Na 31. Putospektivi, mesečnom okupljanju putnika, ljubitelja putovanja i putničke fotografije, zakazanom za 20. novembar u Domu omladine u Beogradu, gost će biti Davor Rostuhar, putnik i fotograf iz Hrvatske, koji će govoriti o svojoj ekspediciji na Južni pol.
Davorova ekspedicija koju je nazvao Polarni san trajala je tri godine, a glavni motiv za njeno sprovođenje bilo je pitanje „Šta čovek mora uraditi da bi ostvario svoj san?“ Da bi pronašao odgovor, tridesetpetogodišnji Rostuhar upustio se u veliko istraživanje koje ga je odvelo sve do samog kraja sveta i učinilo prvim Hrvatom i 26. čovekom u istoriji koji je od obale Antarktika do Južnog pola stigao „sam, bez podrške i asistencije“ .
„Zadao sam sebi cilj daleko izvan svoje komforne zone i proučavao ceo put do tog cilja – kako sam svladavao prepreke, strahove, brige, izazove, krize… Sve što sam naučio o tome, podelio sam s ljudima u svojoj najnovijoj knjizi „Polarni san“, a u predavanju predstavljam sažetak svega toga. Put do uspeha svuda ima istu strukturu, a priče o ljudima koji rade neuobičajene stvari i upuštaju se u velike poduhvate, zanimaju nas oduvek. Putovanje ovog tipa ima nešto univerzalno u sebi. Iako se većina ljudi ne može poistovetiti s mojim poduhvatom, na način da bi se menjali sa mnom i radije izabrali biti na mom mestu u ekstremnim antarktičkim uslovima, oni u tome prepoznaju pročišćenu, jednostavnu strukturu puta prema cilju koja se može primeniti na svačiji projekat, na svačiju borbu. Kad se upuštamo u velika putovanja kojima pomeramo vlastite granice, zapravo istražujemo prostor mogućeg i otkrivamo da možemo mnogo više nego što smo uopšte mislili da možemo. Otkrivamo da ono što osećamo da bismo trebali biti, zaista i možemo biti. Ako neko u mojoj priči može naći inspiraciju za svoje vlastite projekte i borbe, ja sam srećan“, rekao je Davor o svojoj ekspediciji.
Prelazeći put dug 1.163 kilometra i to ni manje ni više nego pešice, na skijama, Davor nije koristio energiju vetra, životinja ili motora, a hodao je po 10 do 12 sati dnevno, po vremenskim (ne)prilikama koje su činili konstantan vetar i temperature između -12 i -27 stepeni, sa subjektivnim osećajem hladnoće i do -50 stepeni, pri čemu ga je i mala nepažnja mogla dovesti do promrzlina, ili do toga da ostane zatrpan u snežnim nanosima. Na 31. Putospektivi Davor Rostuhar će otkriti šta je teže od svih tih okolnosti, i zašto je od nabrojanih opasnosti daleko veći i teži izazov onaj mentalni.
https://www.instagram.com/p/BhYZPpgFF1k/
Rostuhar se za ekspediciju pripremao tri godine. Tokom priprema učio je od poslednjih tradicionalnih naroda koji žive na krajnjem severu planete, Inuita na severu Grenlanda i Neneta na severu Sibira, sa kojima je putovao u sankama koje vuku irvasi, po zaleđenoj tundri na krajnjem severu Sibira, kao i od najboljih polarnih istraživača u Norveškoj.
„Putovao sam i u psećoj zaprezi po zaleđenom moru izvan najsevernijeg naselja na svetu, gde sam pratio jednog od poslednjih eskimskih lovaca koji lovi kitove koplem iz kajaka. Susretao sam i nomade Samije kad sam hodao preko Finnmarkvidde na krajnjem severu Skandinavije. Od svih tih tradicionalnih naroda učio sam kako se čovek prilagodio životu u najesktremnijim uslovima. Čovek je u prethodnih 70.000 godina naselio najudaljenija i najnegostoljubivija područja, ali nigde se nije teže prilagodio nego na Arktiku. Eskimima je trebalo 1.500 godina da pronađu samoodrživ način života na severu. Dok je nama led samo zamrznuta voda, oni raspoznaju sto vrsta snega i leda, iz njega čitaju sigurnost tla pod nogama, vremensku prognozu i mnoštvo drugih informacija. Najviše sam od njih naučio o tome koliko se naš svet menja zbog klimatskih promena. Globalno otopljavanje se najbrže odvija na Arktiku. Svakom skeptiku koji ne veruje naučnicima, toplo bih preporučio da ode na sever Grenlanda pa da priproste Eskime pita šta oni misle, zagreva li se naša planeta i da li je to samo prirodan proces ili smo ga skrivili mi ljudi?“, poručio je Davor u jednom od svojih intervjua, u kojima je ispričao samo deo onoga što očekuje posetioce Putospektive.
Kad se vratio u Hrvatsku početkom ove godine, Davor se posvetio pisanju svoje sedme knjige i pripremanju multimedijalnog predavanja, a od videozapisa nastalih na putovanju, zajedno s režiserom i prijateljem Đurom Gavranom, napravio je svoj prvi dokumentarni film koji ćete takođe moći da vidite 20. novembra u Domu omladine.
