Danski umetnik Tomas Dembo koji pravi fenomenalne džinovske skulpture od recikliranih materijala, spajajući borbu za zdravu životnu okolinu sa umetnošću, uspeo je da svojim remek delima ljude poveže sa prirodom i podseti ih na njene skrivene tačke čije istraživanje predstavlja jedinstveno iskustvo.
Od kad je počeo da svojim skulpturama ukrašava gradove širom planete i oduševljava njihove stanovnike, za ovih skoro 10 godina njegovog rada (ili barem onog sa kojim je upoznata šira javnost) Tomas se specijalizovao za pravljenje drvenih skulptura, ali osim recikliranih materijala od drveta, podjednako uspešno pravi čuda od plastike, pa i kartona.
Najpoznatiji u rodnoj Danskoj, po tome što je pre nekoliko godina smislio više nego originalan način da svoje sugrađane privuče u okolinu Kopenhagena koja se nalazi pod šumom, smestivši u nju šest svojih džinova, Tomas je svoj grad, pa i državu, u više navrata obradovao svojim delima koja i dan danas stoje na trgovima i ulicama i oduševljavaju prolaznike i turiste.
Jedno od njih je Nordijski labud, nastao povodom Noći kulture 2015. godine, čija je tema bila održivost. Skulpturu napravljenu od 300 plastičnih tanjira, iz lokalne kantine, naručila je nordijska vlada (Veće ministara, prim.aut.) želeći da baš Tomasov rad krasi ulaz u njeno predstavništvo.
Dembo je tri godine vredno radio na ukrašavanju šume u okolini Kopenhagena, u kojoj je u aprilu 2017. godine osvanulo šest ogromnih drvenih skulptura, za koje je bilo upotrebljeno 600 drvenih paleta i raznog drugog materijala, poput starih ograda.
Tomasu su u ovom poduhvatu pomagali volonteri, po kojima su ova remek dela i nazvana – svaka od njih ponela je ime jednog od Dembovih saradnika. Njihovi džinovi se mogu naći uz pomoć posebnih mapa koje je Tomas napravio, a osim njih, posetiocima su na raspolaganju i putokazi u vidu pesama ugraviranih na kamenju u neposrednoj blizini skrivenih skultpura.
– One pozivaju posetioce da krenu u svojevrstan lov na blago, ne samo da vide skulpture, već i da otkrivaju dragocenosti koje se kriju u šumi, rekao je Dembo.
Umetnik je objasnio da svaka od skulptura ima interakciju sa prirodnim okruženjem u kom se nalazi, pa tako skulptura nazvana Tedi Frendli, izgrađena u saradnji sa lokalnim centrom za rad, koja je obezbedila radna mesta za četvoro ljudi, stoji pored jezera, a njegove produžene ruke olakšavaju prolaz do obale.
Litl Tilda nalazi se u oblasti koja bi se mogla opisati kao divljina, zbog čega je napravljena tako da može da služi kao dom za životinje koje nemo posmatra, zahvaljujući tome što je Dembo u ovu skulpturu smestio 28 kućica za ptice.
Po uzoru na ovaj projekat, nepunih godinu dana kasnije nastalo je i pet skulptura koje sada krase botaničku baštu u gradu Busanu u Južnoj Koreji, kao i šest njihovih drugara u Čikagu, sa istom idejom: da izvedu umetnost iz muzeja, i podseta ljude na blagodeti prirode i njenog istraživanja.
Ove u Čikagu, doduše, imaju i nešto agresivniji pristup u skretanju pažnju na važnost očuvanja životne sredine, pa je tamo Tomas napravio skulpture koje su se umorile od ljudske destrukcije, i rešile da stvar preuzmu u svoje ruke, postavljajući zamke za ljude.
Osim širom Danske i u Južnoj Koreji, Tomas je svoje fenomenalne džinovske figure poklanjao mnogim gradovima i državama po svetu, među kojima su Puerto Riko, Vest Holivud, Hamburg, Florida, Tenesi, australijanski grad Gold Koust…, a kako je rekao za Daljine.rs, trenutno radi na svojoj pedesetprvoj skulpturi, koja će „živeti“ u Koloradu.
Za Tomasove skulture su vezane mnoge zanimljivosti. Jedna od njih je da je skulpturu Hektora Protektora pravio dva puta: prvi, kada ga je inicijalno poklonio narodu ostrva Kulebra, i drugi, kada je Hektora uništio uragan Marija. Pošto su stanovnici ostrva bili jako vezani za svog drvenog drugara, zamolili su Tomasa da ga ponovi napravi. Iako je u prvoj verziji Hektor izgledao kao da baca kamenje na onog ko bi želeo da na bilo koji način našteti ostrvu, prilikom izrade Hektorovog povratka, kako je drugi put nazvao ovu skulpturu, odlučio se za trola koji drži fenjer, kako bi osvetljavao ovo prelepo ostrvo, pokazujući svakom narednom uraganu koliki bi greh bio da ga pogodi.
Anegdota prati i trola kog je Dembo pravio za umetnički Creative Arts festival u Brekenridžu, u Koloradu, Ajzaka Hartstouna, kom su ime dale tri devojčice koje su došle da ga vide. Kada je nakon festivala Ajzak ostao u Brekenridžu, svakodnevno je dolazilo da ga poseti i do 3.000 ljudi, zbog čega su se stanovnici u neposrednoj blizini njegove lokacije žalili. Ajzak je tad uklonjen i još uvek mu se traži novo mesto, koje će najverovatnije biti u istom gradu.
Sve fotografije preuzete su sa sajta thomasdambo.com uz dozvolu Tomasa Demba.
Autor naslovne fotografije: Thomas Dambo / thomasdambo.com
