Meksička vlada stavila je tačku na tzv. ajkula turizam i zabranila turističke aktivnosti vezane ronjenje sa belim ajkulama na ostrvu Gvadalupe, koje se nalazi u Tihom okeanu kod obale Donje Kalifornije. Tokom poslednje dve decenije, turisti i producenti dokumentarne emisije „Nedelja ajkula“ (Shark Week, Discovery Channel) plovili su su vodama koje okružuju ovo malo meksičko ostrvo, željni prilike da se izbliza i lično upoznaju sa velikim belim ajkulama. Ronioci su navlačili odela i opremu i zaranjali u potopljene kaveze dok su bele ajkule, namamljene mamcem, plivale u blizini.
Prema meksičkom Ministarstvu za životnu sredinu i prirodne resurse nova pravila, koja su stupila na snagu 10. januara, odgovor su na loše prakse u ovom poslu.
Ove prakse su uključivale pogrešno rukovanje mamcem koji se koristi za privlačenje ajkula, turiste i filmske ekipe koji plivaju van kaveza, dronove koji lete iznad kolonija foka i odlaganje otpada, između ostalog. Meksičke vlasti su takođe navele dva konkretna primera: incident iz 2016. godine kada se ajkula zaglavila u rešetkama kaveza i zadobila ozbiljne povrede i sličan incident iz 2019. godine koji je verovatno doveo do smrti ajkule.
Ovaj vid „turizma“ doveo je velike bele ajkule u opasnost i meksička vlada je morala da reaguje utvrdivši zabranu koja za cilj ima da zaštiti ajkule i očuva njihovo stanište.
Zabrana je usledila nakon što je meksička vlada prvo suspendovala aktivnosti posmatranja ajkula i sportskog ribolova od maja do decembra 2022. godine kako bi mogla da prouči ovo pitanje i odredi kako najbolje da krene dalje. Ostrvo Gvadalupe, koje se nalazi otprilike 250 milja od obale, zaštićeno je kao meksički rezervat biosfere od 2005. godine.
Iako je trebalo da zaštiti ajkule, zabrana takođe „efikasno okončava nekada užurbanu turističku industriju ostrva Gvadalupe“, koja je u velikoj meri postala usredsređena na ronjenje u kavezu, kako piše Lilit Markus za CNN. Jedna studija je otkrila da je na ostrvu Gvadalupe broj plovila za ronjenje u kavezima porastao sa šest na deset između 2014. i 2019. godine. Samo tokom sezone 2019. godine procenjeno je da je oko 2.800 ljudi zaronilo u kaveze da bi videlo ajkule.
Bele ajkule nisu mečke
Neke turističke agencije koje su nudile „ajkula turizam“ odnosno ronjenje u kavezu za ajkule već gase posao, uključujući Spensera Salmona, koji je bio vlasnik popularne kompanije Horizon Charters sa sedištem u San Dijegu, izveštava Džošua Emerson Smit iz San Dijego Union-Tribjuna. Salmon, koji je pomogao u pokretanju industrije ronjenja u kavezima na ostrvu Gvadalupe, nedavno je prodao posao nakon što je podneo neuspešnu tužbu za osporavanje prošlogodišnje suspenzije, navodi se na Facebook stranici kompanije. Horizon je naplaćivao od 2.000 do 5.000 dolara po osobi za petodnevno putovanje na ostrvo Gvadalupe.
„Nažalost, zatvaranje ostrva Gvadalupe nas je dovelodo bankrota“, objavila je kompanija na Fejsbuku. „Naši ronioci ne mogu raditi ako moraju da vrate 500.000 dolara i ostati u poslu. Tako smo doneli odluku da prodamo kompaniju novom operateru koji će krenuti sa MV Horizontom u novom pravcu do kraja februara 2023. godine.“
Pored ekonomskih uticaja, neki kažu da će ova zabrana ograničiti istraživanje velikih belih ajkula, jer su čarter čamci koji su prevozili ronioce nudili jednostavan i isplativ način da naučnici saznaju više o morskim stvorenjima. Drugi strahuju da će se, bez prevoznika u ovoj oblasti, lovokradice useliti i početi ilegalno loviti ajkule zbog njihovih vrednih čeljusti i peraja.
„Jedan set čeljusti bele ajkule košta oko 5.000 dolara“, kaže Patrik Daglas, dugogodišnji turistički vodič, za San Diego Union-Tribune. „Peraja bele ajkule mogu da koštaju i do 10.000 dolara. Činjenica da smo bili tamo veći deo sezone je štitila ove životinje.“
Zagovornici „ajkula turizma“ takođe kažu da ronjenje u kavezu i srodne aktivnosti posmatranja ajkula pomažu da se preokrene stigma oko velikih belih ajkula, koje su od sredine 1700-ih označene kao „ljudožderi“. Vraćanje reputacije ajkulama može, zauzvrat, podstaći više ljudi da podrže napore za očuvanje kako bi se zaštitile životinje i njihova morska staništa.
Ronjenje sa ajkulama je opasno i za ljude i za ajkule
Međutim, profesionalni zaštitari divljih životinja već dugo iskazuju etičku zabrinutost zbog ronjenja u kavezu sa ajkulama. Neki se brinu da je namamljivanje ajkula mamcima promenilo njihovo ponašanje i da ronjenje u kavezu dovodi u opasnost i ljude i ajkule.
Velike bele ajkule ili bele ajkule su najveće poznate vrste riba grabežljivaca na svetu, težine između 680 i 1.800 kilograma i dužine od 5 do 6 metara. Ove moćne ribe žive na raznim lokacijama kroz umerena područja Atlantskog, Tihog i Indijskog okeana, kao i Mediterana.
Na globalnom nivou, bele ajkule su od 1996. godine navedene kao ranjive na Crvenoj listi ugroženih vrsta Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN), što je korak manje od ugroženih. Populacija belih ajkula je opadala tokom 1980-ih, a zatim je počela da se oporavlja 1990-ih zakonima o njihovom očuvanju. Međutim, sudbina velike ribe varira od regiona do regiona.
„U toku tri generacije (159 godina), procenjuje se da se broj belih ajkula povećava u severoistočnom Pacifiku i Indijskom okeanu i da njihov broj smanjuje u odnosu na istorijski nivo u severozapadnom Atlantiku i južnom Pacifiku“, prema organizaciji IUCN.
U SAD, bele ajkule se ne smatraju ugroženom ili ranjivom vrstom prema Zakonu o ugroženim vrstama.
Danas se bele ajkule suočavaju sa nekoliko opasnosti: upletenost u komercijalnu opremu za ribolov, klimatske promene, zagađenje staništa, bolesti, grabež i prekomeran izlov za jelo, sudeći prema Nacionalnoj administraciji za okeane i atmosferu.
Izvor: Smithsonian Mag
