Sigurno ste čuli za izreku “Nema te k’o žene na Svetoj Gori”, ali verovatno niste znali da istorija poznaje više izuzetaka od te situacije. Ne računajući ženke mačaka i kokoške koje su monasima potrebne jer od žumanaca iz njihovih jaja prave boje koje koriste u ikonopisanju, pravilo o zabrani pristupa ženama poluostrvu Atos potvrdila je i misteriozna žena koja se obrela u ovoj autonomnoj državi pod grčkim suverenitetom davne 1903. godine, o čemu svedoči i njena fotografija objavljena u jednom grčkom časopisu iz tog vremena.

Prema pisanju portala greekreporter.com, neki od monaha koji su upoznati sa postojanjem te fotografije veruju da je u pitanju Bogorodica lično; šta ostala sveštena lica misle o tome – ne zna se, ali je poznato da je jedina žena kojoj je odlazak na Svetu Goru bio dozvoljen upravo ona.

Bogorodica lično?

Tog 21. avgusta 1903. godine (po starom kalendaru koji se koristi na planini Atos), monasi su se u manastiru Sveti Pantelejmon sastali za Novenu (devetodnevne molitve za druge), kako bi se molili Devici Mariji i prema manastirskom običaju najsiromašnijim monasima (onima koji žive u kelijama) delili pomoć, odnosno bilo šta što bi njihove teške živote moglo da olakša.


Planina Atos je deo Evropske Unije, ali ima posebnu jurisdikciju, koja joj dozvoljava da samostalno uređuje protok ljudi i dobara na svojoj teritoriji

Oni bi tada formirali red kako bi primili te darove od svojih kolega, pri čemu je to trebalo da bude poslednji put, budući da finansije manastira nisu dozvoljavale da se ta praksa nastavi i narednih godina. Jedan od njih, poznat kao Gabrijel, je zato želeo da ovekoveči taj trenutak zajedništva, pa je svojom kamerom to i uradio. Ubrzo se pred njim ukazao čudnovat prizor ženske osobe u crnoj odori, koja je stajala među svim ostalim monasima.

Uvereni da je u pitanju Bogorodica koja im se pridružila kako bi iskazala svoju tugu glede planiranog ukidanja običaja deljenja milostinje, monasi su mislili da je to ujedno i razlog zbog kog je dozvolila Gabrijelu da je fotografiše.

Bogorodica lično ili sasvim obična žena, kroz objektiv monaha Gabrijela

Bogorodica lično ili sasvim obična žena, kroz objektiv monaha Gabrijela, foto: arhiva manastira Sveti Pantelejmon

U svakom slučaju, ovaj događaj je ubedio monahe da nastave sa svojom humanitarnom praksom, ali je fotografija koja ih je na to navela bila strogo čuvana u arhivi manastira Sveti Pantelejmon, sve do 1997. godine kada je po prvi put puštena u javnost.

Hodočasnici koji su je videli doživeli su je kao neporeciv dokaz velikog čuda koje se dogodilo u manastiru, a divio joj se i Vaseljenski patrijarh Vartolomej I, prilikom svoje posete Svetoj Gori.

Žene su, barem zvanično, 12 puta prekršile zabranu dolaska na Svetu Goru

Kao što smo rekli, s obzirom da je pod grčkim suverenitetom, i planina Atos je deo Evropske Unije, ali ima posebnu jurisdikciju, koja joj dozvoljava da samostalno uređuje protok ljudi i dobara na svojoj teritoriji. To je razlog zašto je i dalje samo muškarcima dozvoljeno da kroče na nju, što nipošto ne znači da od tog pravila nije bilo odstupanja. I to 12 puta – barem onih za koje se zna.

12 žena boravilo na Svetoj Gori

Prvi prekršaj dogodio se 382. godine, kada manastirska zajednica još nije bila ni osnovana zvanično, i kada se na Atosu pojavila ćerka rimskog cara Teodosija I, mada nije jasno koja, jer je jedna rođena 385. godine (i preminula posle samo godinu dana), a druga 392. pa ćemo biti slobodni da ne računamo taj navodni događaj.

Mnogo vekova kasnije, 1081. godine, kao i 1108. na Atosu je bilo više žena koje su sa svojim supruzima pastirima prolazile planinom (smatra se da ih je bilo više od 300, ali ne znamo da li žena ili članova pastirskih porodica ukupno), a odlazak žene na Svetu Goru za koji svi znate dogodio se 1345. godine, kada je carici Jeleni posle mnogo natezanja dozvoljeno da je poseti. U znak zahvalnosti, njen suprug car Dušan bogato je darivao Hilandar kako novcem, tako i imanjima u Srbiji, a pomagao je i druge monaške zajednice na Svetoj gori.

Žena poslednjeg vizantijskog cara Jovana VIII Paleologa takođe se obrela na Svetoj Gori 1404. godine, a prvi naredni izuzetak bile su devojčice koje su na Atos došle bežeći od nereda koji su 1864. godine izbili na Halkidikiju.

Toliko o ovoj zabrani, Autor: Christaras A / Wikipedia

Još jedna žena plave krvi, ruska princeza Tatjana Konstantinovna Romanova na Svetoj Gori bila je 1905. godine, a 24 godine kasnije na ovaj spisak upisala se i prva Grkinja koja je osvojila titulu misice Evrope, Aliki Diplarakou koja je u svojoj misiji uspela jer se maskirala u muškarca.

Zanimljiv pristup kršenju svetog pravila imala je i francuska književnica i filozof Maryse Choisy koja je o ovom svom iskustvu napisala i knjigu pod nazivom “Mesec dana sa muškarcima”, a koja je na tlo Svete Gore stupila prerušena u mornara.

Tokom građanskog rata 1948. godine stražu na Atosu je prošla i grupa žena bežeći od grčke vojske, a u nešto mirnijim okolnostima Svetu Goru posetila je Žaklin Mišel (Jacqueline Michele) 1971. godine bila je na Atosu u pratnji Italijanki Luize Barbarito i Marije Pasterije, a poslednja žena koja je imala isti podvig bila je grčka novinarka Malvina Karali. Ona je zabranu prekršila takođe se posluživši trikom preoblačenja u mušku odeću, što se dogodilo 1990. godine.

Činjenice o Grčkoj koje morate znati pre nego što krenete na put

Osim da je pravo čudo što nije bilo daleko više žena koje su uspele da se domognu Svete Gore, svi navedeni primeri dovode nas do još jednog zaključka: u slučaju da ste buntovnica, veliki fan Svete Gore, ili samo feministkinja, čak i ako nemate plan kako da sprovedete u delo to što ste naumili, ne sekirajte se: barem znate šta da obučete – a to je za žene pola posla.

Inače, za posetu Svetoj Gori, ukoliko niste žena, biće vam potreban blagoslov i dozvola Diamonitirion koju izdaje Sveštena epistasija Svete Gore i koja košta 25 evra odnosno 10 ako ste student ili đak.

22Shares

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Pratite Daljine.rs na Facebooku