Svi znamo da je glavno pitanje turista gde mogu da nađu najpovoljniji smeštaj, odnosno na kom sajtu će proći najjeftinije prilikom bukiranja istog, ali ono što je čudno jeste da menadžeri hotela u poslednje vreme sve manje znaju odgovor na ovo pitanje: sa nepoznatih malih veb sajtova sve češće iskaču misteriozne cene, višestruko snižene u odnosu na one koje oglašavaju sami hoteli, čak i na američkom tržištu na kom dominira nekoliko lanaca hotela.
U prevodu, dešava se da na svojim veb sajtovima i mobilnim aplikacijama hoteli prikazuju navodno najpovoljnije cene, dok internet vrvi od daleko jeftinijih ponuda za smeštaj u istim tim hotelima.
Nelogično? Svratite na neki od servisa za upoređivanje cena ponuda poput Gugla, Trivaga, Kajaka, Skajskenera ili TripAdvajzera i videćete da će vam ponuditi brojne onlajn agencije koje smeštaj prodaju po mnogo nižim cenama od onih koje reklamiraju hoteli.
Na pitanje u kom broju slučajeva je ovakav disparitet prisutan, statistika pokazuje da je jedna od pet cena za hotelski smeštaj u Severnoj Americi koje se mogu naći na sajtovima turističkih agencija daleko niža od onih koje sami hoteli objavljuju.
Jedna od studija o cenama noćenja u hotelu ponuđenih na turističkih sajtovima između aprila i juna ove godine pokazala je da male onlajn turističke agencije nude ogromne popuste na sobe velikih hotelskih lanaca u 24 odsto slučajeva.
Nezavisni hoteli i hotelski lanci koji imaju manju moć na tržištu imaju problem jer male onlajn turističke agencije prikazuju njihove cene prilično umanjene u 41 odsto slučajeva.
Agregatori za pretragu i upoređivanje cena su tako slučajno naišli na javnu tajnu.
Naime, hoteli sarađuju sa agencijama preko kojih nude smeštaj za pojedine kategorije po nižim cenama u odnosu na one koje su inače istaknute na njihovim vebsajtovima, i kada bi se te agencije držale dogovora, sve bi bilo u redu. One, međutim, deo tih smeštajnih kapaciteta preprodaju dalje drugim agencijama, one nekim drugim, i tako u beskonačnost.
Ono što se dalje dešava jeste da u trku sa hotelima koji su deo svog smeštaja po povoljnijim cenama „prepustili“ određenoj agenciji, ulaze anonimne agencije za koje uprava hotela nikada nije čula, nudeći turistima daleko niže cene od realnih, što hotele stavlja u nezgodan položaj u svakom smislu. Drugi deo problema je što dotične agencije nestaju sa tržišta isto kao što su se i pojavile – niotkuda – pa im je teško ući u trag.
Ovakav gubitak kontrole nad situacijom je loš na više načina, ali nije poznato koliko novca hoteli gube zbog ovakve prakse. U svakom slučaju, ono što jeste realno za očekivati jeste da hoteli pokušaju da utiču na turističke agencije sa kojima sarađuju da njihove kapacitete ne preprodaju dalje.
Većim hotelskim lancima je na raspolaganju i mogućnost da „pritisnu“ kompanije koje se bave komparacijom cena smeštaja da budu selektivnije prilikom odabira agencija koje će reklamirati na svojim platformama. Ipak, ukoliko ne preduzmu i konkretne pravne korake po ovom pitanju, male su šanse da će Trivago ili Skajskener biti spremni da ih poslušaju.
Dok se to ne dogodi, sva je prilika da će se „curenje cena smeštaja“ nastaviti, što je dobra vest samo za potrošače koji vole da se cenjkaju.
