Broj javnih bicikala u Kini je „prešišao“ 210 miliona još prošle godine, a samo u Pekingu ih je skoro tri miliona.
Bicikl je oduvek bio omiljeno prevozno sredstvo u Kini. Nekada su ga vozili jer sebi nisu mogli da priušte skuplje prevozno sredstvo, a danas je postao moda. Ovakav način prevoza smanjuje gradske saobraćajne gužve, jeftiniji je od automobila ili metroa, i smanjuje zagađenje, o kom Kinezi sve češće razmišljaju. Naročito onih dana kada vazduh bukvalno mogu da vide.
Peking je potpuno ravan, pa je i to bitan faktor koji utiče na masovno korišćenje bicikala. Staze za bicikliste izgrađene su svuda i dovoljno su široke da prime sve koji vole da se voze na dva točka. Zato su, kako piše Nedeljnik, desetine startap kompanija u Kini u starom prevoznom sredstvu prepoznale nov biznis. I tako je stvoreno tržište bicikala za iznajmljivanje.
Koncept je prilično jednostavan: korisnik preuzme aplikaciju za mobilni telefon, skenira QR kod sa bicikla i on se otključa. Kada završite vožnju, ostavite bicikl bilo gde i zaključate ga. Takođe, aplikacija prikazuje mapu sa najbližim biciklima, beleži vam svaki pređeni metar i put kojim se krećete. Kasnije znate koliko ste prešli, kalorija izgubili i pomogli smanjenju zagađenja vazduha. Ali i uštedeli. Za mesec dana vožnje platićete tek oko 300 dinara.
Broj javnih bicikala u Kini je „prešišao“ 210 miliona još prošle godine, a samo u Pekingu ih je skoro tri miliona. Dve glavne kompanije za iznajmljivanje bicikala u kineskoj prestonici su „Mobajk“ i „Ofo“. Osim „Mobajkovih“ narandžastih i „Ofovih“ žutih bicikala, pored puteva u gradu moguće je videti i neke plave, bele i crvene zaključane i napuštene bicikle. Ostali su kao spomenici krajputaši kompanijama koje nisu preživele na ovom novom tržištu.
Mnogi bicikli za iznajmljivanje, ipak, ne završavaju pored puta već na pravim „grobljima“ bicikala. Svet su obišle fotografije hiljada nagomilanih šarenih bicikala širom Kine, koje iz vazduha deluju kao polja holandskih lala. Gledano izbliza, to je veliki problem sa kojim se suočavaju gradske, ali i provincijske vlade u Kini. Samo u gradu Nanđingu, u istočnoj provinciji Đijangsu, gomila javnih bicikala dostigla je 300.000. To je sasvim dovoljan broj da svaki stanovnik Novog Sada može da se preveze.
Brda bicikala stvorena su i u brojnim drugim gradovima, poput Šangaja, Guangdžoua, Vuhana, Sijamena. Da stvar bude zanimljivija, nije reč o pokvarenim, već o ispravnim biciklima. Neki su čak potpuno novi, voženi jednom ili dvaput. Njih je zaplenila policija ili gradske vlasti, jer su bili nepropisno parkirani. U gradovima poput Nanđinga, propisana su mesta na kojima se bicikli mogu parkirati.
U praksi, svako parkira gde mu je najzgodnije: ispred zgrade, prodavnice, pored prve bandere ili na autobuskom stajalištu. Na ulazu u metro stanicu ili na samim vratima tržnog centra. Zato nepropisno parkirane bicikle grad pokupi i baca na gomilu. Logično pitanje bilo bi: zašto kompanije ne uzmu svoje bicikle nazad? Baš kao što biste morali da platite kaznu parking servisu kada „pauk“ odnese vaš automobil, tako i kompanije moraju da plate kaznu da bi preuzele svoj bicikl.
Primera radi, u Nanđingu, kazna po biciklu iznosi 50 juana, što je oko 750 dinara, plus 15 juana za svaku nedelju koju je bicikl „odležao“ zaplenjen. Kada pomnožite te sume sa onih 300.000, razumećete zbog čega ih kompanije ne uzimaju. Kako je nova tehnologija skeniranja koda kojim se otključava bicikl stvorila novi biznis, tako je moguće da tehnologija reši problem „groblja“ bicikala.
Svaki dvotočkaš ima preciznu GPS lokaciju na mapi, pa u teoriji postoji mogućnost da oni koji bicikl parkiraju na neobeleženim mestima budu kažnjeni. U praksi, tako nešto se nikada nije dogodilo, iako su kompanije za deljenje bicikala kažnjavanje najavljivale više puta.
