S obzirom na to da je ovo portal koji se bavi putovanjima, ja ću vas ovoga puta povesti na jedno jezičko putovanje. U centru naše pažnje nalazi se samo jedna reč: autoput. Osim kada se piše kao složenica sastavljena od dve reči: auto i put… znam, sve znam.
Da krenemo redom
Priličan broj složenih imenica piše se s crticom. To su redovno složenice, tj. polusloženice nastale od dveju imenica koje označavaju jedan pojam, čuvaju svoje akcente i potanje određuju jedna drugu, a prva se od njih ne menja: rak-rana, spomen-ploča, ivan-cvijet, radio-stanica, auto-put, baš-čaršija, radio-amater, general-major…
Navedeni citat nalazi se u Pravopisu srpskohrvatskog jezika iz 1960. Dakle, auto-put se piše s crticom. Ovaj Pravopis je kod nas u upotrebi bio do 1993. godine kada se, nakon dugogodišnjih jezičkih previranja i raskola, pojavio Pravopis srpskoga jezika. U njemu, s druge strane, piše sledeće:
S crticom se delimično pišu i neki poluosamostaljeni prefiksoidi – auto- (a sa ovim i moto-, avio-), foto- – ako sastavnice čuvaju smisaonu posebnost i sopstveni naglasak. Obrasci:
(1) samo spojeno: autoportret, autosugestija, motokultivator, motopumpa, fotosinteza, fotoćelija […]; takođe spojeno: autodrom, motodrom, autostrada, aviostrada, fototeka, kao i autoput.
Poslednje decenije 20. veka i početak 21. donose mnogobrojne jezičke priručnike i savetnike, pa tako u Srpskom jezičkom priručniku (izdanje koje imam datira iz 2007, ali to je ponovljeno izdanje knjige Jezički priručnik, iz 1991. godine), koji kao autori potpisuju naši eminentni stručnjaci na polju jezika, pronalazimo ovakvo objašnjenje:
auto-: spojeno kad znači ‘sopstveni’, ‘sam sebi’, npr. autoportret, autobiografija, autogol. U automobilskom značenju je spojeno u običnijim rečima kao autoput, automehaničar, autoelektričar, autolakirer, autostop, autostopirati, inače se daje prednost crtici, kao u auto-gume, auto-delovi, auto-servis, auto-prevoz, auto-kuća, auto-trke.
Dakle, od 1993. godine, pa i nešto ranije, javlja se preporuka da se auto-put piše kao jedna reč – autoput.
Sledeća izmena nastaje 2010. godine, kada je objavljeno izmenjeno i dopunjeno izdanje Pravopisa srpskoga jezika iz 1993. godine. Autori su saglasni u tome da ovakve reči predstavljaju poseban normativni problem u našem jeziku, te da je veoma teško definisati sveobuhvatna pravila koja bi se odnosila baš na sve reči koje su (ranije ili kasnije) ušle u naš jezik. Elem, kada je auto skraćenica od automobil i automobilski (tj. automobilistički), reči poput autodrom, automobil i autostrada treba da se pišu kao jedna reč. A auto-put? Auto-put ponovo treba pisati s crticom između (bez belina, odnosno razmaka).
Isto pronalazimo i u Rečniku srpskoga jezika (Matice srpske): auto-put, množina autoputevi i autoputovi – za slučaj da nekoga interesuje.
I, šta ovde nije jasno?
Šalu na stranu, ispada da ćete pisati jedno ili drugo u zavisnosti od toga kada ste se školovali. Ne može se prenebregnuti činjenica da je u jednom periodu bilo pravilno autoput, iako je danas drugačije. Stoga, potpuno razumem kako je moglo doći do greške o kojoj se ovih dana uveliko polemiše. Možda bi problem nestao kada bi se u nekom od narednih izdanja Pravopisa obe ove varijante našle kao ravnopravne. Videli smo već da postoje određeni argumenti koji idu u prilog spojenom pisanju. Zaista ne vidim da bi iko pomislio, prema analogiji sa autoportretom, recimo, da autoput označava put koji sam po sebi ide…
Na kraju, ostaje pitanje ko je osoba koja je odredila šta treba da piše na tabli i da li je uopšte srbista. Mislim da nije. A o doslednosti i logičnosti kada su jezička pravila u pitanju, neki drugi put. Možda kada otvore novu magistralu… i nazovu je, na primer, po nekom vladaru Malom. Ime Miloša Velikog (da, postojao je i ta titula mu je dodeljena posthumno, izguglajte) sada je zauzeto.
Autorka je profesor srpskog jezika i književnosti, a objavljuje i na svom blogu Kako jeca kaže
