Organizovanje Olimpijskih igara i drugih sportskih takmičenja koja privlače masovnu publiku zahteva velika ulaganja ali donosi i neke dugoročne koristi kroz razvoj infrastrukture i otvaranje novih firmi. Ipak, u malo slučajeva ono pozitivno utiče na turizam.
Ovo su zaključili učesnici u debati pokrenutoj povodom ovogodišnjih Olimpijskih igara u Parizu. Stanovništvo već krcatog grada se sve vreme buni, jer će dolazak hiljada turista stvoriti još veće gužve, ali pojedini zvaničnici pokušavaju da ubede javnost da će se organizacija ove manifestacije Parižanima možda i isplatiti. Oni kažu da će biti otvoreni novi hoteli, restorani i parkovi, koji će posle Olimpijskih igara nastaviti da rade.
Međutim, s druge strane, nameti u prestonici Francuske će skočiti, troškovi za izgradnju infrastrukture će biti veoma visoki, a tokom održavanja takmičenja grad će biti zakrčen, bučan, zagađen, a najverovatnije će imati i skok kriminalnih aktivnosti. Zbog svega navedenog su gradovi poput Rima i Hamburga odustali od organizovanja Olimpijskih igara.
Turizam je upitan
Ekonomisti kažu da su očekivanja od ovako velikih sportskih dešavanja često optimističnija od realnosti. Drugim rečima, lokalci od njih imaju manje koristi nego što misle da će imati. U najvećem broju slučajeva troškovi organizovanja ovakvih takmičenja prevaziđu prvobitni budžet, a povrat tih investicija ponekad ne uspe da ih opravda.
Kada se kao kriterijum uzme turistička potrošnja, ispostavlja se da je i ona upitna imajući u vidu da turisti često izbegavaju lokacije na kojima se održavaju veliki sportski događaji, pre svega zbog gužvi i poskupljenja smeštaja, tako da se zapravo ne može govoriti o velikom rastu broja posetilaca. A samim tim ni o rastu potrošnje.
U članku objavljenom u Žurnalu sportske ekonomije koji se bavi ovom temom stoji da je korist od organizovanja ovakvih događaja najčešće minimalna. Ako ne i nepostojeća.
Naime, samo dva svetska prvenstva u fudbalu, jedno održano u Japanu i Južnoj Koreji 2002. godine, a drugo u Južnoj Africi 2010. godine, privukla su veliki broj posetilaca dok su sva druga prvenstva ove vrste imala negativan ili neutralan priliv gostiju. Od 18 analiziranih zemalja u kojima su održavana ovakva takmičenja čak 11 je tokom njih beležilo pad broja turista, a u tri je njihov broj stagnirao. Dakle, samo četiri zemlje su imale pozitivan efekat.
Objašnjenje je da pozitivan efekat imaju uglavnom zemlje koje nisu mnogo popularne za turiste, odnosno one koje ih ne bi imale bez organizacije velikih sportskih dešavanja. Međutim, u gradovima kakav je Pariz velika je verovatnoća da će biti obrnuto – da će mnoštvo onih koji su planirali da ga posete odustati od ovog plana tokom trajanja Olimpijskih igara.
Izvor: The Conversation