena veza između dve zemlje tada se svodila na privatne brodove i povremene evakuacione operacije organizovane uz pomoć stranih ambasada.
Pokušaji obnove trajektne linije (1990–2000)
Nakon završetka građanskog rata 1990. godine, bilo je nekoliko pokušaja da se obnovi trajektna linija. Tokom 1990-ih, privremeno su pokrenute rute koje su povezivale Limasol sa Bejrutom i Tripolijem. Međutim, zbog političke nestabilnosti, bezbednosnih izazova i rastuće dominacije avio-saobraćaja, ove inicijative nisu opstale.
Poslednji ozbiljan pokušaj bio je oko 2003. godine, ali je linija brzo ugašena zbog niskog interesovanja, visoke cene održavanja i kompleksnih administrativnih prepreka između dve zemlje.
Vanredne evakuacije i povratak interesa (2006 i 2023)
Tokom izraelsko-libanskog rata 2006. godine, mnoge strane ambasade su koristile kiparske luke za evakuaciju svojih državljana iz Libana. Larnaka i Limasol postale su tada ključne tačke za prijem izbeglica brodovima. Slično se dogodilo i krajem 2023. godine, tokom eskalacije sukoba između Izraela i Hezbolaha, kada su brojni Libanci koristili privatne brodove i jahte kako bi se evakuisali do Kipra, jer su komercijalni letovi bili ograničeni ili ukinuti.
Nova inicijativa za trajekt Kipar – Liban
Ova inicijativa očekuje se da podstakne ekonomsku aktivnost i turizam, jer bi veza mogla da otvori mogućnost zajedničkih ruta između dve zemlje, podstičući turiste koji idu na Kipar da u okviru istog putovanja posete i Liban, imajući u vidu da oko pet miliona turista godišnje poseti Kipar. Putovanja će biti olakšana i za kiparske firme koje žele da se prošire u Liban, i obrnuto.
Radovi bi mogli da počnu početkom leta 2025. godine, iako drugi izvori navode da je još rano, jer se, uprkos početnom prihvatanju projekta od strane nadležnog kiparskog Ministarstva saobraćaja i nacionalne investicione agencije Invest in Cyprus, projekat trenutno nalazi u fazi razmatranja detalja od strane investitora.
Brod će saobraćati između luka Larnaka i Džunije donosno Kesruana koji se nalazi oko 24 kilometra severno od Bejruta, a očekuje se da će svaka vožnja trajati oko četiri sata. Putnici sa libanskim pasošem moraće da poseduju važeću EU šengen vizu kako bi ušli na Kipar. S druge strane, INDEVCO planira da osnuje kompaniju na Kipru koja će upravljati linijom i u početku kupiti brod koji će ploviti pod kiparskom zastavom, kapaciteta oko 200 putnika.
Prema preliminarnoj studiji koju je sprovela grupa, karte za trajekt mogle bi biti 20–30% jeftinije od avionskih, u rasponu od 100, 150 do 200 dolara, u zavisnosti od sezone, potražnje i popunjenosti broda. U tom slučaju, Libanci će imati priliku da brodom stignu do Kipra i uhvate povoljnije letove ka destinacijama širom Mediterana i sveta.
Rašad Zeaiter, savetnik libanskog ministra za javne radove i saobraćaj za luke i aerodrome, izjavio je da je luci Džunije potrebna osnovna infrastrukturna unapređenja, uključujući bezbednosne skenere i raspoređivanje bezbednosnih i vojnih snaga radi kontrole prekograničnog saobraćaja. Međutim, dodao je da se ulažu napori da se ovi zahtevi procene i ispune kako bi se omogućio početak projekta privatne kompanije INDEVCO.
Izvor: Tornos, Daljine.rs
